Svima poznata rečenica, pri vađenju, korišćena dosta puta.

Dodatna pridika konobaru, dok mu držimo slovo zato što mu treba letnji dan do podne da donese turu.

Marketinški trik koji nije zaobišao ni najstariji zanat na svetu, dokaz da sve ide u kurac kad i za pičku ima kusur.

Stara srpska zdravica, nažalost u izumiranju.

Sto si pickica?
peach (eng.) - breskva

Replika iz filma "Tri palme za dve bitange i ribicu", kada Manda šalje Žiku Todorovića da prodaje njegove slike po kućama.

Primenljivo na opštu aktuelnu situaciju, kada talentovani ljudi- u nedostatku podrške države/grada/odgovornog društva- moraju da rade bilo šta, što uglavnom nema nikakve veze sa njihovom profesijom, a sve koliko da se prehrane, dok roditelji nastavljaju da pokrivaju ostatak troškova.

Odnosno, postoji jasno omeđena granica do koje možeš ići i do koje tvoj potencijal može dosegnuti. Bez obzira na jeftine motivacione poruke koje propagiraju da se "može ostvariti sve što zamisliš" i da "je nebo granica", stvarne mogućnosti daleko su drugačije i dokazane hiljadama godina ljudskog iskustva. Neko ko je visok metar i šumsku jagodu, ne može postati NBA plejmejker, bez obzira na agilnost i spretnost sa loptom, kao što mladić čije lice izgleda kao Hirošima 1945. ne može realno očekivati da će smuvati prepičku, bar ne bez adekvatne finansijske injekcije. Granice ljudskog potencijala su čvrste i realne, a vascijeli trud i zalaganje čovjeka će odvesti samo donekle.
Kada se dodirne granica za čiji prelazak ne postoji viza, tu ne pomažu ni motivacioni govornici, ni obilje knjiga o samopomoći. Jedini lijek je prihvatanje surove realnosti da su naši talenti, sposobnosti, genetske predispozicije ucrtani u knjizi sudbine, a da gumica za to mastilo još nije izmišljena. U životu možeš dati onoliko koliko objektivno imaš, a svako davanje preko toga dovodi u ekonomsku propast, ludilo ili poroke, a najčešće - sve od navedenog, zajedno sa razočaranjem, koje, ako u dogledno vrijeme ne preraste u prihvatanje stvarnosti, čovjeka može otjerati u ambis depresije i suicida.

Ustati iz kreveta pre nego što dobiješ jutarnju erekciju.

Tvorci ove izjave nisu, naravno, imali na umu duhovnost, već ono, da je svaka vlast od Boga, pa što si bliži nekome od ljudi koji se malo više pitaju, to ti je život lakši.

Prebacivanje roditelja sinu, što samo pije, a ništa ne kreše već duže vrijeme!

Ovo su ribe koje žele da se razlikuju po nečemu od svojih drugarica, to čine tako što postaju ultras navijačice. Ova pojava ima dve podele:

1) Lokal ultras: U ovu grupu spadaju ribe koje navijaju za lokalni tim, mrze velike timove,i one su uglavnom veće huliganke od riba iz druge grupe.

2) Global ultras: U ovu grupu spadaju ribe koje navijaju za Crvenu Zvezdu ili Partizan, ako nisu iz Beograda nikad i nisu bile na stadionu pomenutih timova, ali to ih ne sprečava da budu ultras.

Zajedničko za obe vrste jeste postavljanje raznoraznih fejsbuk statusa tipa: "fudbalski to je hram stadion jna... VOLIM TE PARTIZANE <3 <3 <3 MOREIRA KRALJU OPLODI ME" , "4 boda prednosti,pusite ga grobari!!!" , "MUNZE KONZA,VIDIMO SE SLEDECE GODINE U SUPERLIGI PICKE!! MUNZE CKEPI NAJJACE!!! " one ekstremnije će da promene i ime : Nina PFC Stojanovic, Marija DS1989, Tina Vozdovac .. svaka će da ima sliku u kačketu voljenog tima, dresu, a iza nje poster nekog igraca iz voljenog tima.. svaka će na tu sliku da ima komentare navijača istog tima koji će je oslovljavati sa "kraljice, boginjo, carice itd" i komentare navijača drugih timova "purgerko, pojma nemas, naučiću te ja šta je pravi klub"...
I za kraj ono najbitnije, ako biste ih pitali da nabroje pet igrača iz tima za koji navijaju, one ne bi znale...

Razlog zbog kojeg mislite da je baš taj postupak racionalan.

Posprdan odgovor na pitanje 'Zašto bih to uradio/la?' , i stavljanje do znanja sagovorniku da je to sasvim okej i da u tome nema ničeg pogrešnog.

Svaka radnja, potez, misao, koja je karakteristična za ljude. Nešto što je sasvim normalno i u redu, i bilo bi malo idiotski da se ne postupi na način na koji vi zahtevate.

Хиљаду!

Kontra efekat koji izvesne osobe izazivaju i uzrokuju konstantnim ogovaranjem, sitničarenjem, te spletkama slične vrste. Sama bit problema leži u tome, što za pojedine ljude novonastali raskol, nije ujedno i dovoljan povod da dojučerašnje prijatelje skinu sa repertoara svog jezika.

Kakva koincidencija! Upravo sam želeo da razgovaramo o istoj toj stvari. I verovatno ti se neće svideti ono što ćeš čuti.

U osnovi plemenita ideja da žene budu plaćene isto kao i muskarci kada obavljaju isti posao.
Kasnije se iz ovoga izrodila misao o nepostojanju podele poslova na muške i ženske, po kojoj bi muskarci takodje trebali da peru sudove, veš, da usisavaju... žene bi stvarno trebalo dva puta da razmisle pre nego što zatraže ovo od muškarca jer ovaj mač ima i drugu oštricu, nimalo prijatnu za žene:

Situacija kad na svadbi u restoranu pijana budala izvadi pištolj, pa svi svatovi zalegnu ispod stolova.

Jedna fraza koja se najčešće može čuti kod starih šmekera, klošara, boema ima tu ljudi sa i bez škole (u ovoj priči to nije poenta), ali poenta je šta si u stvari ti doživeo, osetio na svojoj koži, šta si ti prolazio i kroz šta prolaziš kroz školu života. Navodno, što si više proživeo sve češće ti ove reči naviru na usta. Jednostavno, ima...

Recenica koju ces prvo da cujes ako zateknes devojku/momka sa drugim/drugom u krevetu.

Ekonomski model ponašanja potrošača kaže da ljudi biraju najbolje stvari koje mogu sebi priuštiti. Značenje izraza "mogu priuštiti" određeno je budžetskim ograničenjem a "najbolje stvari" su posledica optimalnog izbora. Naravno, sve ovo izgleda jednostavnije nego što u nauci zvuči.