Vikend je. Duga radna nedelja gotova, poso i ta sranja su te ubila u pojam, rešiš da sebi daš malo oduška. Pada ti na pamet roštilj, sa društvom. Znaš da ga odlično praviš, odeš po materijal koji ti nedostaje u radnju, piće je već tu, u uglu su gajbe piva naređane, nešto već spakovano u frižideru, samo čeka na ekipu. Ćumur se potpaljuje, vruće je napolju, 35 je i dalje iako je sunce zašlo odavno, vlaga i miris mora su tu, kao i uvek, ali te ne raduju nešto kad znaš kakvo te žarenje i parenje kraj roštilja čeka. Ali ne mariš, ma kolko bilo teško, ipak uživaš u tome, jbg svi mi imamo nešto mazohističko u sebi. Vatra plamti iz razgorelog ćumura, poneki plamičak dohvati i suvi list palm koji se oklembesio iznad, gledaš i kažeš: "Ma ko ga jebe, neće valjda"... Dolazi ekipa, svi se pozdravljaju i pale unutra u kuću, dovoljno je vruće i bez tvog raspaljenog roštilja, svi se zdrave i produže unutra, jbg sav si mokar pa još i miris pečenog mesa pomešanog sa tvojim znojem i morskom atmosferom, to i nije nešto što svi žele da osete.
Dolazi i ona, zanosna plavuša, pozdravlja se, došla sa drugarom, znate se iz viđenja odnekud samo. Pozdravljaš se, naravno da nije problem što je došo neko nezvan u tom slušaju, dobre ribe su uvek dobrodošle na roštilj...Minjak, dopičnjak, neki šareni, a la Havaji stil, stoji uz britko telo i iscrtava sve obline, a ima ih mogu ti reć..., Guza, podignuta, zategnuta milina za videti... Ali nećeš da bleneš, nisi ti takav, sklanjaš pogled i nastavljaš sa pečenjem ko da ničeg nije ni bilo...Ljudi dolaze, kreću se tamo vamo, dolaze po novu porciju tek vrućeg do tebe, ti pečeš i pečeš, jbg treba napeći 8 kila mesa za 30tak osoba... Dolai i ona, nasmeši ti se, i traži karabatak...daješ joj, probiraš jedan lep samo za nju, daješ joj sa smeškom...Uzima, gleda te, oči u oči, onako ozbiljan pogled sa trunčicom smeška i kreće da jede karabatak... Malo se pogubiš, pogledaš u nju, ne trepćeš, a kroz glavu ti prolaze misli, pa koje bi druge nego scene iz nekog omiljenog porno filma, samo štancuju jedna za drugom, hiperbrzi omnibus, ali pokušavaš da se suzdržiš...Oči ti cakle dok bleneš, ali i dalje pokšavaš da prikriješ to, želju, nagon, tu misao koja ne može da ti izbriše sliku ispred oćiju, oči vide jedno a mozak projektuje nešto sasvim drugo... Da ti je neko pričo da jedenje pečenog karabataka može da ima tolko seksualnog nadeva i žara u sebi, otero bi ga u tri lepe i reko mu da ne sere... Par puta ti drugari prilaze, pominju novu plavušu, al bi je otkino od seska ovako pa onako, sve te priče muške kao i obično se ponavljaju, jbg kad je kriza i relativni nedostatak oćnih žena, to se jasno odrazi i pokaže na očima svih... Samo se smeškaš i potvrđuješ da jeste dobra i jebozovna uz osmeh, ne detaljišeš, nije to tvoj način komentarisanja žena nikad bio i ne želiš ni sad da ga menjaš, iako bi želeo da kažeš nešto, nešto pervezno i ti pošto je i tvoj um zadivljen a i mali vršnjak ti govori isto...Žurkica polako ulazi u sitne sate, ljudi kreću kućama, tapšu te po ramenu, čestitaju, hvale reoštilj kako je najbolji koji su jeli u zadnje vreme, nasmešiš se kad podigneš glavu prema njima i vratiš pogled na preostalih par komada koji su ostali da se ispeku... Već si i dehidriro, pored umora od prethodnih dana, šetnji po kamenitim upeklim rovovima, ovo te je dokrajčilo fizički, ispijaš još jednu konzervu hladne soda vode, ali ne pomaže, telo je klonulo, samo je plamičak duha tu još malo prisutan i održava te na nogama, budnog i poluživog...
Odjednom, dolazi drugar koji je doveo plavušu, i kaže ti da mora da ode hitno nešto zbog posla, vidno uzbuđen, ne stižeš ni da ga pitaš šta se desilo, jedino što čuješ je da li ti možeš da vratiš Mimu kući pošto joj se svidela atmosfera i htela bi da ostane...Prvo se u sebi zamisliš koju Mumi, kreneš da ga pitaš, a onda se ona pojavi na vratim i shvatiš da priča o zanosnoj plavuši koja je došla sa njim...I ona dolazi da te zamoli za isto, kažeš da nema problema, zašto bi ga i bilo, on odlazi...Dok poslednji gosti odlaze, polako skidaš i poslednje parče mesa, oči su ti na 20% aktivne još uvek, i to jedva uspevaš da održiš, ali šta je tu je...Ulaziš u kuću, mokar, smrdljiv, kosa sva ulepljena od dima i vrele masti koja se puši na rešetki roštilja...Onako pospan ugladaš nju, samo je ona još uvek tu, nešto se igra telefonom, podiže glavu i ugleda te, nasmeje se, zove te da sedneš kod nje... Krećeš da se uvijaš, neprijatno ti je, onako smrdljiv i znojav i da joj priđeš samo, stojiš, ne odgovaraš...Ustaje, hvata te za ruku i povlači na sofu...Kao nećkaš se, izvinjavaš se za neprijatan miris, nasmeje se i kaže da nije ni primetila, uz smešak... Gleda te dok pričate, oči joj se cakle na slabom svetlu od lampe koja gori tamo u ćošku sobe... Samo se smeškaš, puštaš je da priča, ni ne slušaš je, s vremena na vreme pohvataš po koju reč, onako isprekidano ih semluješ, ali su praznine izmedju prijema i kognitivnog dela toliko velike da nemaš pojma o čemu priča, da li su to neke standardne ženske gluposti, muke koje ih muče, zavisti, kukanje na predebelost i šta ti ja znam šta još...Glava ti pada, kreće prema njoj, prema njenom ramenu, vidiš kako te hvata obem rukama za obraze, gleda te sa smeškom, shvata i da si klonuo od noćašnjeg rada, stavlja svoju ruku oko tvog ramena i spušta tvoju glavu na njeno naslanjajući njenu lgavu...Tela vam se približuju, ležiš tako, na njoj, u glavi ti prolaze raznorazne misli, iako si umoran, mozak i dalje stvara sliku vas dvoje u akrobatskim pozama, to te malo pokreće, prebacuješ svoju drugu rukupreko njenih grudi, ne buni , zagrli i ona tebe, glava ti polako pada na njene grudi, nisu nesto velike, ali ti ni ne smeta to... Vršnjak se probudio, iako je telo polumrtvo, on polako kreće, podiže se ko zastava spreman i oran za akciju...Spuštaš ruku niže na njena bedra, pa polako niže na nogu, polako dodiruješ, i ona kreće polako da spušta svoju niz tvoje telo, dolazi i do podignute zastave, polako opipava, sokovi kreću u tebi, krećete snažnije i brže sa međusobnim dodirima, ustajete sa sofe, hvatanje se intenzivira, počinješ da zadižeš minjak, ona spušta tvoj šorc, hvata se za vršnjaka dok joj ti ljubiš vrat i hvataš je za guzove i onda...
