Opaska "šaljivog" karaktera upućena na račun marginalizovanog sloja društva, na direktnu ili indirektnu konstataciju da isti "nemaju 'leba da jedu".
Opaska koja izaziva salvu smeha u društvu učenika brodarske škole, kad lokalni šaljivdžija, na sedeljci u Ritopeku, raspali foru naletevši na reklamu za UNICEF, u svojoj potrazi za DM sat-om.
*Francuska, 1774.
razjarena masa: Nemamo 'leba da jedemo!
Marija Antoaneta: (drma Luja XVI) Pazi sad, pazi sad...
Luj XVI: Nećeš valjda onu jedite bez...
Marija Antoaneta: Jedite kolače!
razjarena masa: :RAURRRSVETIBESS#&/!11:
Luj XVI: Ekekekeke.. jebem li ti belu periku ludu, sad se setih zašto te oženih...
Jebeš mi Versajske vrtlare ako ne završimo na giljotini zbog ovoga.
Sušta suprotnost odmetniku. Ono što je otpadnik za društvo to je izmetnik za najniži društveni sloj, onaj šljam i nemoralnost. Iako rođen u izmetu, da ne kažem govnima, i posedovao sve predispozicije da postane samo još jedna nijansa u sveopštem crnilu, ponosno se digao iz njih, otresao ostatke sa cipela, po poslednji put pogledao na dole, zakašljao se i ispljunuo iz grla svo ono zelenilo i sivilo koje je za vreme boravka na dnu skupio. Nije se predavao, trudio se i na kraju uspeo nekako da se izmetne iz nataloženog izmeta.
- Nećeš verovati koga sam video. Šomija?
- Onog Šomija iz osnovne? Šta on radi? Jel na uslovnoj?
- Kakva bre uslovna? I nije više Šomi, sad je dr Radić. Čovek već tri godine radi u bolnici. Još malo i specijalizaciju će imati.
- Ko bi očekivao tako nešto? Posle onakvog ćaleta i keva, kontao sam da je negde iza brave.
- Jebiga, čovek se izmetnuo.
Raskalašani život u velegradu za vreme studija, u pokušaju da se nadoknade godine protaraćene u štrebanju i pravljenju imidža pametnog i lepo vaspitanog palanačkog deteta.
Cimer: Milane, pobogu, opet si ispovraćao pola sobe, zaboravio da zatvoriš frižider i potrošio svu lovu za ovaj mesec u kafani. Daj, sredi se malo, nećeš daleko tako raspomamljen, a tek si prva godina.
Milan: Da se teraš i ti malo u tri lepe, ja da sam hteo roditeljske pridike, ostao bih kući. Jel' znaš bre ti, koliko izgubljenog vremena ja treba da nadoknadim? Nego, jel ostalo što one domaće?
Amplituda sarkazma. Izjava kojom obrćemo krug i pišamo po tuđem vređanju. Naravno, dodatno desetkujemo nerve sagovornika, onako an pasan.
- Đomla, daš mi motorče, da se malo kurčim po gradu, a?
- Ne mogu, brate, numeš ti to da voziš. A i đembel si, skrcaćeš mu semeringov cinculator.
- Stvarno si peder. Pa jebote, ne verujem kakva si stipsa. A ti si kao faca, ma nemaš bre tri čiste, nelord si i narkos u najavi. A i sestra ti je krš.
- Laskanjem nećeš ništa postići, znaš.
Stvari koje možete naći na svakom buvljaku u Srbiji. Neke od ovih stvari su čak kvalitetnije od većine novih stvari kod nas. Cena ne postoji ona zavisi od vaše sposobnosti da se cenkate. Tu možete naći gume, felne, odela, bunde, kompjutere, telefone, donji veš, kola ma sve.
-Koliko je ovaj telefon
-Ako hoćeš da probaš dal radi 60e ako nećeš da ga probaš daj 20e i teraj.
-Jel polovan?
-Jeste al malo samo korišćen.
-Jel ima punjač?
-Ima punjač od Samsunga.
-Ali ovo je Nokia.
-Daj 15e i nosi.
-10.
-Pa malo je zemljače.
-Ništa onda (krene da ide).
-Stani, evo za 7.
-Može.
Pljunu u ruku, rukuju se i svako srećan.
