Добио сам стипендију идем у Париз три месеца да учим француски, бесплатно!!!

-Готива човече!!!

- Како је било на сабору, оче Макарије?
- Божије! Нектар и медовина, шта да ти причам. И попадија је била задовољна.
- Ако је и она задовољна, онда мора да јој је стварно било Божије!

...Си сигуран да је данас баш 3-ћи ?,чек да погледам....

- "Како иде та нова Пекијева машина?"
- "Лудило, брате, лудило... како пипне папучицу, тако лепи за седиште моментално!"

- И, јеси прихватио онај уговор за оно ауто? Онај те врбовао седмицама..
- Ако вјерујеш, још нисам. Откако је почео, не мирише ми нешто добро. Њушкам већ мјесецима, ал' још нисам пронашао зачкољицу. А ако је нађем, јебаћу му милосну мајчицу.

Види колики сад ВЦ папир праве, тако је много боље, спорије ће да ми се потроши...

- 'Оћеш кафу?
- Нека, цепам овај коњак. Остало од синоћ.
- Јеб'о ти себе, па тек је јутро!
- А добро, негде на свету је сигурно већ вече...

- Добро јутро, извин...
- Како си успео сад да закасниш, баш сад кад обрађујемо најистакнутије хетитске владаре?
- Аутобус...
- Бежи на место!

Е, мој Шоне, да си рекао Акрувијум то би већ било берли лигл, овако си се самодрукнуо.

:Негде у Новом Саду текуће године:
- Куме дајгле ову... Ух кака риба...
- Мани се куме, не требају нам те дивље Футожанке.
- Хм, како знаш?
- Погледај јој штикле. Цео атар купуса је изгазила вечерас!

- А твој мали, Џике, шта би са његовом школом?
- Ево, завршио је мастер на електронском у Нишу, наставиће, ићи ће на докторске...
- А, па добро... Мислим, Ниш - колико то може тамо да буде компликовано? А и боље, свакако је мањи трошак. Него моја ћера даде Креативни дизајн лаком за нокте 3, сунце татино, то јој је један од најтежих, то предаје онај што је сад државни секретар...
- Креативно лакирање ноктију? Који ће јој то?
- Боже, Џике, па то је београдска диплома, сви само њу примају! Биће за њу посла где 'оћеш!

Професор - Ивана, што не радиш физичко?
Ивана - Женски проблеми...
Професор - Аха, добро. А ти Марковићка?
Марковићка - Исто...
Професор - Марковићка побогу! Па колико то већ траје? Исто је било и прошле недеље!
Марковићка - (објашњавање проблематичне ситуације уз повремено јецање)
Професор - Океј... Милоше???
Милош - Мушки проблеми!!!
Професор - Какви су сад то проблеми?
Неко из позадине - Тесне гаће!
Професор - Неоправдани обојица!

- Влади је неко јуче мазнуо пет хиљада. Оставио је ранац у кабинету за време паузе и тек код куће је приметио да пара нема.
- И шта каже? Зна ли ко је украо?
- Није сигуран. Срамота је да било кога директно оптужи без доказа али он мисли да је Таша. Њу најкраће познајемо а познато је да јој нико у кући не ради и да се не зна од чега живе.
- Ма мора да је она! Види јој се тачно по фаци да је лопина, маму јој јебем! Сад је мени јасно одакле јој за соларијум и оне пластичне нокте!

- Сазнали смо да ми теча води двоструки живот. Има четворо ванбрачне деце.
- Не сери!
- Тетка је хтела да га задави али не може да га нађе. Изгледа да је отишао по цигаре. Нема му ни пасоша а однео је и уштеђевину.
- Очекивано. Нисам хтео пре да ти кажем, да се не увредиш, али по фаци му се видело да је тежак муфљуз!

Алберт: Милева, шта има за ручак?!
Милева: Паприкаш се кува, али није још готов.
Алберт: Де ти то запржавај, па постави на сто. Читав дан трчим за возом због оне моје теорије релативности, цркавам од глади.
Милева: Е ја ти вала нећу запржавати паприкаш, па макар цркла. У мом крају се само дода мало брашна, а теби ако се не свиђа, ти иди код своје родице Елзе, па њој запржи.
Алберт: Добро, дај шта даш. Шта си ово пискарала?
Милева: Дошла сам до неких епохалних открића о фотоелектричном ефекту. Све сам лијепо документовала у овој плавој свесци. Само требам објавити и слава је моја.
(одлази у кухињу)
Алберт: ‘Еј, нећу ја сад јести, идем прво скокнути нешто до завода за патенте.
Милева: Чекај, нећеш такав међу свијет, видиш да изгледаш к’о да си спавао на ченгелама. Почешљај се барем, да се не спрда народ.
(ТРАС!)
(Милева бесједи сама са собом мијешајући паприкаш)
Милева: Види будале, оде гладан. Јест га лако наложити, мајко мила. Украде слатки кувар...