U svoj toj euforiji dolazi do nečeg, nečeg što u životu nisi pomišljao, nisi očekivao, nisi želeo da se desi...Bam, ko grom iz vedra neba, vršnjak odlazi u večna lovišta, zastava se spušta, bitka je završena i pre nego što je počela... Ona se odaljuje od tebe, drži u ruci ono što je ostalo, diže glavu i pogleda te, sa nekim prekornim pogledom, taj pogled te ustvari najviše pokopa, nije ništa rekla, osmeh je nestao, gleda u tebe i polako ga pušta, ti si totalno pogubljen, gledaš, ne možeš da veruješ, zar na takvu ribu, eeeeej breee...
Ne čuješ, ne vidiš, gledaš je sa poluotvorenim ustima, zanemeo, ne znaš šta da kažeš...Posle par trenutaka, tu monotonu sablastnu tišinu razbja njen glas, njene reči od kojih si uspeo da razaznaš samo: „Vodi me kući“...Nije ti se više javila, nisi je video, sve je nestalo osim gorke uspomene, uspomene na neslavnu bitku i još neslavniji kraj...Nosićeš to u sebi do kraja života, nikad nećeš zaboraviti taj trenutak, taj trenutak od svitanja do sumraka...
Trenuci u životu kada shvatiš koliko te sudbina zajebala uprkos neverovatnom potencijalu koji čuči u tebi odvajkada, iako si ga ti u pomenutom trenutku po prvi put primetio. Često bivaju propraćeni raznim spektrom emotivnih stanja, od depresije što ništa od života nisi napravio uprkos činjenici da Svevišnji nije škrtario na tebi do ponosa i ushićenja izazvanog spoznajom da si u stvari neverovatno obdaren i superioran kao Džim Morison na horsu. Svet to ne vidi, ali tebi se jebe jer ionako ne znaš da nabrojiš sve kontinente. Ako glupa stoka nije u stanju da prepozna tvoju jedinstvenost oličenu u suvoj inteligenciji/spontanoj mutaciji ti im je nećeš nametati, iako bi spasila milione ljudi od gladi, donijela mir čitavom svijetu, omogućila putovanje kroz vrijeme i naterala kosu na glavi Šabana Šaulića da nabuja kao pečurke posle kiše.
(Pišam u WC-u i odjednom provalim da moj urin ima supermoć skidanja govnjive skrame stare i do mesec dana. Vođen suvom logikom zaključujem da je moj urin specijalan, sigurno ima mnogo veću količinu mokraćne kiseline i da sam IPAK jedinstven na ovoj jebenoj planeti. Duvajte ga dušmani !!!)
Pa jebote ne mogu da verujem da sam ovo tek sada otkrio... E živote i sudbino kleta, da sam na vreme shvatio koliki sam potencijal, uz pravilnu ishranu i preparate sada bi moju pišaćku u supermarketima prodavali umesto Domestosa.
........................................................................................
Šetam parkom jednog kišnog dana i vidim kako mi se pseće govno lagano približava... Polu-raspadnuto, smrad se više ne širi jer se zabajatilo, a male mrvice oko njega svedoče da postojano nestaje pretvarajući se u ništavilo. A nekada je bilo živa tvar... Odjednom me pogađa revolucionarna filozofska hipoteza - ŽIVOT NEMA SMISLA. Živimo u besmislenom haosu i svi ćemo se raspasti kao pseća govna. Istovremeno me pogađa osećaj goleme tuge što nisam pratio na časovima filozofije, sada bih garant bio u udžbenicima širom sveta... Jebi ga, nastavljam depresivan ali ponosan na sebe zamišljajući kako mi u dalekoj budućnosti iz jednorogove balege rekonstruišu misli, hvataju ovu o smislu života i puni poštovanja dižu mi spomenik istovremeno tužni što sam umro nezapažen u siromaštvu.
.......................................................................................
Žgoljavi klošar kopa po kontejneru i odjednom vadi ogromne bubrežnjače. Gleda ih par trenutaka, vadi nož iz pantalona i raskraja ih po sredini. Skida jaknu koju mu je Pera hirurg poklonio nakon što je "operisao" po naselju i nabavio sebi novu i navlači bubrežnjače, istovremeno provaljujući sa izrazom divljeg ushićenja na licu da je upravo sebi skrojio neku vrstu siledžijke. Prolazi pored vas šepureći se dok mu govnjiva fleka ukrašava predio grudnog koša i čujete ga:
- "Jebote kako sam ekonomičan a istovremeno veoma inteligentan. Da nije ove sudbine klete što me alkoholu dade sad bih bio ministar ekonomije, da mi jebeš mater ako lažem... Odo' na pivo, zaslužio sam !"
Mrak je. Oseti se miris truleži u vazduhu. Čuje se neko meškoljenje. Strah obliva prostoriju. Uključuje se diktafon.
"Sada je 6 sati poslepodne! Imate tačno dva sata da preživite. Onaj koji ostane poslednji biće pošteđen. Nemate u posedu nikakvo oružje. Imate samo svoj glas. Vreme otkucava."
Prostoriju koja nije imala prozore obasja svetlo.
Jako svetlo zaslepi osmorku u prostoriji. Na sredini je bio leš, reklo bi se ženske osobe.
Era Ojdanić - Auuuuu....de sam doš'o u pičku materinu!
Aca Ilić - De sam ja!?
Beki Bekić - Ero, jes to ti? :osmeh od uva do uva:
Ero Ojdanić - Puši kurac šiptarčino!
Zlata Petrović - A jes' zagušljivo u tri pičke materine!
Zorica Brunclik - A kakva mi je kosa? Jel lepa boja na ovom svetlu!
Đani - Đe sam?
Dara Bubamara - Ijaoooo.....baš smrdi ovde!
Baja Mali Knindža - Jebemti Boga i nedlju! Otkud ovde! I ranije sam pio, ali nikad ovoliko!
Aca Ilić - Jeste li svi čuli šta je rekao glas sa kasete?
Era Ojdanić - Možda nam je Saša opet neku zajebanciju spremio.
Beki Bekić - Salje dobar čovek!
Zlata Petrović - Kakav je ovo leš božemprosti!
Đani - Mislim da je Zorica Marković!
Zorica Brunclik - Nije ni čudo da ovoliko smrdi, malo više nego dok je bila živa.
Baja Mali Knindža - E ljudi kako ćemo da izađemo odavde! Ja sam vezan!
Ero Ojdanić - I ja sam!
Svi - I ja sam!
Đani - Ovo je neka zajebancija! Garant grand nešto zajebava! Jel vidi iko kamere?
Dara Bubamara - Ijao umrećemo!
Beki Bekić - Nisam pljaniro vako dumrem pravo da vam kažem!Aca Ilić video da je vrag odneo šalu i nagovara Zoricu Brunclik da pevaju duet i tako ubiju ostale!