Pedagoški pristup koji roditelji koriste da bi pokazali da je njihova reč zakon. Neki zlobniji bi rekli da je to zato jer nemaju više snage da se nadmudruju sa sopstvenim detetom.
-Jel' mogu napolje?
-Ne. Pada kiša.(posle dva minuta)
-Jel' mogu sad?
-Ne može, rek'o sam. Jesi gluv?(posle pet minuta)
-A sad ne pada tako jako. Što ne mogu sad?
-Dosadan si, po stoti put ne može. Sedi tu dok ne stane. Ići ćeš posle.(posle minut)
-A ja bi' sad.
-E sad vala ni posle nećeš!
-A štoooooo?
-Zato što ja tako kažem!
Odvajanje ortakove ribe na koju je on već bacio oko, nož u leđa ukratko.
- Znači tako ti, cupi malena, meni klizeći, poslije 19 godina druženja.
- Jebi ga, kume, svašta sam čuo o njoj, ja sam to zbog tebe uradio, da te ne olajavaju po gradu. A i morao sam da isprobam ono "kum je kumicu nabio na gumicu", čisto da vidim kako je, kekekeke.
- Boga mi, ja sad kad te do'vatim, nećeš imati na šta više da nabijaš gumicu!
Kulturni i sada već arhaični način da se kaže "najebati".
1913. godina:
-Hajde bre, Belosava, šta si se stisla tako!
-Ma nemoj me, Gerasime, ne smem.
-Šta bre ne smeš?
-Pa ne smem, nagraisaću ako mi otac sazna.
-Ma nećeš nagraisati, ko će da mu kaže? Šta se nećkaš kad znam da hoćeš da beremo jabuke?
-Hihihi, joj Gerasime, jes' pravi vrag!
Ispričaću ti nešto, boli me kurac ako si čuo.
A: Jesam ti pričao prošle godine kad nam je pop došao da osvešta kuću?
B: Jesi, sećam se hahah...
A: ...dođe on nama kao da svešta kuću i otvori mu moj stric vrata...
B: Ma znam, ono za kvadrate, pričao si.
A: ...i pita on strica "Koliko kvadrata ima?"...
B: Da, da, sećam se priče, kažem ti..
A: ...a stric će njemu "Što, da nećeš to da krečiš?" HAHAHAHAHAH
B: Da, dobra fora, nisam se ovako smejao od prekjuče, kad si zadnji put ispričao to...
Ćutuk.
On je u svom svijetu, samo zijeva unaokolo i nema pojma šta se zbiva oko njega.
Ako planirate nešto da ga pitate za sjutra, zakasnili ste jer ste to trebali da uradite prije dva dana zbog stanja njegovog mozga koji je na stend-baj i ne mrda baš tako lako.
Usporen je ali ga isto tako boli uvo za sve, ako je zemljotres on će prvo da se naspava pa da izađe iz kuće, ako kasni, on će popiti kaficu, pa onda krenuti, čemu tolika frka?
A: Oćemo li noćas kod Mileta na PES?
B: A?
A: Kod Mileta na PES bre da idemo?
B: Uh...
A: Je l' čuješ ti, idiote?
B: A čujem...
A: Pa?
B: Pusti, sjedi malo, ne znam sad...
A: A oćeš da jebeš noćas onu malu, da ti sredim?
B: A?
A: Apiš mudo, govedo usporeno, oćeš ili nećeš?
B: Ma pusti bre jebanje, da odmorim malo, ustao sam prije dva sata...
Rečenica kojom se stavlja svaka tačka na dalju diskusiju. Ili ćeš po mom ili nikako. Obično ovoj rečenici predhodi detaljno analiziranje situacije u kojoj se nalaziš sa posebnim naglaskom da drugog izlaza nemaš sem da prihvatiš konačni ishod. Ma kakav on bio po tebe.
- Ovako u ovoj sceni ti bežiš , on te stiže u spavaćoj sobi, divljački ti cepa odeću i razvaljuje ti dupe od kurca..
- Ali ja do sada nisam....
- Nema nisi, osim ako nećeš da ostaneš bez para, krpica koje kupuješ, letovanja i svega što ti ova profesija omogućava ?
- Pa..
- Mislim da smo se razumeli..
- Pa jesmo..
- Sifredi jesi li ti spreman ?
- :smeši se: Da šefe..
