- Spremi mi opremu, idem na rekreaciju u 7.
-Kakva sad oprema? Kakva rekreacija subotom? Trebali smo da idemo kod mojih večeras. Eno ti, pokosi dvorište. Nema bolje rekreacije.
- Hoćeš ti spremiti ili da prerondam sve dok nađem bijele čarape? Šta brojiš non-stop?
Radim po cijeli dan, hoću jednom da odem na rekreaciju i odmah problem.

Posle rekreacije, normalno, ostalo se na par točenih. pa na još par, pa se onako malo otišlo do diskoteke, pa se jedva vratilo kući oko pola 3.

Jutro.

-Jebem ti alkohol!!! Govori gdje si bio pjanduro jedna. Rekreacija!!! Kakva rekreacija! Idete tamo da pjandurate samo. Ko zna s kim s smucaš!? Gdje si bio cijelu noć? Na šta ovo liči? Roba ti smrdi na cigare. Sram da te bude. Sama po cijelu noć. Sve ti pripremim, a ti mi tako vraćaš. E neće ovako više moći.
-De šta se dereš, boli me glava.
-I treba da boli, otpala dabogda. Govno jedno. Kako te nije sramota. Odluči već jednom, Hoćeš ženu i porodicu, ili ćeš da se smucaš. Najbolje godine sam ti dala. Jel treba ja da idem u grad naveče....šta misliš kad bih ja išla i vraćala se kući naroljana?
- Dobro de....
- Ma šta de sunce ti jebem...
- Alo smanji decibele, jednom ostanem i odmah problem, koji ti je đavo? Zalomili malo...
- Ti zalomio, pa nisi ti jednom zalomio, ti si svaki drugi dan pijan...sve kobajagi po jedno, a svaki dan se osjetiš na pivo, al neću da te nerviram, radiš puno. Ma treba tebi dati da radiš po cijeli dan i noć.
-Da, da to bi ti htjela, ja da riljam, a ti da trošiš, e vala neće moći (e ovo se zove kontraofanziva kad prelaziš sa stvarnog problema na imaginarni).
-Kad sam zadnji put kupila sebi nešto? Tri godine imam jedan kaput, a kolegice s posla po tri dosad promjenile (upecala se)...Znaš šta ja odo kod svojih!!!
-Dobro.
Nakon pola sata zbog savjesti ustaješ, hvataš kosilicu i opleti.

evo recimo odlomak iz nekog texta (pravi je zaista,ko ne veruje nek nadje broj 511.Onaj koji sam našla kod moje keve,naravno završio je na potpali). Jeste malo dug,ali vrlo poučan :

'' ...ovih dana sam napunio 30 godina,a još se nisam oženio,pa mislim da je to glavni razlog što mnogo sanjam. Naravno sanjam samo devojke i mlađe žene,jer mi to nedostaje u stvarnosti. Nisam star a ni ružan,pa ipak neki đavo postoji. Nedavno sam noćima sanjao jednu istu devojku kako naga na crvenoj prostirci leži na jednom proplanku iznad grada idući ka Brestovačkoj banji. Dugo sam je posmatrao, a onda na njenu molbu učinio ono što sam u stvarnosti često maštao-obljubio sam je. To sam učinio i naredne noći i mnogo noći kasnije. Rekla mi je da joj je lepo samnom i da bi trebalo to da učinimo i u stvarnosti,pa mi je predložila da se sledećeg dana nađemo tačno u 12h na tom istom proplanku.
Odmah sam se probudio. Bilo je tačno 2h.Do jutra nisam oka sklopio ali sam razmišljao kako ću taj proplanak u stvarnosti da pronađem.Iz Bora sam krenuo oko 9h i kretao se zemljanim putevima i prečicama u pravcu Brestovačke banje.Učinilo mi se da me prati i predvodi neka zvezda vodilja ili neka nepoznata sila inače nikada ne bih pronašao proplanak iz snova.
Posle 3 sata tumaranja na oko 5km od grada naiđoh na traženi proplanak.Ali začudo,na crvenoj prostirci nije ležala ona devojka iz snova,nego neka gola baba nalik na vešticu.Čim me je spazila nekako me je jezivo pogledala i iskeženo progovorila-nisi ti za devojku,ti si za babu d 80god.Dođi pokaži se,ako ne ispuniš moj prohtev ubiću te i pojesti. Nisam imao drugog izbora.Skinuo sam se i legao preko babe.Istog momenta u meni se sve preokrenulo.Više nisam mogao pravilno da razmišljam,da išta osećam i da se normalno vladam,kao da se deo te veštice uvukao u mene i kao da smo postali jedno telo.
Ne znam ni da li mi je bilo lepo s njom i da li smo išta progovorili.Potpuno go i nazebao probudio sam se kasno uveče,sam,na istom proplanku.Obukao sam se i po mraku jedva došao do grada.Kad sam stigao u stan,zapalio sam tamjan,sveću i neke stare krpe.Te noći nisam smeo da zaspim.Spavao sam celog narednog dana i sve dok nije pao mrak,a onda opet zapalio iste stvari.Nekoliko dana kasnije,jedna vračara iz Podgorice mi je razjasnila da se radilo o veštici koja je svojom nečistom silom uspela da se u snu pretvori u devojku i prevari me.To je zaista moguće i to nije laž.''

