Млада а ипак стармала девојка коју не занимају све ствари које би по правилу требало да је интересују: крпице, сређивање и изласци, и нема много заједничког са својим вршњакињама.

Обијање(крађа) продавнице која је свима у насељу добро позната.

Ситуација кад четкице за зубе стоје у чаши онако окренуте влакнима једна ка другој, па размењују микробе, остатке твоје и туђе слузокоже, трулеж и осталу жгадију.

Реч која нам служи да неког откачимо да не смара више.

Мото оних који најчешће упражњавају само две од поменуте три ствари.

Начин да опишете много кратку сукњу, минић у којем пичка скоро па цури. Допичњак.

У неким земљама благослов, а у другим казна.

Реченица коју изговара клинац "магарећих година" мислећи да је имао много проблема у животу. Ни сам није свестан да ти његови "проблеми" нису ни близу правих проблема са којима се сусрећу људи. Облаче га кева и ћале, даље од Детелинаре није видео, ишао на утакмице Новог Сада и помислио да је неки опасан тип када навуче фантомку на главу. Туча је за њега кад се са ортацима напије у крају и истуку пролазника зато што не навија за њихов клуб, Кристијан Голубовић му је симбол српства и јунаштва, све девојке су курве које требају да служе само за секс који није ни имао. "Проблеми" са којима се сусретао су 1 из математике, казне родитеља, није добијао џепарац, добио је "ногу" од девојке(која је постала курва кад га је одбила). Због таквих ситница он мисли да је прошао свашта у животу и то му "даје право" да прича ортацима како му је тешко у животу.

Уфлекати гаће, дати им смеђу боју. Углавном се дешава кад имате пролив, а окуражите се да прднете. Не знам како је настао израз, али личи на ономатопеју влажног прдежа пропуштеног кроз стиснуту бленду.

наш систем:
Док идемо у школу,жалимо се да превише треба учити,радити,упражњавати попуњавање можданих станица...бунимо се...негодујемо...свашта лудо радимо...од опијања па до демонтирања школских справа...
онда завршимо школу...
и сјећамо се...дружења,преписивања ;),љубовања,несташлука ,брига и проблема...
наш начин школовања...какав је такав је ал`,бар не ствара дебиле...мада ствара насилнике,паметњаковиће,цинкароше и џепароше,бар не ствара дебиле...

западни системи:
Док идемо у школу...жалимо се на неусловност учионица...на расну сегрегацију...на сексуално омаловажавање оба пола...
онда је завршимо...и сјећамо се како смо цинкарили оне што су преписивали од нас...како смо вољели само себе...како смо само напорно радили и учили (ал` јбга опет и поред силног учења не знају главни град Канаде,колико је 11 * 11,име бар једног руског писца...пр.а.)...
западни систем школовања...ствара све што и наш...са једним изузетком....и паметњаковићи и цинкароши и џепароши су у 90 % дебили...како год гледали дебили су...па га еби...

Наљутити се, бити нервозан због нечега.

Особа која је нестабилно грађена, на лошим темељима и лоше је планирана. Човек који лако одлази у бурна психичка стања без имало контроле због чега цела околина мора да га трпи јер је испао као непланиран резултат једног збрзаног пројекта у којем се није знало где је глава, а где дупе...
Човек који је попут водовода у 22. октобру барем пола године ван стања да нешто нормално уради и због чега прави невоље у животу свима осталима јер га је судбина наменила да буде кључна карика у неком послу, а он је неспособан да то обави.

Мало и скромно. Ето за толико да се мало ужива и заслади.

Да образложим.
У Новом Саду је јако битно (ако не и најбитније) чији су корени дубље укопани у муљ Петроварадинског шанца, чији је предак "први" препливао Дунав и настанио се с ове/оне стране реке. Овај који је други изашао на обалу "Штранда", тај се не пика. Само се први признаје, тај је староседеоц, други је већ дођош. Оно јест' , сви смо видели да је Чавић био бржи, али електроника рекла своје. Фелпс је првак! Молим лепо. Дакле, у духу толеранције којом наш град одише сматрам да је предлог сасвим на месту.
Првог становника на две ноге на тлу вароши су дочекале жабе како и припада свакој честитој бари. Ради тога Кермит, као најпопуларнији представник своје врсте, а Гица Прасица, осим што му је партнерка у Мапетовцима, временом је постала омиљена и радо виђена на свакој честитој домаћинској трпези, без обзира са које стране домаћин у цркву улази, којем се Богу моли, чију слику на зиду држи или за који тим навија.
Е, то се зове толеранција!
Новосадски, зар не?