Počinju-KOČIJA BELA A KONJI VRANI, PROKLETA KOČIJO STAAAANIIIIIII!!!Đaniju ide krv na nos, Eri ojdaniću udarila pena na usta, dari Bubamri pucaju silikoni, Zlati Petrović se razvezo pupak, Bekiju Bekiću usta se razletela oko glave, Baja Mali Knindža vadi oči noktima.
Zorica Brunclik i Aca Ilić iscrpljeni prestaju!Poslednjim atomima snage Đani počinje da peva! OSTAJEM BALKANAC I PROVINCIJALAC!!!!
To je bilo previše za Daru Bubamaru kojoj već uveliko curi botoks iz usana i ona preminu u najstrašnijim mukama, Baja Mali Knindža kida sopstvene bradavice, Ero Ojdanić otida sebi kurac i udara se njim u čelo u svom tom bunilu, Beki Bekić se polako pretvara u goluma, Zlati Petrović grudi prelaze na leđa u strašnim bolovima, Aci Iliću otpadoše brkovi i pođe da mu raste glogovo trnje na čelu, Zorici Brunclik se promeni boja kose u crvenu, al ne može dvaput isto, pa se promeni u smeđu i otpade joj nos.
Đani izgubi dah i prestade!
Baja Mali Knindža, već oslepljen i bez bradavica poče da peva!!!
MOREM PLOVI JEDNA MALA BARKA!!!Bila je to pesma vraka! Ona hiluje Srbe. Beki Bekić, već pretvoren u goluma, otkida sebi nogu i zabija je u svoju slepočnicu. Pada mrtav! Ipak, Baja izdahnu puštajući poslednje atome snage za srpstvo.
Blago oporavljen Ero Ojdanić, baci onaj svoj kurac, koji je ranije bio otkin'o na Zlatu Petrović i pođe da peva!
I SVE ŠTO SAM STEKOOOOO POTROŠIĆE NEKOOOO!!!!
Zlata Petrović, dok su joj obrve otpadale, uze Erin kurac kojim ju je pogodio i probade da začepi pupak, ali bio kurac je premalen za toliku pupčinu, i tu joj izađe utroba zajedno zdžigerom i ona umire. Zorici Brunclik klitoris upade u pertle od patika i ona tu pusti poslednji krik. Đani u totalnom besnilu kida dlake sa prsa i trpa sebi u usta i tako se udavi. Aca Ilić lomi zglobove na nogama i čupa naramenice sa sakoa gurajući ih sebi u čmar. U tome jedanput prdnu toliko jako da mu je puklo debelo crevo i on tu umire.
Era, onako bez kurca ustaje i viče POBEDIO SAM,
POBEDIO SAM!!!!U tom momentu, mrtva Zorica Marković, koja zapravo nije bilo mrtva nego je samo ležala s čepićima u ušima ustaje i počinje:
MIRNO SPAVAJ NANO SVE JE ZAKLJUČANO MOJE SRCE NIJE DŽABA TI KAPIJE!Eri ispadoše oči, i zubi, i osuši mu se telo i pretvori se u pepeo.
Zorica se osmehnu.
Kao što je već pokušano sa objašnjavanjem kako bi se nastavila jedna kultna serija, trebalo bi videti i šta bi bilo sa jednom drugim, na našim prostorima ništa manje popularnim ostvarenjem.
Glavna junakinja, sada u svojim kasnim četrdesetim, živi kao tipična debela domaćica. Od Luisa Davida se razvela pre desetak godina, kad je shvatila da i ovaj pokušava da je ojadi za nasledstvo. Iz braka sa njim ima dvoje dece, Alfonsa Juniora i Andreinu koji su sada u svojim dvadesetim. Alfonso Junior se prihvatio ozbiljnog biznisa, ali je uhapšen u Španiji kad je terao neki kokain za Darka Šarića.
Andreina radi kao go go igračica u noćnom klubu koji su otvorili Luis David i Hektor.
Manrike i Roberto su na vreme ušli u stranku kod Čavesa, pa su postali ministri pravde i zdravlja. Manrike se oženio Normom, sa kojom se čak i u pedesetim satire od seksa. Ona je rodila dvoje dece, a da li su njegova, ne može se sasvim utvrditi. Roberto i Gema imaju troje debele usvojene dece, koju su razmazili do srži (sopstvenu decu nemaju, jer i pihtije idu sa godinama).
Dorinda i Elvira više nisu među živima.
Bivši cirkuzanti i dalje drže Randuov hotel, ali kako je kriza zakucala na vrata, krišom su ga pretvorili u bordel i sastajalište narko-kartela. Lilija Rosa je direktor, pa zahvaljujući tome što joj je otac ministar uspeva sve da zataškava.
Čabela je u međuvremenu osnovala sopstvenu firmu za marketing, Matijasa je smestila u dom za stare (iako mu ništa ne fali, i ja da jedem banane po ceo dan, doživeo bih stotu), a priča se da je njeno imbecilno dete zapravo nastalo iz polu-incestuozne veze sa Alfonsom Juniorom. Rosaura je još uvek živa i iako joj je ostalo još pet godina ćorke, već planira osvetu.
Kalunga se posle decenija lokanja prijavio na kliniku za bolesti zavisnosti. Po izlasku shvata da je njegov ortak iz detinjstva, Nikolas Maduro, postao predsednik, pa mu se javlja, najpre postaje maskota kampanje "Alkoholizam je izlečiv", potom poslanik, pa šef poslaničkog kluba, a u narednom mandatu je viđen za premijera.
Onaj španski pevač sa kojim je Kasandra nakratko bila za vreme njegove turneje po Venecueli se više nije vraćao. Kako je izgubio stas i glas, stupio je u kontakt sa Goranom Bregovićem, koji mu je napisao pesmu za Evroviziju, na kojoj je osvojio poslednje mesto, jer se pročulo da je pevao plagiranu melodiju iz "Ranjenog orla".
Najnaporniji sport. Kakav kurac vaterpolo, rukomet i slično. Kad ti kosa padne u ruke a pred tobom pukne Marakana da je pokosiš, tek tad shvatiš kako si mali i kad si jak, što bi rekao Daša iz Legendi. Vrsni kosci su dostizali nevjerovatan nivo fizičke spreme i koncentraciju Šaolin monaha i Bobija Fišera.
Kosidba je začeta iz domaćinskih i nadasve ljudskih razloga, dođete da pomognete komšiji, poredate se u vrstu i udri. Takmičarska volja koju svaki čovjek posjeduje je od toga napravila sport. Kosidba već odavno nije ono što je bila. Umjesto na Olimpijadi održava se tek ponegdje u sklopu folklora i njegovanja tradicije.
Kosidba je propala tako što je gastarbajter, u želji da oženi metiljavog sina nesposobnog za rad u polju, istom kupio kosacicu da se kurči pred seoskim mladicama. Slično kao i rokenrol.
Livada ,sanjiva se budi, dva kosca u strani, jedan s jedne drugi sa druge strane odbija, muda se klate, dodijalo...
-JEBI JE PUČE!
-Leti did uz livadu...
-A JEB'LO TE SUNCE PA ĐEŠ MI KOSU PREBITI, BOLJE DA SI MI OKO IZVADIO, U ŠTA GLEDAŠ PUŠKA TE UBILA!