- Čujem, Mare, opasna salaukovina pala sinoć, mali Krle dobio po tamburi?
- Dobro čuješ, bio ja tamo od početka. Šteta samo što ih nije dobio ranije od nekog slabijeg, otkad je počeo da pimpla neki kik-boks opasno je pustio muda.
- I, šta je to bilo?
- Ko što reko, pustio mali muda, ne znam koji mu je bio da oplete po skinsima a tamo u ćošku sedi Kiza s verenicom.
- Auuu, mali nije čitav, mislim dobar je Kiza ko da nije Kiza, ako me razumeš. Al opet ne da nije pametno da ga diraš nego...
- E baš to, svi znaju da je duša od čoveka, reko bi monah od Budizma da mu obučeš one njihove haljine a ne naci. I tako, uzo mali "Skinsi su ti pičkice kad ih nema bar dvaes na gomili" i sve tako u tom fazonu.
- Ajoj...
- E, Kiza ga sluša, sluša pa kaže "Mali dođi vamo, tu stani, na ovu liniju u stavu mirno. Oćemo sad napolje da mi pokažeš kakve su to skinsi pičkice?"
- A on?
- U kafiću muk, svi slušaju a mali se malo usro, nije mislio da će ovaj da ga diže al opet misli izvuće se na foru. "Ja bi, al šta ako izvadiš ćakiju?", veli, "Znam da imaš".
- Jebem ti budalu. Da je rekao samo "Izvini Zoki neću više nikad, šalio sam se" ovaj bi ga pustio garant. Čujem, voli da kenja ona njegova mala kad joj zapadne da mu čisti krv i creva s cipela pa nije zgodno.
- To i ja kontam, al malom steroidi mozak popili. A Kiza po-be-le-o, vadi skakavac, vadi bokser, stavlja na sto "Evo i mobilni ću da ostavim da ne misliš da ću njim da te kundačim".
- Gotovo...
- Jašta, uzo Mića za šankom unapred da zove hitnu, al čekaj sad, malom đavo ne da mira. Veli "A cokule? Ja sam došao u patikama".
- Uf uf uf...
- Mića prekida vezu i traži broj pogrebnog, Kiza ćuti a više nije bled nego zelen ko gastoski merdža. Skida jednu cokulu pa onda drugu, šutira obe u ćošak tako da je vrata od klonje odvalio, onako bos vata Krleta za šiju i izvlači na ulicu.
- A tamo?
- Ma crtani filmovi boktejebo, Svrabiša i Češko šou, pola nas nije smelo da gleda. Eno ga mali visi na aparatima, konzilijum još ne zna ni s koje strane bi krenuli da ga sastavljaju.

Za informacije o pripejdu pritisnite 1... za informacije na engleskom pritisnite 9 .... za informacije o procentu požnjetog kukolja u Zaglavku pritisnite 425... za operatera pritisnite taster ...

Molimo vas da sačekate, prvi slobodan operater će vam se uskoro javiti...

Napaćeni- Ajdee...
(nakon desetljeća)
Operater1- Dobar dan, ovde Gvozden Blathamadević. Izvolite?
Napaćeni- Alo! Hteo bih na telefonu da isključim internet, imam...
Operater1- Samo momenat.
Napaćeni- Alo!?

...

(Sledi duhovni čas muzičke polifone melodije u kojima doživljavate katarzu i spoznajete blagodeti kratkoće i prolaznosti zivota)

Operater2- Dobar dan, ovde Ivana Tetreb. Kako mogu da...
Napaćeni(izmoren od halucinacija zlatorunog ovna i dlakavih kokošaka)- Dobro, dobro. Oću da isključim internet na telefonu.
Operater2- Koji telefon imate?
Napaćeni- Nokija 6300.
Operater2- Momenat.

.....

Napaćeni- Ha? Koji đavo sad... Alo?! Aloooo?!?! O, aman brate rođeni...Sveti Savo iz Kikinde, pomoz ...
Operater2- Molimm?!
Napaćeni- Ništa, moj mali Savo mi se mota oko nogu. (u prazno) Ostav to!
Operater2- Da, da. Ok, uđite u podešavanja, pa konfiguracije, pa idite na internet podešavanja, pa na željene pristupne tačke...
Prenapaćeni- Jaoo bree, čekajte. Ja nemam te „pristupne tačke” na telefonu.
Operater2- Hmm, kako ste rekli, Erikson GH688?
Prenapaćeni- Ma koji bre Erikson CG263... Nokija 6300! N-O-K-I-J-A!
Operater2(Bože imbecila...)- Uredu. Samo trenutak...

Život kaska dalje. Srbija ušla u evropsku uniju, Halejeva kometa već treći put vidjena, emitovani svi delovi Umri muški

Operater2- Gospodine, tu ste?
Prenapaćeni(Koluta očima)- Da, tu sam.
Operater2- Idite u podešavanja. Pa internet, pa ako tu uzmete veza na podržavanom provajderu onda ne morate preko servisa, ali ako aktivacija podržava u svim aplikacijama onda ćete morati da dodjete kako bi intravenska urografija odredila kakav vam je mokraćovod, pa posle do biohemijske-mikrobiološke laboratorije, jer adaptacija šifrovanog telefona bla bla bla bla bla, tako rešiti problem sa internetom.
Ultramegainfranapaćeni- ....
Operater2- Gospodine?!?
Ultramegainfranapaćeni- `leba mi, ništa te ne razumem. Je l` vi imate tu da mi prosledite nekog sakatog pantomimičara?
Operater2- Svašta... Slušajte, idite u podešavanja. PODEŠAVANJA. pa internet, INTERNET, pa odatle izabe...
Ultramegainfranapaćeni –Šta? Ej?! Alo?!? Eeeej!! Idi u… (pogled u telefon)

(Battery ended! Recharge your mobile)

Onda uzmeš telefon, poturiš ga pod neravnomerne nogare stola. Odeš na Prokletije, usavršiš telepatiju, izučiš nemušti jezik i tako...

