Ako želite da okinete iz par predmeta u školi, da vas cura ostavi, da vam vid troduplo oslabi, da iskrivite kičmu, da svoj ljetni, jesenji, zimski i proljetni raspust da provedete pored kompjutera, od srca vam preporučujemo -- TRAVIAN --

Reč za kolektivnu ljubav, u romskom rečniku.

Mesto na krajnjem severu Vojvodine u kojem ljudi žive u pećinama u rodovsko-plemenskim zajednicama, primećena je izuzetno velika agresivnost kod žitelja ovog područja, ta ratobornost bi se mogla porediti jedino sa ratobornošću Apača na Divljem Zapadu, takođe valjalo bi napomenuti da gotovo celo selo sluša razne Metalike.
Tako da ako odlučite da ikada prolazite ovim područjem budite na oprezu, otvorite oba oka, po mogućnosti ponesite koju Vinčesterku i vatrenu vodu kao dar ondašnjim žiteljima da bi bili milostivi prema vama.

Najpoznatiji skup komunista na svetu, koji čak i deca sa uživanjem gledaju. Njihovo selo ima sve karakteristike komunističke zajednice:
1) Vodja nosi crvenu kapu i najpametniji je od svih
2) Čim on ode iz sela, nastanu svakakva sranja
3 ) Svi se bave nekim zanatskim poslovima, osim Velikog Štrumpfa koji ipak pojede najveću količinu strumpfizli
4 ) Intelektualce ne shvataju ozbiljno i samo ih odbacuju iz sela (Znate ono, kad drmnu Kefala nogom u dupe i odleti iz sela)
5 ) Njihov protivnik je večito izgladneo, i živi u zamku koji potseća na Goli otok

Skraćenica od kampanje protiv marihuane MZ Gornja Melnica ''Čemu Vutra?''. Akcija je bila aktuelna tokom 2006. kada se celo selo uključilo u borbi protiv gandže, o čemu i dan danas svedoče grafiti i posteri koji i dan danas ''žive''. Masovne proteste protiv marihuan je izazvao slučaj maloletnog Š.Š(17) koji se navario gandže i umislio da je bik. Noću bi navaren ulazio u štale i seksualno zlostavljao krave koje bi rađale minotaure, ali je CIA sve to zataškala. Nesretni mladić je stradao u borbi sa bikom udarcem 'glava-o-glavu.

U srba je običaj da se jede i pije na groblju, a posle i kod kuće ili nešto modernije u kafani/neretko se na kraju i zapeva, kad se gosti malo opuste/. Ne kaže se džabe, da se najsladje nasmejemo na groblju. Iako vera to zabranjuje, većina ne sme da prekine sa tim paganskim običajem / daćom/, jer bi celo selo reklo da je stipsa, da mu je žao para. U celoj ovoj priči koja i nema nekog smisla, smisao je da je Jovan Rašković bio u pravu.

Epitet koji lepimo osobama koje su sklone pokušaju da preko noći postanu neka druga osoba. Razlog ove transformacije je nepoznat. Nagađa se da tim gestom pokušavaju da izbace iz sebe jedan deo svoje ružne prošlosti, prave neko svoje novo ja ali je to sve kratkog veka. Obično se odaju čim progovore ili nekim drugim kretenizmom jer čovek može da izađe iz sela, al selo iz čoveka nikad.

Uživati do kraja. Pojedeš celu teglu eurokrema i muka ti je, ali oližeš i kašiku. Da se blista!

Zašto?

Jer tako treba, bez milosti, bez kajanja. Uživaj u vožnji dok traje. Nemoj da polako tinjaš kao bedna sveća od tri dinara koja gori samo da naznači sagorevanje. Budi jebeni napalm koji pali vijetnamsko selo u zoru, neka pršti na sve strane. Uživaj u pokolju do kraja.

Prilike su retke i ako ih ne iskoristiš do kraja ili propustiš, preispitivanjem ćeš se dovesti do dna septičke jame u kojoj svi plivamo. Zato kada dobiješ priliku da omirišeš cveće, udiši duboko.