-Opušteno dide, zajebavam se.
-O JEB'O TE ĆAĆA TAKO BLENTAVA, SAMO JOŠ JEDNOM PROBAJ!Nakon par minuta...
-JEBI JE DIDE, SAD JE STVARNO PUKLA!
-Ide did, iz očiju živa vatra sjeva iz nozdrva modar plamen liže...
-PA KOLIKI MEĐED MORAŠ BITI DA KOSU PREBIJEŠ, JE L' VIDIŠ KOLIKI JE MRAVINJAK, K'O PIRAMIDA U VISOKOM I TI KONJ ZADRO!
-Šalim se di...FJUS! Manu did kosom, provuče je ispod mojih stopala, a ja se oduzeo k'o da mi je do koljena nogu odsjekao....
-Vidiš mali, ovo samo najbolji kosci umiju! Šta je, usr'o si se? Neka malo, da vidiš na koga si udario. Ja sam dvajes godina bio prvi kosac u srezu. BOLAN, LAZAR LAKETA ME ZA JEDAN OTKOS POBIJEDIO, A TO JE BIO ČOVJEK, SA DVA SRCA KOSIO! Ustanem sabajle dok se rosa nije podigla i u livadu, sam. Pripašem vodijer, toknem malo vode u nj, umočim brus iz Bergama,i gutljaj rakije koju odložim u vrelo da se oladi. Pljunem u šake i udri. Kosište ima idealne proporcije, dugačko do pod pazuh, razmak između dva kvačka –širina ramena. Našarano sa stilom. A kosa- VARCARKA. Rota kov'o. To nema, brije. Sine, da je Tolstoj čuo za varcarku Ana Karenjina bi imala ne 800 nego 2800 strana, koja je milina kositi sa tom kosom. I krenem, kad prvi znoj oblije, stanem, uzmem otkos sa kojeg se cijedi rosa u šaku, pređem preko kose, uzmem brus i navlačim joj žicu. Dok to radim, pogled mi sa kose ode na livadu, pa kad vidim kolika je pogledam u nebo, prokunem Boga, sebe, i majku što me ne pobaci, i nastavim dalje, to ti je sine život. Ja sam u tvojim godinama već imao dvoje dijece, i trudio se da ih prehranim, a nisam ko ti sa fakultetskom diplomom sjedio ispred zadruge i trudio se da dvolitru pive šćeram ispod etikete na eks. Vzadan kosim i ženu dvaput opremim naveče. Jedina korist od tebe su ove kopačke od tvog loptanja pa sad mogu kositi u strani da ne otkližem.
E kakav sam ja kosac bio! Ama , onaj Mikelanđelo da je znao za mene ne bi izvaj'o Davida nego Milutina, savršena građa, samo veći kurac! Ja sam koseći drugima i za druge sebi izgradio četiri stambena objekta, jedan za stoku al' to nema veze. To sam sebi obećo i ispunio, a sve sa rakitalom, i tom kosom u tvojim rukama 30 godina starom.
-Meni si dide obećao krme kad sam završio fakultet, a ja sam dobio samo radnu knjižicu. Eto sutra će dvije godine kako sam završio pa da vidim sjećaš li se?
-Sjećam se, stani malo vidiš da je kriza, šta me zelenašiš, bolje ti je idi zovni Jovana da dođe sa kosačicom da se ne jebemo ovdje čitav dan...
Odličan način da se autori knjiga izreklamiraju za buduća pokolenja. Knjige koje su spaljene golicaju maštu, jer po pravilu sve što se cenzuriše uvek je umnogome interesantnije. Spaljivači su, kako i dolikuje, osuđeni kao zločinci protiv slobode misli, psihopate i divljaci koji žele da kontrolišu mase.
Negde u Aleksandriji, 391. godina
Ostrašćeni hrišćanin: Patrijarše Teofile, da palimo ovo?
Teofil: Bog tako želi sine, da nije želeo da ova biblioteka bude spaljena, zašto bi u nju stavio toliko rolni papirusa.
Ostrašćeni hrišćanin: Tako je, DA PALIMO BRE; AJDE BRE!Nekoliko hiljada godina kasnije:
-Pa većina dela najvećih antičkih mislilaca uništena je divljačkim napadom hrišćana i paljenjem Aleksandrijske biblioteke, ne možemo ni da zamislimo koliko je savremeni čovek izgubio.
-Hrišćani užaš stvarno, kolika je to stoka bila.
-Dobro pa posle su i muslimani palili, šta.
-Ma da, ljudi su govna generalno, da je sreće da nije spaljeno to pa da imam ceo opus Euripida ovde, ne bih se pomerio dok sve ne iščitam.
-To ti kažem.---------------------------------------------
Nemačka, 1933.
Ostrašćeni naci: I šta kažete Hitlere, mislite da spalimo ipak?
Hitler: Pa sad, nikad nisam bio ekstreman, nisam imao to u sebi, znaš, ali nekako mi se čini ipak gej da ih bacim u more, nekako mi to zvuči kao Bostonska čajanka, nemam pojma.
Ostrašćeni naci: Nemojte Hitlere, nije to vaš stil, čini mi se spaljivanje vam više ide uz karakter, ako smem.
Hitler: Smeš, a i znaš, pričam sa Gebelsom neki dan i kaže mi on, brate lakše će oni to da podnesu kasnije, mislim, kad budemo njih spaljivali, neka gledaju na ovo kao fazu privikavanja.
Ostrašćeni naci: Kakav je genije Gebels, stvarno gospodin.
Hitler: Ma jeste, ali nemoj da bude da sam gej.
Ostrađšćeni naci: Pa taman posla, takvi muževni brkovi pa gej!
Hitler: Hehe, tako je, PALI.Nekoliko decenija kasnije:
-Zamisli jebote Kafka koji je to genije, šta su sve njegova dela preživela.
-Ma čuo sam da je hteo da budu uništena, koji car brate, zamisli ja da pišem kao Kafka pa ja ne bih nikad spalio svoja dela realno.
-Haha pomogao mu je Hitler, znaš da je dela mnogo genijalnih autora spalio.
-Znam, znam. Poseban krug pakla za ljude koji vole da spaljuju knjige u slobodno vreme!
-E brate, a kad smo mi onu fiziku spaljivali u srednjoj?
-Ma to je udžbenik to se ne računa, šta sereš.
-I to što kažeš.
--------------------------------------------------
U Americi, šezdesete.
Džon Lenon: Veći smo od Isusa!
HilibiliAmer: Kako smeš da kažeš da su Bitlsi veći od Isusa sina Božjeg, sad ću sve ploče da ti spalim ritualno!!!
Džon Lenon: Lololo samo pali brt, tvoja ćerka koja drka kliću na mene tajno će da kupi novi od džeparca.
Hilibili Amer: Moja ćerka!! Gorećeš u paklu zbog ovog huljenja! Ružan si!
Džon Lenon: HEhe to nije sprečilo tvoju ćerku da ipak drka.
Hilibili Amer: RAAGAH.Par decenija kasnije:
-Koji je car ovaj Lenon.
-Jeste, samo svet nije bio spreman za njega.
-Jeste, nije bio spreman, a i kurava Joko Ono razbila bend.