-USTAJ MITRE JEBEM TI PERO SJAJNO! DIŽ' SE!
- Arghrerhhgrhe AĆIKE PEROVA!
-Kakva Perova jebalo te sunce, ja sam, did!
- Jeb'o te sunce dide, juče sam vazdan za kravama letao, sanjao sam Perovu svu noć.
-'Ajde , namiri blago, išćeraj krave na Đurinu livadu, pripni, kad dođeš kući, tople varenike, šniclu kajmaka, onu svoju šaru na leđa i knjige pod ruku, ne plaćam ti džabe školu! Kad dođeš predveče taman da unaviljčiš ono što smo pokupili. I NEMOJ DA TE ĐAVO ZANESE DA SE LOPTAŠ POSLIJE ŠKOLE!

I dok odlazim prema štali, jebem sebi sunce što mi je život ovakav i što nisam niko na betonu, samo da me ne jebu ovako, svako jutro, sabajle, cikom zore, prije rose, imam traume od stoke... Al' nema bato, rečeno učinjeno! Zemlja je obletila oko Sunca k'o da je kliker. Već koliko pred veče naviljci su dobili svoj pravi lik pa su i zraci zalazećeg sunca polako mogli tražiti san na mirisu sjena. A ja sam riješio da odem do zadruge na pivu i počastim drugare koji su mi pritekli u pomoć...

-A ljudi , nema ništa nad ladnom pivom. Ide vala k'o balvani niz progon!
-IMA!
- De ne prdi, vidi je kako se oznojila u med se pretvara!
-IMA JA TI VELIM. Žena kad se oznoji, to je ljepše! Pa kad joj jezikom pokuis so sa kože, UF!
-U jebem te nakazna, đe mi je žena sad?
-Ima u gradu, a moji otišli, Golf 2 pun goriva!
-Idem da se podaperem, krećemo za pola sata!

Grad je ispunio očekivanja, dok dlanom o dlan , u krilu smo držali po ladnu pivu i vruću garu, a na radiju je tukla Ilda Šaulić „Na promaji“, i kod njih u stan!
Piva je učinila svoje pa smo svi bili pomračeni kad smo došli u stan... Već je tri sata, i treba zanosnih oblina, da se izrazim k'o iz nekog časopisa, povika:

-'Ajde za mnom!
-Ko je l' ja?
-Jok, moj ćaća, čitavu ti veče sjedim u krilu i sad se ne poznajemo.

3:30

-JOVANE DIŽ SE IDEMO KUĆI , USTAJ!
-Čekaj da vidim gdje sam, šta ti je sad, tek je pola 4, jesi je odradio?
-Nisam je odradio, satrala me kupljačina, a i da me nije satrala kupljačina, ne bih joj mogao ništa pička joj je k'o krmeći zakolj, i to od svježe zaklane svinje. Još kad mi reče da liznem kad je nisam nogom nabio. Polazi!
-Aj, dobro me podsjeti, navrati na stočnu da krmad pogledam.

Voz iz Raške kreće sa prvog perona. Molim Putnike da uđu...

Stefan Nemanja: Mmmmmmm...hhhh...grhhgggrhhhhh...Koliko ima mesta sine u našem kupeu? Čuvaj za Dušana da ima!
Sveti Savo: Ćale, mojne se brineš...e, mogli smo da skoknemo do manastira..
Stefan Nemanja: C.
Sveti Savo: Evo ga Dušan i Lazar!
Stefan Nemanja: Eno im ga i Miloš Obilić, i Vuk Branković, jebo i' on koji će im kurac?!
Sveti Savo: Vidi ga tajo...ulazi i Marko Kraljević. Izgleda da Jugovići neće moći s nama, nemaju za karte, sirotinja...
Dušan: Zdravo narode! Kako je? Kuda ćemo na ekskurziju?
Lazar: Vreme će pokazati!
Sveti Savo: Tata, tata eno kondukter ne da Marku i Milošu da unesu mač i topuz u voz!
Stefan Nemanja: Pa koj će im đavo..:otvara prozor kupea:...Milošeeeeee....ostavi mač, ne trebaaaa....

Kasnije su ušli Despot Stefan Lazarević i Arsenije Čarnojević.
Svi sede mirno na svojim mestima, Marko pije rujno vino i obara ruku sa Dušanom Silnim. Lazar ujedinjuje ove koji su se u međuvremenu posvađali. Voz staje. Ulaze Karađorđe, Dositej Obradović, Miloš Obrenović, Mihajlo Obrenović, Vuk Karadžić. Stanicu kasnije uđoše Kralj Petar, Živojin Mišić i Nikola Tesla.

Voz staje, putnici izlaze...

Stefan Nemanja: Uuuuu....Ne znam, nisam ovako zamišljao...ne znam..
Sveti Savo: Jebote, šta je ono, pop vozi ladno bemvea....
Dušan Silni: E majke im ga nabijem, od četiri mora nijedno nisu mogli da sačuvaju...pffff!!!
Lazar: Neke stvari se nikad neće promeniti, još uvek smo podeljeni...
Miloš Obilić: Za koga sam ja pogino materoooooo! Vid gej parade! Da mi je sad ona moja sablja, mamu li mu konduktersku!
Marko Kraljević::Dok su ovi pričali on se već zaposlio na neodređeno u putarima, i zadužio najnoviji rovač asfalta:...Ojsa....
Stefan Lazarević: Kakve loše diplomate sunce im žareno, odo sad u Ankaru...
Arsenije čarnojević: Jesam ja radi ove bele kuge spašavo narod? Ubiću se, majke mi!
Karađorđe: A mogo sam lepo da živim u Rusiji...
Dositej Obradović: Koga sam ja prosvećivo godinama, ovo sad ne zna da čita i piše...
Miloš Obrenović: Ladno gledaju Sulejmana...jesam ja biJo budala!
Mihajlo Obranović: Vidi ga spomenik lololo...
Vuk Karadžić: Nekad sam izmišljao slova da bi ih oni sad zaboravljali....i ti što ovo pišeš da znaš!!!