Вероватно сви одмах помислите на девојке ромске популације, али не! Сада се то проширило и на широке народне масе.
То су обично девојке са села, које се ложе на ликове са неким колима (обично Голф 2) или још боље неки "луди" мотор.
Она је вероватно у вези са тим ликом, већ пар месеци, али наравно у тајној, пошто се њени са тим се слажу, јер је он старији 6 година.
Она бежи од куће, отац љут прети, мајка га смирује, а млађа сестра се прави да о томе ништа не зна.
На крају приче, она се не враћа кући, наравно, напушта школу, родитељи јој се одричу и она испуњава свој девојачки сан и чека још две године (пошто је малолетна и нема дозволу и потпис родитеља).
И од тада па наредних 70 година ради исте стбари:
1. Музе краве
2. Окопава башту
3. Чисти двориште
4. Скупља јаја
5. Понекад неки секс (понекад - зато што је њен муж веома уморан када се врати са њиве).

Вежбе мишића урогениталног региона. Првенствено намењене лечењу инконтиненције код мушкараца и жена (неконтролисаног упишавања али без смеха). Као згодну и интересантну последицу, наводно, имају побољшање ерекције и продужење односа код мушкараца, а чврстину мишића и квалитетнији оргазам код жена.

Фраза коју употребљавамо за особу која је апсолутно поуздана, и која нас никада неће изневерити. За ту особу знамо да неће имати наглих промена у понашању, нити да ће мењати већ уговоренe заједничке планове. Као и РТС. И да буду цунами, посета кинеског председника, ванредно стање због хапшења фудбалске мафије и земљотрес заједно, у седам сати ће Милка рећи "добро вече", па да га јебеш! Након Слагалице у пола осам је други Дневник. А затим, шлагер-Бољи живот, Срећни људи или Породично благо, у зависности на коју је серију сада ред. Мало одмора, да сумираш утиске после сасвим изненадног и неочекиваног: привођења Гиге Моравца на граници због бунде и накита/повратка Симе/бирања одела за женидбу бата-Ђоше. За крај, 48 сати свадба-чисто да вам се приспава и да вас натера да решите проблеме са опстипацијом(опстипација(по српски)-не мож' да сереш).

У људској природи, бар у домаћим приликама, је да ствари деле на добро и лоше, наше и њихове, домаће и куповно, звезду и партизан, исток и запад, Америку и Русију, народно и забавно, егзит и Гучу, село и град, лекара и бабин лек, четнике и партизане, демократе и недемократе и још зилион других ствари око којих мораш одлучити на којој си страни.

Таква је ствар и са временом-стижеш на време(или мало раније) или касниш, опет две стране, нема између јер је и "академско кашњење" опет кашњење макар га назвао и "Боговским кашњењем".

Стална препирка и чест повод свађа је чињеница да су неки људи организовани и све стижу на време неретко се одричући разних задовољстава попут зорњака, оброка пред полазак, шестог шприцера у кафани јер журе, разговора са тек упознатом девојком на улици, дремке, завршавања мисије на игрици, задњих 15 минута утакмице и осталих честих разлога кашњења да би стигли на време и да их неко не би чекао. Лепо од њих, али да ли је и корисно?

Ем што су се одрекли ситног(или не тако ситног?) задовољста ем још морају некога да чекају. Некога ко је решио да нпр издрка још једном јер ће можда вечерас умочити па да се не обрука. Да ли је то награда за организованост и етику? Јесте, као што је девојци награда да је после чоко мока залијеш златним тушем.

Српски пијачни и вашарски бренд и стратешки производ. Настао је применом старих народних опробаних рецепата као одговор на разне хемикалије које се продају широм света а нарочито путем спема у вашим e-mail сандучићима.
Садржај ове салате је познат само вештим народним медецинарима, а то су обично пчелари који у свом асортиману имају и теглице обичног меда. Иако наизглед ова салата личи на обичну мешавину меда и коштуњавог воћа са домаћег поднебља, сигурно постоји и неки тајни састојак који је чини делотворном. Тајна справљања ове салате ће се вероватно преносити са колена на колено.

Генерички израз за житеље Уба, односно одговор истих на питање: "Одакле си?"
Наиме, ко бар мало познаје ово место, знаће да се његово име другачије убацује у инструментал једнине:
Одакле си - С Уба. Где ћеш - Идем на Уб.
Навика је вероватно настала из практичних разлога - лакше је изговорити: "На Уб" него "У Уб".