-Eno je još živa, mater joj.
-Kurva.
-------------------------------------------------
Danas:
-Voleo bih da spalim sve knjige Mirjane Bobić Mojsilović AAA jebem joj mater glupu kako me nervira samo!
-Nemoj brate, samo nemoj.
Rečenica kojom se iskazuje zdravorazumski pristup temi ženske sklonosti ka švrljanju. Život je ionako prekomplikovan sam po sebi da bismo ga mi još dodatno komplikovali, što ne znači da u najvećem broju slučajeva ne činimo - baš to. Oni koji su, međutim, ovladali umetnošću zena rade to na sledeći način.
- Sine, što si ćutljiv, deluješ kao da si viđen za rekonstrukciju u vladi?
- Hm... imalo bi šta da se rekonstruiše u sopstvenom dvorištu... ali, kako da ti kažem, ko da se bavi time, prljav je to poso.
- O čemu pričaš, nejasan si kao ona muška vračara što je okretala prsten, jebem li ga kako se zvaše...
- Uvatio sam Maju kako se kreše sa komšijom.
(Muk).
- Ugh, jebote... uhvatio? Misliš... uvatio? Ono, na jebalu?
- Uvatio, sine, lepo ti kažem, književnim jezikom...
- Aha, dakle... tojest kako: uvatio? Nije mi jasno, ako možeš malo da mi pojasniš, da mi izdetaljišeš...
- Banem ja sinoć u garažu, trebala mi špicasta klješta, da odvrnem sijalično grlo, zapeklo u fasungu, ne moš drukčije da ga vadiš, i vidim nešto se dešava... mrak, vrata otvorena a tamo od Šomijeve bašte bije svetlo, i vidim vrata od njegovog dvorišta u moje dvorište otvorena... priđem, oči mi se privikavaju na mrak, i vidim Majine butine, navaljena na moju tezgu, i neka telesina joj među nogama... dok sam se pribrao, tip se izmigolji, povuče pantalone i zbriše kroz baštu na Šomijev teren. Shvatim: Šomi mi kara ženu. Dovatim prekidač, bljune ono svetlo, Maja zajapurena, namešta suknju, ja je gledam...
- U, bre jebote, kaka situacija...
- Aha... i kažem ja: Šta to radiš, jebote? Ona namešta i kosu, kaže: Tražila sam krastavce. Kisele. Imamo te tegle u garaži, fakat. Ma kažem ja, kaki kiseli krastavci, Majo, jebala si se sa Šomijem, vidim ja kako on tebe već mesecima gleda. Nisam se jebala, tražila sam krastavce. Majo, kažem ja, ne seri, video sam kako on skače kao zec sa tvoje pičke, nisam slep! Nisam se jebala, tražila sam krastavce, uporna ona.
- U, bre, ona ko advokat mafije...
- Tako nekako... ja opet uporan: Jebala si se, ona krastavci pa krastavci. JEBALA SI SE! povisim ja malo glas, neću da se derem, noć je, sve se čuje. Dobro, kaže ona na kraju, jes... jesam se jebala... ali NIJE SVRŠIO U MENE! Zamisli, to mi kaže.
- Pa, jesi razmotrio tu činjenicu?
- Pa, kako da ti kažem: jesam. Pogledam je, ona se uvija predamnom, gleda me ispod oka, znaš kakve oči ima... Nije svršio u tebe? kažem ja. Pa gde je svršio?
- Razumno pitanje...
- Pa tu, kaže Maja, pored... i pokazuje rukom negde po tezgi, po podu, jebem li ga...
- I, šta ti kažeš?
- Pa, kažem: Ajde, Majo, da nađemo te krastavce, pa da zatvaramo vrata. Bilo zaladnelo, znaš, a ja izašao bos, u papučama...
- Pa tako je, sine, važno je gde se svršotina prizemlji, da ne dođe do mešanja DNK iz dva dvorišta, malo li su nam svetski problemi, Sirija, Egipat, Iran... pa još da se razvodimo zbog jednog kresa u garaži. Važno da ste vi hasali krastavce za večeru, i da nam je Maja živa i zdrava!
- Pa jeste, i ja mislim tako...
- Je li, jel ti uvek držiš otključanu tu garažu, mislim... razumeš... bezbednosna situacija, i tako to?
Počinje uglavnom isto: 'nekada davno, u dalekoj zemlji, živeo jedan car i imao 3 sina/ćerke'. E sad, ako su u pitanju sinovi, odlaze u svet ne bi li neku princezu spasili od neke jednoglave/troglave/sedmoglave aždaje/ale/zmaja. Ako su u pitanju ćerke, njih će sinovi nekog drugog cara iz neke druge daleke zemlje da spašavaju od jednoglave/troglave/sedmoglave aždaje/ale/zmaja. Često cilj spašavanja nisu ni sinovi ni kćeri, već nekakve zlatne jabuke/kruške/lubenice. 2/3 sina uglavnom ginu i sav teret pada na pleća najmlađeg sina, koji uspešno spašava princezu/oteto voće, i biva nagrađen sa pola carstva ili princezom/voćem koje je spasio. Kao prepreke na putu najčešće se pojavljuju džinovi, zle vile, bezube babe i ostala mistična bića, a kao prevozno sredstvo naši junaci najčešće koriste čarobne konjiće ili magarce. Ovom klišeu i izlizanim temama najverovatnije je doprineo nedostatak mašte i kreativizma, ne vidim šta drugo.
Za promenu, mogao bi neko da smisli neku modernu bajku, koja bi izgledala ovako nekako:
... Najmladji kraljevic izvuce svoj mac iz korica, i secivo snazno bljesnu na suncu. On potera svog vranca u pravcu zlog zmaja, a kad bese sasvim blizu, lakim skokom odvoji se od svog vernog pratioca i u trenu se nadje tacno oci u oci sa cudovistem. Ono pokusa sprziti mladica svojim plamenim dahom, ali princ bese brzi, hrabro zamahnu macem i ...