Kralj Petar: Pazi, imam i pesmu...de li je moj naslednik....daj telefon...alo...alo...alo....
Naslednik: Are you talking to me?

Živojin Mišić: Očekivao sam veću borbenu gotovost...al šta da se radi sad...civilno služenje!!! Nema vojske!!!!! Odo dumrem!
Nikola Tesla: Nema tu emocija. OFF!!!

(10:30h, mladić odlučuje da pazari neke krpice, seda u kafić kod Francuskog kulturnog centra, naručuje kafu i kiselu vodu)

(10: 34h) TRAS! Prolazi čovek i ostavlja privezak za ključeve sa bilijarskom lopticom, zajedno sa ceduljom da je on gluvonem i da mu je ovo jedini izvor prihoda. Prepoznaješ čoveka koji je pre dve nedelje bio slep, dok je na Vračaru isključivo nem. Izgleda da je gluv plugin za Knez Mihajlovu. Rešiš da ostaviš 50din.

(10:57h) -Ćaosss (veoma jebozovna devojka seda na stolicu preko puta tebe i filmski ti se osmehuje)
- Ovaj, ćao, znamo li se?
- Pa uskoro hihihi (zanosno zabacuje kosu) Ja sam Marijana! Kako ti provodiš ove vruće dane? Vidim radilo se u teretani hihi (namešta bretele od grudnjaka, i snimaš da ima poprsje Lise Ann)
- Hehe, pa j...
-Slušaj, prikupljamo novac za napuštene crne labradore u Gornjem Milanovcu, jel bi kupio ovu čestitku za 100 dinara? Ajde, frajeru, stvarno bi nam mnogo značilo.
(opčinjen pružaš iz novčanika jednog plavca...)

(11:14h; žena zavijena u maramčine na +50°C, sa inkvizitorskim krstom oko vrata)
-Pomaže Bog, brate.
-Ovaj, dobro jutro, šta vam treba?
-Brate, da li bi želeo da potpišeš peticiju protiv progona našeg vladike Artemija?
-Ženo, boli me kurac za Artemija, došao sam samo da predahnem! Nisam ga ja terao da krade one silne pare!
- Ju! (prekrst x3) Ali neka brate, ja znam da to govori nečastivi u tebi. Daj mi tvoje ime, da te pomenem u molitvama za spas ljudi koje je obuzeo đavo.
(...)

(11: 32h; tamnoputija pripadnica ženskog pola sa ženskim čeljadetom prilazi sa ispruženom rukom)
-Brate, aj samo koji dinar za Dobrilu, nemademo ništa, Čengiz me ostavijo, ošo sa onom kuravom, daj sinko! Daj! Otpevaće ti Dobrila nešto, dadni samo koji dinar!
-Nemam bre! Ostavite me svi!
-Crko dabogda!

(11: 51h; kreatura koja liči na Mišu Tumbasa gega se kroz ulicu, od svih stolova naravno prilazi tvom, prvo što uočavaš su sablasni beličasti tragovi na radničkim panatlonama i tetovaža JNA iz '74)
- KA-MI-JON, ŠESTO-TON, FU-RA KAO AVI-JON (štuca i peva, seda pored tebe)
- Molim vas, možete li da se pomerite?
- Šta? Ko bre pokrao? Ja sam bre rmbačio i prevozio cigle do Ranka iz Dizeldorfa dok je Sejo jebavao sojke! Ko bre može meni šta da kaže!?
- Ovaj, ja ni...
- Slušaj ti mali, znaš one pičkaste američke serije? Znaš kad oni skinu pantalone, što imaju one dugačke gaće?? Pa da ne bismo mi Srbi provalili kaki su im mali palamari! Oni bre nemaju što Srbin imade! Oni nemaju bre ovo (otkopčava radničke pantalone, i priprema se da izbadi budalu na gotovs)
- AAAAA! (doturaš 300 dinara konobaru i bežiš glavom bez obzira)