Ankarizacija ili istanbulizacija tranzicionih zemalja iskazana kroz ovu otrežnjujuću rečenicu poštenog turskog seljaka iz istočne, azijske Turske.
Ovo je rekao na pitanje američkog novinara:
"Šta mislite da li će novi američki naftovod kroz vaše mesto, doneti napredak vašoj zemlji?"
Ovaj ga je samo odgledao i mrtav ladan reko:
"Ma kakav napredak, mi smo dno, a oćemo u Evropu, a sami ne možemo da shvatimo da je Turska 50 godina iza Evrope, a mi (misleći na svoje selo) smo 50 godina iza nje".

heroin, u engleskom generalno gudra (dope)

U toku migracije selo - grad, seljak sa sobom vuce svoju tradicionalnu narodnu kulturu. Taj seljak naravno treba da se utopi u kulturu grada, kako se ne bi "izdvajao". Tu nastaje prava magija - masovna kultura, kic i sund koji pruzaju zamjenu za intelektualni i obrazovni nedostatak. Medjutim, dugim nizom godina, takvi ljudi postaju vecina. Te sada obrazovana manjina tezi da bude neobrazovana vecina, radi konformizma, generalno straha od izolacije. Sto naravno izaziva novi oblik masovne kulture - vodic ka totalnom praznjenju mozdanih celija.

U narodu poznat kao Loki - Autor kultne emisije na opskurnom SOS Kanalu - SOS Bubamara.

Legenda fudbalskih terena i najveći poznavalac igrača za koje vi garantovano nikad nećete čuti, sem ako neki od njih nije vaš komšija ili vam je rod. Ipak, to mu ne smeta da igrače opštinske lige Sopota upoređuje sa učesnicima Svjetskog Prvenstva '86.

Čovjek koji nas svake nedjelje prošeta od treće (Srpske) lige do drugih opštinskih, međuzonskih i ostalih beton liga.

Nekoliko je karakteristika koje izdvajaju Lokija od mora ostalih mediokriteta na nebu sportskih komentatora:

1. Karakterističan glas - kad na TV čujete glas nekoga ko vas automatski podsjeti na gomilu ispijenih vinjaka i kiselih voda, dranje na utakmicama, duvanski dim i kladionice - odmah znajte da je to Loki. Grč u njegovom glasu tačno odgovara stanju srpskog fudbala.

2. Nevjerovatna česta upotreba vrlo malog broja epiteta - i to onih old skul. "Agilni", "brzonogi", "legendarni", "popularni".

3. Pretjerivanje i genijalno odusevljavanje stvarima koje su vezane za beton lige - nesto na cemu se Lokiju mora skinuti kapa. S toliko strasti ne pričaju ljudi o sinoćnjem seksu, kako Loki predstavlja Drugu zonsku ligu Srema. Doduše, ima to i dobru stranu, slušajući Lokija, sve je dobro, sve je ok, djeluje antiinflamatorno, Loki nikad nema zamjerke na bilo šta i generalno podiže nivo optimizma.

4. Uvlačenje vlasnicima klubova - crna mrlja Lokijeve briljantne karijere. Pošto se oko klubova i fudbala vrzmaju neki krajnje sumnjivi likovi od kojih Loki (navodno) dobija oko 100 evrića po prilogu ako obiđe njihov klub (plus ovo iz broja 5.) tako Loki hvali neke krimose iz nekakvih sela i to sve pod firmom "Agilna uprava na čelu sa gospodinom Belim/Crnim/Kecom/Živčetom". Od nečeg mora da se živi.

5. Treće poluvreme - Najčešće se povezuje sa utakmicama veterana. Pošto vrlo često vlasnici ili ljudi iz uprave klubova imaju i nekakav restoran, nakon utakmice "stari sportski prijatelji" često odu na "treće poluvreme" kod "gazda Žike, dugogodišnjeg prijatelja kluba". Obično vidimo samo početak krkanluka koji Loki najavi riječima "sledi lepa sportska (?!?) priča iz velelepnog objekta gazde X". Inače, ovo objašnjava zašto je jedan od Lokijevih omiljenih klubova "BigBul" iz Bačinaca, "popularni Bulsi", jer ljudi posjeduju svoje klanice i mesare.

I za kraj, neke od "legendarnih" izjava Lokija:

Gledaj malo u svoje dvorište, pička ti materina. U tanjir supe ispred sebe, za promenu. Ostav' se ćorava posla, što se kaže. Rešavaj probleme u svojoj bogatoj i lepoj germanskoj zemlji a nas pusti da se davimo u sopstvenim govnima ako baš to želimo. Imaš ti i pametnija posla, baba, nego da nama pamet soliš. Slani smo mi odavno, ako nisi znala. Otkači nas se ako Boga znaš i popi pivo. Sveže, 'ladno, nemačko...Paulaner jebeni. Pusti nas na miru i idi u svoje selo, gospođo Merkel. Odjebi, bre.

Seljački izraz za "idemo napolje". Potiče od običaja da ljudi sa sela letnje večeri provode sedeći ispred kuće, pričajući sa komšijama i pazeći na decu koja se igraju.