I onda, nista. Spustivsi mac i naslonivsi se na njega, kraljevic se drugom rukom poceska po celu, i nakon par trenutaka glasno zapita sebe: "A zasto ja imam utisak da se ovo desavalo vec ko zna koliko puta i da mi je potpuno besmisleno i mrsko uraditi to jos jednom?". Zbunjenost se uspesno prenela i na zmajevo gusteroliko lice. "Ne bih znao, prince ... mada, ima neceg istinitog u recima tvojim ... zaista, cemu sve ovo?". I kao da se nista nije desilo pre ovog trena, obojica sedose nasred proplanka, jedan do drugoga, gledase se i nastavise da glasno razmisljaju. "Dakle" - pitao je mladic svog sagovornika i sebe - "Sta imamo ovog puta?". Zmaj zausti da odgovori, iako se po polozaju obrva, a one ilustrovase raspolozenje i misli, videlo da on nema narocito resenje ove problematike, ali princ nastavi: "Naravno, pitam sta imamo ovog puta sem sto si mi ubio dva starija brata, a oni su bili klimavog morala i podlo nastrojeni prema meni, i oteo verenicu, koja mi i nije verenica, ali je ja spasem i istog se momenta smrtno zaljubim u nju pa zivimo srecno i zadovoljno do kraja zivota i par reinkarnacija posle ...". Malo zastade, pa zakljuci: "Zaista, nisam ranije izvoleo zapaziti da vi zmajevi imate obrve. Onda, kakva je danas situacija?". "Manje - vise bas takva, prince." - odgovori zmaj. "Jesi li mozda krao zlatne jabuke?". "Zapravo, zlatne visnje.". "Pa pobogu, zbog cega si ih krao?". Zmaj se namrsti. "Iz principa! Iz principa, eto ... zato sto me to iritira, to me proganja, ne mogu spavati zbog tog nedopustivog besmisla! Zlatne visnje, zlatne jabuke ... covece! Kako takva glupost moze postojati? Mislim, reci ti meni, plemenita krvi, sta vi uopste radite sa zlatnim vocem? Trebalo bi ga jesti, a ne moze se jesti jer je zlatno, ne moze se ni prodavati na pijaci, ne mozes ga prodati jer zaista nikome ne treba zlatna vocka, to je totalno maloumno! To je napad na zdrav razum! Grdna jedna glupost ...". " Ziva istina!" - viknu mladic, vidno oraspolozen pravcem u kojem razgovor ide - "Nikad nisam razumeo zasto bi taj vocnjak trebalo paziti i toliko cuvati. Ima jedno drugo drvo visnje koje nije zlatno i nije ni po cemu posebno, a meni je mnogo draze. Tamo radjaju obicni plodovi od kojih dadilja ume spremiti divne kolace ... da, eto poneo sam malo tih kolaca sa sobom na put, bi li ih probao?". "O, da, zasto ne? Ali hajde da udjemo u moje odaje u pecini, imam hladnog piva ...". "Sa zadovoljstvom, veliko hvala!".
Prva asocijacija na riječ triologija. S vremena na vrijeme, sveopšti utisak osobe X, usled komplikacije na svim poljima življenja. Jer kakav je to život ako ti ne treba notes da bi vršio evidenciju o tome šta se dešava, da se ne pogubiš.
Diskoteka Imenebitno, 22h, tek treba da počne provod
Marko: E Nidžo.
Nikola:E brate kako je.
M:Vidiš onu malu?
N: Aha.
M: Da l' da joj priđem ili šta?
N: Može. Au u stvari nemoj.
M: Što? Jer što izgleda čedno jer je ovdje u 10, je l' to?
N: Ne, nego da ti dam jedan parfem, kod mog rođaka je, znači novo, znači dobro, znači pičke se same bacaju na krevet kad ga pomirišu, što će biti, znači skupo, ali ja to tebi besplatno, kao bratu.
M: Hvala Nikola, kralj si svegami.
N: E sad, ne živi predaleko rođak, taksijem smo za 10 minuta tamo.
M: 10? 'Aj dobro, deset i deset je sad, biće ova tu i u pola jedanaest valjda.
Nikola i Marko izlaze iz kluba, zaustavljaju taksi. Ulaze i kad Nikola krene da kaže adresu, odjednom žena ulazi u taksi
N: Gospođo, mi smo već...
Marijana (ima ime):VOZI BRZO U BOLNICU PUKAO MI JE VODENJAK!
M: U jbt...
Taksista: Gospođo nema vremena.Momci pomjerite se, moraće ovdje da se porodi, vidim da nema vremena ni hitnu da zovemo.
M: A evo izaći ćemo mi...
T: Zaključao sam, a ne može da se vozilo otključa, vozim ga na servis sjutra.
M: E pa super, naći ćemo te mi sjutra da kad trudnica uđe mi možemo da izađemo...
Marijana: ĆUTITE PIČKA VAM MATERINA I POMJERITE SE, LJUDSKO BIĆE MI IZLAZI IZ UTROBE
N: Guraj! 'Ajde, 'ajde, da je dijete zdravo, zbog njega guraj, ženo! GURAJ!
Pola sata kasnije dijete je rođeno sa po 5 prstiju na obije ruke i noge, zdravo, a pupčana vrpca je presečena makazama koje taksista koristi za brijanje u autu, i koje su bile iznenađujuće čiste. Marijana je drugim taksijem stigla do bolnice. Valjda.
T: Momci. Hvala vam. Ozbiljno, svaka vam čast. Evo, noćas vas na moj račun vozim po gradu.
N: A dobro ti je proradilo otključavanje. Idi na tuitu adresu.
T: Važi.
nakon 15 minuta Marko i Nikola uspješno stižu na tuitu adresu, tj. u selo 3km od grada
N: Sačekaj nas tu.
ulaze u kuću
M: Jebem ti sunce, Nikola, gdje me ovo dovede.
N: Ovo je moje babe kuća, tu mi živi rođak.
Baba: Ooo djeco moja kako ste? Ko ste vi?
N: Ja sam baba, Nikola, tvoj unuk, ovo mi je drug.
M: Zdravozdravo kako ste.
B: Kako si mi porastao Nikola! 'Aj da jedete.
N: Ne, baba, nemamo vremena...
B: Nema raspravljanja Nikola, moraš da mi budeš još veći! I ovaj tvoj drug, vidi kako je mršav! Ne može da ga šilji čitav život!
N: Dobro baba samo ćuti. Sačekaj, da kažem taksisti...
B: Ma neka i on dođe! kroz prozor Taksisto! Gospodine Taksisto! Taksisto!
M: (O majko presvijetla Bogorodice, smiluj se meni grešniku) TAKSISTA 'AJDE DA JEDEŠ NEMOJ DA MI SEREŠ SAMO DOLAZI OVAMO.
Nakon 20 minuta jedenja pasulja
N: Hvala baba, divno je bilo.
M i T: Jeste gospođo.
N: E samo mi reci gdje je Šomi i mi idemo.
B: Misliš Radojica? Nije on kući.
N: Molim? 'Aj baba da si živa i zdrava odosmo mi.
B: Čekaj i ja ću svama.
M: Baba idemo u diskoteku.
B: Pa zar vi mislite da vaša baba još nema nlado srce i pič..
N: Samo kreni baba i ćuti.
Ispred diskoteke. Izlazi šanker na cigaru.
B: Miloradee sunce babino!!!
Šanker: Ooo baba, kako si? Šta ćeš ti ovuda?
B: A evo, Nikola je tu s drugom, valjda su tu zbog neke djevojke...
Š: Koja?
M: Ona u crvenom minuću braon kose.
Š: A znam. Lupam ga ponekad ispod šanka kad dođe.
B: Nemoj da lupaš ljude Milorade! A kako ti tetka, mama, strina, tata, stric, pašče, rođak u drugom koljenu?
Š: Oni drže ovo, ja sam ovdje preko veze, sad ću ih sve dovesti.
izlazi gorepomenuta povorka i pozdravlja se sa svima srdačno
M: poslednjim atomima snage kontroliše plavu venu na čeluDobro Nikola, ništa od tog parfema, a evo ga već deset do dvanaest. Kako da joj priđem sad?
N: Pa ne znam, možda voli neke fore tipa xexe mala da su Sirijici znali da će doći na isto mjesto kao i ti, lakši bi im bio put.
Š: Neee...plati joj piće.
B: Ja predlažem da je fino pitaš čija je.
T: Ne, nego idi direktno na stvar, oš jebeš, neš jebeš.