Negde u ranim jutarnjim časovima, autobus staje na drugu pauzu. Majstor Zoki je zaustavio bus kod Šapca.
- Jen, dva, jen, dva… poštovani putnici, napravićemo pauzu u trajanju od 25 minuta.
Putnici izlaze iz busa i svako ide na svoju stranu ali svi sa zajedničkom molitvom: Samo nemoj da jedu!
Ali, šoferski stomak krči. Zoki i kolega mu Bane se već grle sa konobarom i rukama pokazuju šta da donese. I naravno, pauza će se odužiti.
Mala Jana: Mama, a kad ćemo poći, spava mi se…
:počinje plač:
Janina mama (inače, mnogo dobro pička): Evo, samo da ove čike ručkaju pa idemo.
U sebi pomišlja: Gde li vam stane tolika hrana? Da l' ti je želudac od rosfraja?... još i ova moja počela da pizdi! Dabogda vam se creva zavezala!
Blago teleći pogled je tražio oči šofera.
… što mi je smešna ova plava žena…
Toma: Hoćeš li još jedan sendvič?
Bisa: Ma, ne znam kad ćemo poći, bolan, sad se razmišljam da l' i kafu da naručim. Svo vreme ih gledam i molim Boga da ostanu još malo da ljudski ubijem kafu.
Toma: Ko ih jebe! Momak, donesi meni još jedno pivo i za ženu, sendvič i kafu!
… plava žena prođe pored mene…
Šoferi uveliko naručuju još jednu šopsku i flašu kisele.
Dana: Gledaj onu fuksu!
Žana: Pusti me ženo draga, ne vidim na oči. I ovu cigaru jedva vučem. Koja fuksa, imamo ih tri?
Dana: Ona što je ušla u Loznici. Pogledaj! Jok, još im na kurac sedi.
Žana: Aha…
Dana: E, sad smo najebale. Naručili su i za nju da ždere! Šta nama fali, ajde reci? Žana? Žanče? Ti si zaspala?
… jebo te, šta hoće ova plava žena od mene…
Dalibor: Ali, tata, ne mogu brže! Velika mi je pljeskavica!
Tata: Šta ne možeš? Pogledaj kol'ki si!
Dalibor: Prvi put kad smo stali umalo se nisam zagrcnuo koliko si me požurivao a mogao sam još dve da pojedem.
Tata: Pravo kažeš sine! …pogled ka Zokiju i Banetu… Mamu vam jebem!... Konobar, donesi kafu i kolu.
… meni ova žena stvarno postaje smešna…
Mama i Jana dolazi do šoferskog stola i konobar donosi turu pića za svo četvoro i sokić za malu.
Deda: Baba, kol'ko je sati? Trebali smo odavno da pođemo.
Baba. Eee, ugasio mi se telefon, đavo ga jebo!
Deda: Daj više da stignemo kući, poludeću! Treba uskoro da se puknem insulinom.
Baba se nervira, pizdi… i konačno se susreće sa šoferom oči u oči koje govore: Bude li ovaj moj fosil počeo da se treska kao trovan pacov a ne daj Bože da odapne, vadim ovaj pištolj i metak u čelo obojici i ovim dvema fuksama.
… fala kurcu, plava žena se odmakla od mene i ne moram više da se tripujem…
-POLAZIMO!
U tom trenutku neka čudna, sjajna i blistava svetlost je obasjala kafanu. Žena iz Loznice i mlada mama kreću u wc. Bisa je puvnula u kafu i isprskala se a Tomi je pena udarila na usta. Žana se trgnula iz sna. Daliborov tata je isprskao pantalone pred pisoarem koliko se obradovao. Dekica je već počeo da razmišlja o čarima i slatkoći bockanja i šećer je počeo da mu raste. Ono petoro što je bilo u busu i dalje je konjosalo (ili nisu imali love da plate ni kafu ili su stipse).
… a meni smešno pa ću da puknem od smeha…
…prođe pet minuta a bus ni da krene…
Bisa: Pička im materina, mogla sam za ovo vreme i kafu i cigaru da završim.
Deda: Zašto ne krećemo kad smo svi tu?
Dana: Čekamo one dve domaćice da se ispišaju! Sad su našle kad smo pošli.
… dve dame, zajedno sa plavom ulaze u bus…
Dana: Eee, Žana, evo one treće! Žana?

- Jao vidi onu!!! Kakva riba brate-
- Ma šta bre riba? Pa to je ona ziljavuša koja bi dala dušu đavolu samo da đavo vozi besna kola i da je četiri puta mesečno ''obraduje'' novim komadima garderobe. Je l' znaš ti da onaj njen bilmez od brata guta steroide kao plovka hranu, još pokušao da navuče Stevu da i on radi to isto, jebo ga Petar Čelik. I svi ti bilderi koji pumpaju mišiče umesto mozga su obični pozeri koji ne bi mogli u vojsci da izdrže ni dva dana. Onaj krelac od Bojana mi se tu šepuri ispred face ima kao neke bicepse, tricepse, kvadricepse... ma marš bre u pizdu materinu kada ne možeš da pretrčiš ni dve stotine metara. Ona Bojanova cura, Ivana beše? E, pa Ivanina keva je takva folerka da je to čudo jedno. Pametan čovek Ivanin ćale pa je tu drolju ostavio na vreme. Pričao mi Dalibor da ga je Ivanina keva startovala dok je čekao red u pošti. On na šalter, ona iza šaltera, red se otegao u pizdu materinu, a Ivanina keva šmeka Dalibora sve u šesnaest, postavlja mu neka glupa pitanja i na kraju mu je uvalila priču kao neka Telekomova promocija dobija se besplatni kredit samo da mušterija ostavi broj šalterskom službeniku. Ovaj gusan joj da svoj broj i umesto besplatne dopune njemu stigne poruka od Ivanine keve ''Ajde da se nađemo negde''. Naravno, našli su se i bilo je lepo dok Dalibor umalo nije izgubio glavu jer je ova droljetina imala nekog starijeg švalera koji pored toga što voli da pije voli i da mlati klince koji mu obilaze oko objekta pažnje. Posle toga kada je Dalibor napipao bolnicu mogla je veoma brzo da mu se pridruži i Ivanina keva jer je ovaj njen u nedostatku objekta za mlaćenje počeo da diže ruku i na nju. I ti seniori jebem im ja mater blesavu, imaju po pedeset i više godina, dva propala braka iza sebe, decu koju treba izvesti na put, oni malo srećniji imaju i unučiće i nikako da se skrase nego jure sve što nosi suknju. Da sam ja vlast ja bih to kastrirao i poslao na neku njivu da kopa ceo dan pa da vidim da li će mu pasti na pamet da rastura tuđe brakove. Vidi molim te onog pajsera, taj do juče nije znao šta je žensko, a sada ide sa ovom što voli da dominira. Pričala mi njena drugarica da ga je ova smuvala i tako obradila da joj ovaj šmokljan donosi doručak u krevet i sprema kupku sa dosta pene i umesto da se kupaju zajedno ona njega istera iz kupatila, izriba se sama, a njega posle pusti da oriba kadu. Sve to treba govnjivom motkom moj burazeru, sve je to trulo. Juče gledam onog nadrkanog Đokovića. Jebo ga tenis da ga jebe, ljubi srpsku zastavu, a živi u Monaku. Tamo plaća porez ide na žurke da se bode u bulju sa onim teniserima, a ovde kenja na TV kako mu je Srbija u srcu. Ma marš bre, paćeniku jedan neka te tvoje pričice guta tvoj ambiciozni tata koji te napravio takvim kretenom. Postali su bogati od tog tenisa kao naftaška familija sa bliskog istoka i još oće da menjaju Bobu, sad im Boba ne valja, a bio dobar dok je Đokovića juniora gurao. A i taj Boba ima sukob interesa, žena mu zatupljuje narod sa onim Sašom jebenim Popovićem i za to zatupljivanje mlati debele pare, a ovaj gospodin predsednik saveza tenisera pa i on ubode dobru kintu i posle mi neki list koji služi za brisanje bulje pokazuje slike gde su Brena i Boba bili na letovanju sa njihovom dečicom. U Srbiji milion nezaposlenih, preko stotinu hiljada gladnih, grcamo u problemima... a oni nam tu poziraju u kupaćim kostimima đubrad jedna.
Čekaj bre, je l' ono Cane? Jeste Cane majku mu jebem, pa kad se vratio sa onog broda? Gledaj ga, sav sa sasušio kao da su ga muzli tamo. Neće bato to tako kao što smo mi Srbi navikli, tamo ili radiš kao crnac ili pakuj kofere...