Indikator za osobu koja dolazi iz neke manje sredine (selo, varošica, itd.). Izrazito je crven u licu, što je znak da je odrastao na seoskoj hrani i vazduhu. Obično su građeni poput mrkog medveda, a liče na lokalnog drvoseču. Nadlaktice su im tako izdefinisane da nekad ostave utisak da njima lome beton. Uvek su srećni, pogotovo kad se "spuste u grad". Pomalo su zatvoreni u sebe, ali ključ za dušu su im Šemsa i Mile Kitić. Tada postaješ njihov pobratim, a sve ostalo je istorija.

Dovoljno je reći ove dve reči i automatski se povlači obarač u mozgu osobe kojoj su upućene s namerom da uradi šta god, gde god, kad god i kako god, oh my god.
Ko se boji vuka još? Daj da mu zavrnem njušku pizda mu materina, ja da ga se bojim, HA!
Ma ajde molim te, takve fore možeš prodavati onim klincima ispred parkića, ja neću nasesti, c.
Šta, ja se plašim? E pa sad će vidimo kuj je najluđi u selo!

Način života! Skoro niko ga ne voli, ali svi moraju da mu se povinuju, zahvaljujući globalizaciji, urbanizaciji, kapitalizmu, odumiranju seoskih domaćinstava i ogromnim migracijama na relaciji selo-grad ( u korist gradske sredine, naravno ).
Obaveza mnogo-vremena malo : to je prvi i jedini postulat, zakon od koga se danas ne može pobeći u velikim gradskim sredinama. Naravno, neki sa tim mogu lako da se izbore zahvaljujući odličnim menadžerskim sposobnostima u planiranju vremena, nekima to slabije ide, ali svima je jedna stvar zajednička - svi jurcaju!

Odgovor ljudi kojih je sramota direkno reći da su sa sela, kad ih neko pita odakle su, pa stoga biraju da kažu da su iz okoline najbližeg im grada, kako bi lepše zvučalo.

Muškarci stalno kenjaju ženama o njihovom promiskuitetu. A zamislite da zamenimo polove, a da nam mozgići ostanu isti. I muški postanu žene sa svojim načinom razmišljanja o seksu, masteri moralnosti. A ženama niknu kurci... To bi bilo jedno vrlo zanimljivo „kad bi bilo, ne bi bilo“, jer se u tom slučaju, izgleda, niko ne bi trsio... ma šta trsio, ni pipkao od sramote. Da se ne izbuši k’o đevđir, da ne liči na goblen, da joj ne proviri slepo crevo kroz unakaženi himen, da ne mora da se seli u drugo selo... Tako da sledi pitanje: Da je on ona, da li bi sam sebi dao?

Lokalni budzovan je resio da ulozi "posteno" zaradjenu kintu u klub iz svog sela, koji se takmici u srpskoj ligi, i konacno ispuni nedosanjani san mestana-druga liga! Angazovao je pojacanja, novog trenera, kupio dresove i nove kopacke, i poslao ekipu na pripreme u neko drugo selo, sa druge strane brda.
Naravno, usput poznaje nekog iz SOS kanala, i pozvao ih je da naprave zivopisnu pricu o tome kako se i van Beograda igra dobar fudbal.
Na put u selo "negde u Srbiji" krecu : riba-voditeljka, snimatelj i Nebojsa Stefanovic, naravno.
Tokom dvocasovne reportaze koja se emituje u udarnom terminu u pola 3 ujutro, moze se videti kako ekipa trci po stadionu koji se previja na centru, tako da se sa jednog gola ne vidi drugi. Ali, zato su tu krave, koje pasu, pa sisanje trave nije ni potrebno. Dok buduci drugoligasi trckaraju i rade sklekove, Nebojsa Petrovic nas uverava kako se medju ovim momcima sigurno nalaze novi Dzaja i Bobek, samo ni jedna stanica sem SOS kanala nema muda da to objavi.
Na kraju reportaze, riba-voditeljka povede najvecu facu ekipe u setnju, gde ce mu postavljati razna zajebana pitanja, a snimatelj ce sve to zabeleziti.
Tokom razgovora, saznacemo svakojake zanimljive stvari od buduceg Dzaje: omiljeni kreator mu je Armani, Ceca mu je mnogo gotivnija od Seke, u horoskopu je Jarac, i veoma je uporan, podznak jos nije izracunao, ali planira da nazove Milana Tarota da to ucini umesto njega, pravi je Srbin, omiljeni svetac mu je Sveti DJordje, i obozava da ide na slave, sujeveran je i plasi se grmljavine....i jos mnogo toga je hteo da kaze, medjutim, snimatelj se sapleo o kamen i upao u kravlju balegu, pa su prekinuli intervju.