Izraz koji koristite kad je rušenje sneška upravo ono što ćete uraditi. Tako možete, namerno, iz čiste zlobe, određenu osobu da iznervirate. Isto tako, na ovaj način, možete nekome da stavite do znanja, da nije baš sve tako kao što se njemu čini.
-Brate, izvali ribu na deset sati, kako me gleda. Ima da joj priđem, znao sam da će da padne neki seks večeras.
-Ne bih da ti rušim sneška, ali poprilično sam siguran da gleda nabildovanog baju iza tebe. Mislim da je bolje da ne prilaziš, da ne bih morao da te sastavljam posle.--------------------------
(tema: pitanje autor- odgovor moderator)
Rendom lik: Zašto ste mi obrisali defku?
Kosta Stefanović: Zato što ne ispunjava uslove koje treba da ima definicija, nije dovoljno kvalitetna, sadrži uvredljiv sadržaj i plagijat je.
Rendom lik: Ne bih da ti rušim sneška, ALI NEĆEŠ MODERISATI!
Likovi koji uglavnom treniraju neku istočnjačku borilačku veštinu i misleći da su (pri treniranju iste) popili i svu mudrost tih područja neviđeno kenjaju o značaju života, prirodi i jing i jangu.
Često se od njih čuju i otrcane fraze iz karate filmova.
A: A Miško, šta to čujem, počeo si karate da treniraš?
B: Ne treniram karate, već težim ka savršenom jedinstvu mene i te umetnosti. Sa karateom moraš biti jedan.A: Dobro bre čoveče, prošli mesec smo išli na onu sjajnu pljesku kod gazda Mirka, što sad nećeš?
B: Otkrio sam svoj novi životni put, životinje i priroda su naši prijatelji i moramo težiti ka savršenoj harmoniji sa njima.
Ubica kreativnosti, tradicionalno upozorenje koje se tako često servira još od malih nogu: treba da paziš šta radiš, oblačiš ili čak misliš, da ti se tamo neko ne bi ne-daj-bože smejao. Ne talasaj!
A u skupini tih nekih ljudi što na tvoj račun razvlače face u kez, pregršt je nemača pojma i budeš li sam zanemario da li je nešto DOBRO, kako se stvarno OSEĆAŠ i šta je TVOJE merilo, oni će te progutati, borgovati. Postaćeš jedan od njih, pasivni srednjak, vedeta prosečnosti. Doduše, smejaćeš se.
- Nikola, nećeš valjda na prezentaciji da pokažeš ovo?
- Zašto da ne? To je energija budućnosti.
- Ali smejaće ti se ljudi...
- Ja ću se smejati najslađe.**
- Sine, gde ode?
- Na posao.
- Pa gde ćeš u tome? Smejaće ti se ljudi!
- Kevo, prekini više sa tim, rekao sam ti sto puta, je l’ te drma Alchajmer?! Ja radim kao klovn, i treba da mi se smeju.
- E, vala, sinko, cirkusi s tobom.
Priloška odredba za vreme.
Koristi se za opis čestog ponavljanja neke, uglavnom jako irirtirajuće radnje, koja se odvija i češće od ''s vremena na vreme''. Najpoznatiji po njenoj upotrebi je ''Boske'', stari, dobri i prepošteni lik koji obitava u skoro svakoj ekipi.
PRLE: Boske brate, daj još jednu pljugu i neću više da ti tražim...
BOSKE (ostao na tri pljuge, vrišti): KAD nećeš, matere ti??? U narednih po sata?!? (zapenio, jedva ubada džep iz treće i vadi kutiju, krivi facu i ispušta krike pokušavajući besan da imitira Prleta): Svako malo ''Boske daj pljugu, Boske daj pljugu. Na, puši!''
PRLE (kučeća faca, kao podvio rep): Pa šta ću, jebiga, nemam kintu, matori ne da više...
BOSKE: Kupuj na komad, jebse. Nisam nija industrija. Evo ti sad i kurac više da pušiš odmene!
Pomazite ga. Nek se poigra malo, za bolje i nije. Sprečite ga pre nego što počne da visi sa plafona. Neka prestane da glumi majmuna.
Keva: Alo bre, mali, pusti te bojice, pusti ih, ma, momentalno da si ih pustio! Rade, vidiš li ti ovo?! Prestani da čitaš jebene novine i uradi nešto, on je i tvoje dete, uništi nam zidove!