- Ne čudi se Mare, pusti ga, hejterska posla-

Primer je pisan po istinitom događaju;

- Nije to bilo dugo nakon što smo naručili novi ADSL paket, da je internet počeo povremeno da nestaje bez ikakovog razloga, ali to je bilo u takvoj meri gde mu ne bi pridavao znaćaj. Prošlo je nekoliko nedelja, a internet je trokirao ko stojadin sa zapušenim klipovima. Zabava je počela nakon 21. poziva tehničkoj prodršci i 21 prosleđenog zahteva, kad je majstor napokon odlučio da dodje.

Dan: Prvi;
Sati:Popodne;
Vreme:Vedro;

Majstor dolazi namrgodjen zbog 21 lista koji mu bio gurnut pod uspavani nos, izgleda ko gladno mitsko biće dvostruko veće od tebe. Dolazi, arči oko modema,te opipava telefon, te opipava kablove, te opipava spliter (da mi keva nije bila tu,i nju bi opipao),pa počinje konverzaciju:

-Majstor: Koliko dugo nemaš internet?
-Domaćin (Ja): Već par meseci nestaje povremeno, ali u poslednjih nedelju dana se to baš često dešava.
-Majstor: Ček,ček,ček...Povremeno? Šta ti pa to znači?
-Domaćin: Pa nestane i pojavi se,s'vremena na vreme.
-Majstor: Ti to mene malo podjebavaš?
-Domaćin: Ne bre,zašto bi vas podjebavao?
-Majstor: Mare bre majmune mali,jebem li ti sve da ti jebem,koj me đavo zoveš kad imaš internet,evo ti ovo,više ti ne šušti i imaš dobru konekciju,evo vidi ovde (Pokazuje svoju fensi napravu,a ja blenem ko tele u šarena vrata).

Dan:Treći;
Sati:Popodne;
Vreme: Polu oblacno,sa lepim zalaskom Sunca;

-Majstor: Šta sad opet oš?
-Domaćin: Pa opet zeza net,isto se dešava.
-Majstor: Zamenio sam ti spliter,ne može opet se dešava. Daj da zovem ove da ti zamene kabal od bandere do telefona. El samo ovaj telefon imaš?
-Domaćin: Da.
-Majstor: Dobro,makar tu ne moram se cimam.
beep beep beep beep......
-Glas sa telefona (GST): Alo,šta sad bilo? Napokon zoveš da mi vratiš pare?
-Majstor: Ma jebale te pare da te jebu, daću ti ih kad dobijem platu, dolazi ovamo da odradiš čoveku kabal, jebe ga net a zamenio sam spliter.
-GST: Eo idem,ae cekaj tu.

-Majstor1: O jebem ti internet da ti jebem,pa ti ko da živiš od njega.
-Ja (Napokon otvaram velika usta): Ma šta bre ko da živim na njemu jebem ti majku raspalu,zašta ja plaćam 1600 mesečno,da me jebu u zdrav mozak? El ja na budalu ličim pizda ti materina raspala,neću te trpim više bre smradu jedan debeli,sredi mi to te ne gledam višepiiiiip* (Ja besan ko ris,crven u licu,majstor prebledeo kad video da sam potego za bejzbolkom)
-Majstor1: Dobro de bre,ae smiri se,saće sredimo to,i ja se nerviram za glupost.
-Majstor2: Evo,zamenio sam i kabal od tvoje bandere do transformatora, svih 50 metara. El šušti telefon?
-Majstor1: Ne šušti,evo ja sam opet zamenio i spliter i sve kablove kablove ovde,i u proteklih 2 sata sam proveravao konekciju non-stop,nema prekida. Gotov posao garant.

Dan: Dvonedeljna pauza,dan 'bemliga koj;
Sati: Meni pao mrak na oči;
Vreme:Tmurno i oblačno sa mogućom padavinom ogromnom količinom pljuska krvi;

-Majstor1: Polako šefe,nije strašno će da sredimo,ostalo je samo da zamenimo kabal od transformatora do centrale,opušteno...To nije težak posao,ionako smo počeli da menjamo kablove po celom gradu....
-Majstor2: To je očas posla,završimo to, nisi jedini koji se žalio, pa svakako imamo to da odradimo..Ne brini se,videćemo se ovih dana....