Tihi: Ja predlažem onako namigneš i ponudiš joj cigaru pa šta bude.
Prle: Slažem se.
Valter: Šta znate vi n00bovi, momak, reci muževno, slušaj, "mogao bih da te gledam ciju noć, ali mislim da ni ti ni ja nismo zato ovdje."A da uđemo unutra?
Marko: Može! Ulazimo unutra, a jebem vam svima mater, a tebi Nikola, tebi osobito! Ovo je jebena triologija!!! prilazi djevojci Ćao, kako si? 'Oćeš negdje drugdje na piće samo ti i ja?
Djevojka: Može :)
Marko odlazi sa djevojkom i diskretno pokazuje sredni prst Nikoli, taksisti, babi, šankeru, šankerovom rođaku u drugom koljenu, paščetu šankerovom, šankerovim roditeljima, Tihom, Prletu i Valteru.
Dakle, ovom defkom ću privesti kraju mini-serijal otpočet letos (ovom i ovom defkom, a dopunjen i nedavnim Bond specijalom). Pošto sa slavama otpočinju lagano i praznici, red je da ispunjavam i neke želje, pa ću izaći u susret svim predlozima koje sam dobio.
Daklem, još jednom, tema je "Čovek jaše magarca seoskim drumom".
1. Čarli Čaplin
Čovek na magarcu je Čarli Čaplin. On jaše drvenog magarca idući seoskim drumom. Čuje se vesela klavirska muzika. Onda se pojavljuje lik sa dugim brkovima i gustim crnim obrvama. Na ekranu se pojavljuje natpis.
"Daj mi tvog magarca!". Čaplin potom uzmiče. Natpis: "Ne dam ti svoje prevozno sredstvo!". Brka je besan. Vadi drveni mač i otpočinje borba. Čaplin pada sa magarca, brka ga uzjaše. Muzika je sada tužna. Oslonjen na štap, Čaplin nastavlja svoj put, kada nailazi na lepu plavu devojku, koja mu kaže: "Ja ti mogu pomoći da povratiš svog magarca". Oboje se ušunjaju potom u neki žbun. Muzika je sada agresivna. Čaplin se ušunja u kokošinjac, a onaj brka dolazi da nahrani živinu. Posle 3-4 minuta peripetija, Čaplin, biva provaljen. Beži iz kokošinjca i ulazi u štalu. Uzima svog magarca u trenutku dok brka puca u njega. Po izlazu iz štale, pokušava da pokupi devojku, koja ga čeka u dvorištu. "Rado bih pošla sa tobom, ali mi ne dozvoljava moj otac!", kaže ona. Ispostavlja se da je Brka njen otac. Čaplin je ipak ubeđuje da pođe sa njim i oboje potom napuštaju dvorište. Kraj filma.2. Nikita Mihalkov
Čovek na magarcu je Oleg Menjšikov. On jaše nepreglednom stepom, da bi došao do kolibe, u kojoj živi sam. Brije se. Razmišlja da preseče sebi vratnu arteriju brijačem, ali odustaje. Zadatak koji mu je poveren nije jednostavan. Seda na magarca. Jaše do Petrograda. Pita za svog tasta. Nadzornik kuće ga uvodi u zgradu. Piju čaj. Tiho. Posle 5 minuta nadzornik kaže da mu se tast odselio u Moskvu. Čovek ustaje, izlazi, seda na magarca i kreće. Usput se prikazuje kako njegova prisnost sa magarcom poprima patetične okvire: magarac napojen dobrim senom hoće i da galopira. Usput, čovek prati izgradnju pruge Petrograd-Moskva. Saznaje da će biti završena do trenutka njegovog povratka. Posle sat vremena raznih malih avantura, stiže u Moskvu. Pronalazi adresu. Kuća se nalazi blizu Kremlja. Ulazi u nju. Kuca. Guta pljuvačku. Tašta ga gleda smrknutog lica.
"Dobar dan, gospođo. Da li je gospodin Aleksandrovič kod kuće?"
"Šta hoćeš?", pita ona ljutito.
"Nešto treba da pitam gospodina Aleksandroviča!"
"Uđi."
Tast je gotovo besan kad ga vidi:
"Moja kćerka pobegne od tebe i skoči u provaliju, a ti nalaziš za shodno da dođeš. Reci!"
"Taste, dolazim u vezi sa imanjem. Ja znam da ste Vi tražili da Vam vratim Vaš miraz... Ali... Na mom imanju više nema šume. Ja ću se smrznuti, ako mi ne dozvolite da posečem deo Vaše šume! Molim Vas. To neka bude zajam. Evo, vratiću na leto..."
(tišina)
"Da je moja kćerka živa, sada se ne bi smrzavao. Ovako te ne žalim. Neka mi Bog prosti."
U nastavku, čovek jaše magarca i ide prugom. U suprotnom smeru nailazi carski voz. On ne skreće. Kraj filma.3. Emir Kusturica
Uzeti Kusturicin film "Život je čudo". Tu postoje i magarac i čovek koji ga jaše po seoskom drumu. Štaviše, veoma su bitni za radnju.4. Martin Skorseze
Čovek na magarcu je Robert de Niro. On dolazi iz siromašne američke porodice italijanskog porekla u potrazi za boljim životom. Stiže u siromašno predgrađe Njujorka. Tamo ga vide neki klinci.
"Šta ti hoćeš!?"
"Došao sam da ispunim svoj američki san, ju nou, ribe, kola, kuća..."
"Aaa... U tome ti može pomoći samo najveći gazda ovde- Đovani Kavalja!". Pokazuju mu gde dotični stanuje. Čovek na magarcu odlazi. Upoznaje Kavalju. Ovaj mu odmah daje probni zadatak: da razbije izlog nekog starog Italijana, koji ne plaća reket. On to i čini, ali taj Italijan vadi dvocevku. Ipak, čovek se pribira, skače na njega i zadavljuje ga. Oduzima mu pušku, koja je sada njegova. Vraća se kod Kavalje. Ovaj je ljut što je ostao bez platiše reketa, ali opet i srećan što je čovek izvršio zadatak. Dozvoljava mu da se zaposli kao barmen. Narednih sat vremena gleda kako se Kavalja i njegovi ortaci dogovaraju oko raznih mutnih radnji, a u nekima i sudeluje. Ipak, na samom kraju, odlučuje da prekine sve. Jednog dana, vadi pušku i ubija sve prisutne. Kavalja, smrtno ranjen, pištoljem smrtno ranjava čoveka. Obojica umiru. Magarac se iz podruma išeta i odlazi. Kraj filma.5. Gaj Riči
Čovek na magarcu je Benisio del Toro. On ulazi sa magarcem u neku banku s namerom da je opljačka. Problem je što se tamo već nalaze ne jedna, već dve bande lopova- Irci i Cigani. Dolazi do oružanog obračuna. S obzirom da su se ove dve bande već prilično međusobno iskasapile, čoveku je ostalo samo da ih ćutke dokrajči, od čuvara uzme ključ, oplevi lovu, a čuvaru ubaci kašikaru u usta. Pre uvodne špice, izgovara nešto poput "To je bio moj način života, ali rešio sam da raskrstim sa njim". Uvodna špica- film se zove "Škotski rulet". Čovek odlazi u Škotsku. Nastanjuje se u nekom selu. Saznaje da je tu popularan boks bez rukavica. Odlučuje da se mečevi organizuju u štali koju je kupio za magarca. Sam se boksuje. Na početku mu ide odlično. Ali, tada Cigani šalju jednog od svojih vođa, koga je čovek već ranio u sukobu u onoj banci. U prve dve runde Ciganin ga lomi. A onda se čovek priseti kako ga je otac učio da se bije u detinjstvu. Uzvraća udarac. Nokaut! Ciganin umire od zadobijenih povreda. Čovek uzjaše magarca i odlazi u nepoznatom pravcu, sa ostatkom novca. Poslednji komentar (koji izgovara u sebi): "A nekad se ipak zapitam, šta mi je sve ovo trebalo?"