Ćale: Pobogu Zago, nemam živaca više! Baci mu kosku neka glođe, ja nemam drugo rešenje!
Keva: Glođi ti kosku, znaš?! Nećeš tako o mom detetu, zlato mamino!
Lik kojeg bez nekog očiglednog razloga svi zaborave. Dobar je on i često nije ni povučen, al' eto, ko će ga znati zašto, ako ga ne vide neko vreme, ljudi ga se više neće ni sećati.
-Nećeš verovati koga sam sreo danas!
-Grčkog zeta što smo ga upoznali u busu prošle godine?
-Ne, Spaleta!
-Mićinog cimera iz srednje?
-Ne bre, iz odeljenja.
-Je l' na Lolu misliš ili šta?
-Ma Nemanja bre.
-Aaaaaaaa, Spaleeee... Koji Sprajt jebote, ja sam na njega skroz zaboravio, a baš je bio dobar lik. Šta radi on, je l' živ?
1) Kad god pečeš roštilj na ćumur, dim ide pravo na tebe, gde god da staneš
2) U mraku ćeš uvek da udariš nogom ili da se sapleteš o nešto malo, a čvrsto i veoma bolno
3) Kada zovneš onu zgodnu i dobru ribu sa faksa na kafu i da uzme neke skripte od tebe, popiće kafu, uzeće skripte i otići će
Ali sve to i nije toliko bolno kada se setimo sledećeg:
1) Dim ide i na sve ostale koji stoje u krugu od 50 metara od roštilja i koji balave na meso, a prave se da igraju fudbal ili uživaju u svirci
2) Ti verovatno nećeš da skloniš to malo i čvrsto, a izuzetno bolno, nego ćeš samo da opsuješ i da produžiš, pa će i neko drugi da zapne i psuje
3) Sigurno je drolja neka
Lik iz društva koji je uvek raspoložen za zezanje, nekad čak i previše. On uveseljava društvo svojim forama, ali je poznat i po tome da ume da pretera i da od veoma dobrog zezanja napravi svađu.
Sve počinje nekom forom na koju se i sama žrtva nasmeje, tako da zezator ponešen atmosferom i opštim zezanjem ne zna da stane.
Završava preteranim šalama koje počinju polako da vređaju, a njemu ostaje da se jednom izvini (uvek samo jednom), a u slučaju neprihvaćenog izvinjenja nateraće te da pomisliš da si ti taj koji je kriv zato što ne zna da podnese zezanje (čitaj: vređanje), a ne da je zapravo on taj koji je drkoš koji ne zna za kraj.
-Brate, pao sam vožnju. Nije bitno, ionako sam znao odma' da ću da padnem.
-Ma nije bitno, svi kad tad polože. Na primer, moja ćorava tetka položila... iz šestog puta!
(svi se smeju, par likova pada u nesvest od cerekanja)
-Ma jok bre, polažem iz drugog sigurno.
-To je i Sunđer Bob rek'o!
(derilijum u društvu, jedan lik se valja po podu)
-Dobro brate, nisam ja tol'ko loš...
-Nisi bre... Ti si još gori! Sunđer Bob je položio iz 46. puta, ti nećeš ni tad! Ahahahahahahahaaha
-E aj zajebi me, preterao si.
-Dobro ajde, izvini...
-Ma šta izvini, jebi se brate...
-A šta se odma ljudiš, jel sam ja kriv što ne znaš da primiš foru? Jel sam ja kriv što ne znaš da voziš?
Preteče Jehovinih svedoka u Srbiji. Nedokazani papagaji i pokvarene gramofonske ploče. Pripadnici KPJ i njihovi potomci koji stalno melju jednu istu priču. Nemogući za razgovor, dosadni kao triper, smarajući kao rata za kredit.
Brozov Svedok: E, kako se nekada dobro živelo u Jugoslaviji!
Žrtva: MRŠUPIČKUMATERINU! Malo pre mi bili Jehovini svedoci, a pre njih oni pederi za struju i službenik za kredit. Samo si mi ti još falio! Ajde, sikter, čibe, kuš! Odbij, more!
BS: Ali samo hteo da...
Ž: Nema samo! Ako počneš da sektašiš, nećeš umuknuti do podne. Idi nađi drugu žrtvu.