Ja zovem opet tehničku podršku:

TP: Halo,tehnička podrška,kako vam mogu pomoći?
Ja: Halo,dobar dan,zovem zbog problema sa modemom,internet mi neprestano nes....
TP: Gospodine,da bih prosledila zahtev moram da uzmem Vaše podatke, ali pre toga mi kažite, da li ste probali da zamenite spliter?
-......

Noć. Subota na nedelju. Negde oko četiri ujutro.

Vozim prema stanu sporednim zabačenim uličicama kojima često ne prolazim, kako bih izbegao policijsku kontrolu zbog vožnje u alkoholisanom stanju.

Na mestu na kom se to najmanje može očekivati, policijski službenik propisno, uz pomoć lizala, zaustavlja moj automobil, koji je, isto tako propisno, okićen svadbarskim kičerajem. Spuštam staklo i začujem poznate reči.
- Dobro jutro. Molim vašu vozačku i saobraćajnu.

Tražim dokumente pokušavajući da suspregnem dah. No, i pored toga, moj plavi anđeo ipak uspeva da očita alkoholne pare u unutrašnjosti vozila, okreće glavu i saopštava prisutnom kolegi svoj sud i bez upotrebe alkotestera.
- Loza.

Potom, okrenuvši se prema meni, izgovara magične reči započinjući igru koja označava krunu njegove profesionalne karijere i ljudske misije. Ova igra, u kojoj neizmerno uživa i zbog koje je bio spreman da čitavu noć provede ovde, na ovom pustom mestu, najviše podseća na igru mačke sa već savladanim plenom.
- Da li ste večeras konzumirali alkohol?

Obeshrabren dijagnozom koju je uputio kolegi, pokušavam da se vadim.
- Idem sa svadbe.

Prekinu me pre nego što uspeh da izgovorim tu prostu rečenicu.
- Nisam vas pitao odakle i kuda idete. Da li ste konzumirali alkohol?

Pokušavam uzvratiti protupitanjem:
- Čoveče, da li si ikad bio na svadbi, a da nisi popio? Živim u blizini. Idem pravo kući.

I na ovo me dočeka spreman, uvežban odgovor. Njegova samouverenost u kontrolu nad situacijom postepeno počinje da utire put dolasku do potpune dominacije sa elementima nirvane.
- Gospodine, nemojte pokušavati da se intimizujete sa službenim licem. Da li biste izašli iz vozila?

Videvši da je đavo odnio šalu, polagano izlazim i pažljivo prilazim suvozačevom mestu službenog vozila, na koje je junak ove priče već zaseo. Pri tom se, koliko mogu, trudim da ne odajem uobičajene motoričke simptome preteranog i skorog udisanja alkoholnih para.

Postavivši na kolena obrazac zapisnika o saobraćajnoj kontroli i moja dokumenta, naš junak samouvereno nastavi da igra igru mačke i miša, dok drugi kolega nezainteresovano gleda u mračnu uličicu.
- Da li imate nešto protiv da vas alkotestiramo?
- Zaista nema potrebe. Živim trista metara dalje. Umoran sam, idem na spavanje i to je to.
- Ali gospodine, kako da utvrdimo da li ste konzumirali alkohol?

Vidim da od jeftinog izvlačenja nema ništa i ponovo menjam taktiku. Preuzimam rizik, vadim iz džepa već pripremljenu deviznu novčanicu i oprezno je ostavljam ispod šajbe ispred suvozačevog mesta u službenom vozilu, pored samog alkotestera.

Pogledavši pažlijvo, najpre na novčanicu, a potom i u moje dokumente i obrazac, službeno lice dotače laktom svog nezainteresovanog kolegu, pogleda me prodornim samozadovoljnim pogledom i upita:
- A zbog čega je ovo potrebno?

U trenutku kad pomislih da ću, pored vožnje u alkoholisanom stanju, sebi na vrat da natovarim još jednu optužbu i to za pokušaj davanja mita, poče da puca moja poslednja linija odbrane.
- Čoveče, pa dajte... Pustite me kući. Popijte neko piće... ako smem da vas počastim.

Odgovor koji stiže sa druge strane samo još više nahrani crva moje sumnje. Mačka je još čvršće stegla miša.
- Gospodine, vidite li vi ovo? – reče pokazujući prema dopola ispisanom obrascu.
- Mi dužimo ove naloge. Zar vi mislite da ja kod kuće imam štampariju?

Suočenost sa novom i još težom optužbom potpuno potisnu moj primarni problem i spremno posegnuh rukom prema alkotesteru. Miš je bio savladan.
- Polako. Gde ćeš? – zateče me svojim odgovorom.
- Pa, kad već nećeš da me pustiš, daj da duvam. – Odgovorih spontano prividno opušten pod naletom adrenalina od malopre.

Polako, bez ikakve žurbe, uze mi iz ruke alkotest kako bi otpočeo završni čin.
- Kako ti da duvaš kad si pio? Ja ću da duvam. – reče i kao u snoviđenju uze aparat dunuvši u njega snažno i odlučno.

Pokaza mi očekivan rezultat analize i time najavi rasplet ove neravnopravne igre. Njegova naredna velikodušna gesta samo još više naglasi veličinu njegove pobede.
- Evo, pogledaj. U čemu je problem? Vidiš da večeras nisi pio.