Gastarbajterski usud. Najgora kazna. Prvo i prvo, ženi se jadan što mora, da se osigura za budućnost. Drugo i drugo, mora to i da plati, sve što je jadnik rmbačeći skupio mora da dadne nekoj strankinji ili strancu, i prepusti se na milost i nemilost. Treće i treće, ta persona obično ne liči na ljudsko biće, još nisam čuo da je neko oženio prepičku za papire. Ali jebiga, otišao si trbuhom za kruhom, ne vraća ti se u rođenu vukojebinu i bijedu gledas kako da izbjegneš deportaciju, kontaš "dadnem nekoj švabici pare, ponesem četkicu za zube, izdržaću ja to..." Neki uspiju.
Srce kuca tika taka, ulica je puna mraka... Dosada ovladala, tuđa zemlja nema osjećaja, nikog ni da me zovne na pivu... Odjedoč poruka na kompjuteru zveknu...
Pozdrav!
Kako ste mi danas, želim upoznati moje samo za vas prije nego što sam mogao ići dalje, ja sam Jessica po imenu sam došao preko tvoj profil ovdje na facebook.com što stvarno zvuči toliko zanimljivo za vas, tako sam odlučio da ispadne bilješku da znaš da sam ja zainteresiran za vas, za prijateljstvo. Molimo vas da ako ste zainteresirani ja ću kao da mi e-mail , tako da se možemo upoznati jedni druge i dijeliti fotografije, mišljenja, stavove, savjeti i kultura bez ikakvog posebnog sebičnih interesa. Ja sam na čekanju da biste dobili odgovor od vas uskoro. od Jessica Hvala.
Svetu joj nedlju šta da napišem ovoj guski, ja engleskoga ne znam...
HRK PU!-Gdje si Jessica kuco stara, sta ima? Vidim malo te jebucka google translate-r, al stas mu ti. Kazes zainteresovana si. Lijepo je to, stvarno lijepo, pocastvovan sam. Nego kako vrijeme tamo kod vas? Kod nas nista, toplo, ovo zime nije vidilo. Ja se taman onomad na pocetku kad pade onaj snijeg ponadao da cu napraviti ogromnog snjeska, jelte da mu glava bude proporcijalna sa onim mojim mrkvama iz Podlokve. Hvala Bogu rodile ove godine, a nisu samo mrkve rodile i sljive su i kuruzi i senica bjelica. Malo su nas jabuke izdale, ureko ih komsija. Svako jutro ustane izadje na prozor i kune u drvo u kamen. Eto ukleo mi jabuke, ne rodise kako treba, ali bilo je za pojesti i slatke bile. Elem, kazes da si na cekanju. I ja sam, evo vec tri godine otkako sam zavrsio ovaj fakultet i nema posla. Nisam druug, clan stranke sto neizostavno moras biti da bi radio i kao konobar. To ti je ono da se bakces sa pijanom gospodom. Sta jos da ti kazem? Eto javi se ponekad, pusti avaz od sebe da se siti ispricamo i izjadamo jedno drugom, duse da olaksamo bice nam lakse. Tako bar moja baba kaze! .
A ona je mnogo mudra zena. Eno i kum tamo umene je citirao par puta, a zna se koga kum citira i cije misljenje uvazava taj sigurno nesto vrijedi. Da jos upoznas kuma da vidis kakva je to ljudska gromada pa ti bi se tek onda odusevila. Divan covjek, divan. Doduse malo kratkih zivaca. Ali nije on za to kriv, nego rat. Bijese to 94-e prisle ustase nasoj rodnoj grudi (koju ce te i vi posjetiti cisto da nam pokazete demokratiju i objasnite kako ona funkcionise), osuli paljbu po nasem malom gradu udaraju topovima, vbr-ovima, nekad i po koja avionska granata zaluta nama (nije ustasa imao avione cisto da razjasnimo) cak su nas iznenadili i sa nekim bombama sta se ispaljuju sa brodova. Tako meni rekao ludi Goja, a on nikad ne laze. I tako mi cucimo u podrumima i cekamo sudnj cas kad dodje komanda da se krece. Krenuli mi. Dvije kolone auta iidu iz grada, a treca traka slobodna, e njom idu kamioni u grad cisto da izvuku nasu teskom mukom stecenu imovinu da ne pane neprijatelju u ruke. Moj kum dijete od 7 godina sjedi u autu (registrovanom za 5 putnika) sa sestrom i jos dvoje djece , njegovi rodjaci. Pored njih tu su jos i tri odrasle osobe. Posto je bilo dovoljno mjesta u autu je jos bilo stvari brat bratu traktorska prikolica. Tako spakovani stoje oni u koloni automobila i cekaju dalja upustva dok bljesak svake eksplodirane granate osvijetli nebo, a zvuk zapara usi. Uputstava nije bilo nego se kolona pomjerala laganim tempom da bi put od 17 kilometara presla za rekordnih 7 sati. E kad je proslo tih 7 sati dodjose na policijski punkt gdje rekose da se odvajaju od kolene i idu da pokupe dida i babu jer steta je da auto ide poluprazno. Uz male pregovore i vjesto sarmiranje policajca od strane kumove tetke isti ih pusti da prodju i jos im obezbijedi pratnju do mjesta odakle bezbijedno mogu da odu po dida i babu. Dalje je bilo kako je bilo da ti ne duzim pricu. Usled svega toga kum tamo umene otanjio sa zivcima postao prijeke naravi Boze sacuvaj odma covjeka posalje u tri lijepe. Da si se njemu kojim slucajem javila jos bi on u drugoj recenici iznio svoje misljenje o svemu, a ti bi vjerovatno bila nagradjena odredjenim epitetima. Vidis imas srece sto si se meni javila. Ja sam bjezao drugim putem na traktorskoj prikolici pokrivenoj ceradom koja je bila na jednom mjestu suplja (progrizla je krava Dikulja) pa mi je malo kislo za vrat. Inace je bilo dobro imao sam jesti. Dva puta u tri dan. Djavlu malo bilo. I tako poceo sam ti govoriti da imas srece sto si se meni javila jer ja cu da budem ljubazana i da ti na lijep nacin kazem da od naseg upoznavanja i druzenja nece biti nista. Aj ziva bila, u zdravlju ostaj.
FROM JESSICA:
IDI U PIČKU MATERINU JA MISLILA TI NEKI GASTGARBAJTER, DA NISI NI NAUČIO SRPSKI, DA TE OBRLATIM ZA PAPIRE- Oš ti na pivu da odemo neđe?