Potom, uvežbanim pokretom leve ruke uze i ubaci deviznu novčanicu u kasetu službenog automobila, dok mi je desnom rukom dodavao vozačku i saobraćajnu dozvolu.
- Laku noć. Idi da spavaš i pazi da usput ne nepraviš neku glupost. Mi ćemo ovo da završimo. – reče okrenuvši se prema pospanom kolegi ovlaš pogledavši u napola popunjen obrazac izvršene saobraćajne kontrole.

Ovim je igri bio kraj.

*

Kako bih se uverio da moje viđenje ovog događaja nije plod mašte načete umorom i potaknute alkoholom, narednog sam dana proverio da li mi zaista nedostaje ona moja devizna novčanica.

Kralj Nikola I crnogorski je volio da igra šah, i rado bi ugostio neke od viđenijih 'glavara' raspoloženih za partiju-dvije. Među njima bio je jedan od Ozrinića, Petar Vukov Mrvaljević - dobar ratnik upoznat u tajne šaha, i kako se da zaključiti iz ove priče, ljubitelj hrane koja nadima. Jedno veče zaigrali bijahu do kasno u noć nekolicina viđenijih bjelopavlićkih "državnika" vičnih toj viteškoj igri, među njima i mladi Ozrinić, koji je ranije tog dana izgleda uživao poveće količine hrane izazovne za njegov, inače slab, digestivni trakt (,ili je možda popustio pod pritiskom koji sa sobom nosi igranje šaha sa kraljem lično, kao što i lamela "popusti" kad previše drkamo kolica - nikada nećemo saznati pravi razlog, iako se mladi serdar na kraju pozvao na prvu verziju). Kako ne priliči u prisustvu kralja, pa čak ni Tihomir, a mladi junak bijaše u sred partije - razvio je taktiku koja se baš i nije pokazala adekvatnom u praksi. Vjerno današnjim transkripcijama starocrnogorskog slenga prenosim razgovor od te noći:

Kralj Nikola: Ćiprana na C3...
Serdar Petar: ... (stiska se)
Vojvoda Mašan: Tuci topom na H3, đaoli te pozobali ne slijepog!
Serdar Petar: Kralju moj, oprostite me na momenat... Gospodo.
(Kralj dopušta, mladi Petar odlazi na verandu da otčepi golubarnik)
Vojvoda Mašan: Što mu je, te u sred partije sa vladarom ustaje na bankinu?
Kralj Nikola: Neka Mašane, mladina je to... Možda ne zna što da odigra, pa kupuje vrijeme. Pametniji je no ti u svakome slučaju praseća g'avo, jer da je tebe poslušao pozoba bi tripotezni mat koji bih spuštio na tablu u stilu Zoroa dok bi ti zbrza "Vid murice u poturice Mujice!"
(dok se ostali misle da kupuje vrijeme za razvoj šahovske taktike, vratimo se našem junaku. (Mali ekskurs: opštepoznato je da su se tada u Kraljevini Crnoj Gori furale turske dimije, po posljednjoj modi otomanskoj.) Elem, danak neiskustvu mladog serdara sastojao se u tome što je odmah nakon puštanja goluba navraćao nazad na nastavak partije - a zahvaljujući vrećastom kroju dimija prdež bi i dalje bezizlazno tumarao oko njegovog međunožja sve dok ne bi ponovo zasjeo, kada se prelivao u talasima preko lijepog pojasa sa sjajnijem jataganom.)
Serdar Petar: Evo me o kralju, opraštaj. Top na H3, ko što reče vojvoda Mašan!
Svi u čudu. Kralj Nikola kao saigrač prvi osjeća bazd, te nabira nos, ali ne progovara ništa. Ostali takođe ponikoše smradno, ali misleći da je u pitanju kralj, kuliraju.
Kralj Nikola: Khrlj, Khrlj... Puffff... Aj ovoga konjanika, junačinu mećem da G6!
Serdar Petar: Izvinite me, kralju...!
Kralj Nikola (dobrano ozlovoljen neznanom topovskom paljbom smrada, ali dopušta kratki izostanak mladog junoše): Ajde, đaole neuki... U sto pašadina sa tvojom taktikom više.. nije sramota od kralja izgubit, a i moje odaje da nijesu za mišljenje podesne ne bismo mi ovdje noćas pirovali umom!
...
(Da skratim pripovijedanje u dramskoj formi -: Situacija se preslikava par puta, sve dok kralj Nikola dobrano ne popizdi zbog tika koji je mladi serdar razvio, a i dobranog smrada koji ih je zapahnuo, pa ne mrda da ga goniš!)
Serdar Petar: Izvinite, o kralju! Lovac na...
Popižđeli kralj Nikola: Što ovo vonja ovako opako jebem li mu oca... Ko se nakrpio pasulja a mješine jedne! Mora da si ti Gojko, sad si iz ambasade Srpske jesu li te napunili prebranca ka oni bolesni Ameri što pinjate ćuftaju za malu đečicu?! Kazuj, kurvo!
(Kreće žagor, svi se pravdaju da su davno ošjetili smrada paklenoga iskonskoga čmara vatrenoga, ali niko nije htio zbog časti drugoga da optužuje na svoju ruku)
Serdar Petar(u sred rastuće galame): Ja sam! Jebem ti pršutu Mime Karadžića... nadula me ka đavo, pokvareno meso sto posto! Bio sam jutros do Budve da obiđem moju džimijevku, pa ga sretoh...
Kralj Nikola: MIR! (muk) Sinak, lažeš da si tolki Erik Lamela ispao! Što nisi reko odma no nas jebeš po ganglijama, i to na finjaka!... Ođe prdi tamo smrdi!!! Kapiraš filozofiju! Eno ti u uglu mitropolitova tuta iz Rusije, poseri se pa dolaz da završavamo ovo više!
...

*Istinita priča