*Француска, 1774.

разјарена маса: Немамо 'леба да једемо!
Марија Антоанета: (дрма Луја XVI) Пази сад, пази сад...
Луј XVI: Нећеш ваљда ону једите без...
Марија Антоанета: Једите колаче!
разјарена маса: :РАУРРРСВЕТИБЕСС#&/!11:
Луј XVI: Екекекекe.. јебем ли ти белу перику луду, сад се сетих зашто те ожених...
Јебеш ми Версајске вртларе ако не завршимо на гиљотини због овога.

- Нећеш веровати кога сам видео. Шомија?
- Оног Шомија из основне? Шта он ради? Јел на условној?
- Каква бре условна? И није више Шоми, сад је др Радић. Човек већ три године ради у болници. Још мало и специјализацију ће имати.
- Ко би очекивао тако нешто? После онаквог ћалета и кева, контао сам да је негде иза браве.
- Јебига, човек се изметнуо.

Цимер: Милане, побогу, опет си исповраћао пола собе, заборавио да затвориш фрижидер и потрошио сву лову за овај месец у кафани. Дај, среди се мало, нећеш далеко тако распомамљен, а тек си прва година.
Милан: Да се тераш и ти мало у три лепе, ја да сам хтео родитељске придике, остао бих кући. Јел' знаш бре ти, колико изгубљеног времена ја треба да надокнадим? Него, јел остало што оне домаће?

- Ђомла, даш ми моторче, да се мало курчим по граду, а?
- Не могу, брате, нумеш ти то да возиш. А и ђембел си, скрцаћеш му семерингов цинцулатор.
- Стварно си педер. Па јеботе, не верујем каква си стипса. А ти си као фаца, ма немаш бре три чисте, нелорд си и наркос у најави. А и сестра ти је крш.
- Ласкањем нећеш ништа постићи, знаш.

-Колико је овај телефон
-Ако хоћеш да пробаш дал ради 60е ако нећеш да га пробаш дај 20е и терај.
-Јел полован?
-Јесте ал мало само коришћен.
-Јел има пуњач?
-Има пуњач од Самсунга.
-Али ово је Нокиа.
-Дај 15е и носи.
-10.
-Па мало је земљаче.
-Ништа онда (крене да иде).
-Стани, ево за 7.
-Може.
Пљуну у руку, рукују се и свако срећан.

-Јел' могу напоље?
-Не. Пада киша.

(после два минута)

-Јел' могу сад?
-Не може, рек'о сам. Јеси глув?

(после пет минута)

-А сад не пада тако јако. Што не могу сад?
-Досадан си, по стоти пут не може. Седи ту док не стане. Ићи ћеш после.

(после минут)

-А ја би' сад.
-Е сад вала ни после нећеш!
-А штоооооо?
-Зато што ја тако кажем!

- Значи тако ти, цупи малена, мени клизећи, послије 19 година дружења.
- Јеби га, куме, свашта сам чуо о њој, ја сам то због тебе урадио, да те не олајавају по граду. А и морао сам да испробам оно "кум је кумицу набио на гумицу", чисто да видим како је, кекекеке.
- Бога ми, ја сад кад те до'ватим, нећеш имати на шта више да набијаш гумицу!

1913. година:
-Хајде бре, Белосава, шта си се стисла тако!
-Ма немој ме, Герасиме, не смем.
-Шта бре не смеш?
-Па не смем, награисаћу ако ми отац сазна.
-Ма нећеш награисати, ко ће да му каже? Шта се нећкаш кад знам да хоћеш да беремо јабуке?
-Хихихи, јој Герасиме, јес' прави враг!

А: Јесам ти причао прошле године кад нам је поп дошао да освешта кућу?
Б: Јеси, сећам се хахах...
А: ...дође он нама као да свешта кућу и отвори му мој стриц врата...
Б: Ма знам, оно за квадрате, причао си.
А: ...и пита он стрица "Колико квадрата има?"...
Б: Да, да, сећам се приче, кажем ти..
А: ...а стриц ће њему "Што, да нећеш то да кречиш?" ХАХАХАХАХАХ
Б: Да, добра фора, нисам се овако смејао од прекјуче, кад си задњи пут испричао то...

А: Оћемо ли ноћас код Милета на ПЕС?
Б: А?
А: Код Милета на ПЕС бре да идемо?
Б: Ух...
А: Је л' чујеш ти, идиоте?
Б: А чујем...
А: Па?
Б: Пусти, сједи мало, не знам сад...
А: А оћеш да јебеш ноћас ону малу, да ти средим?
Б: А?
А: Апиш мудо, говедо успорено, оћеш или нећеш?
Б: Ма пусти бре јебање, да одморим мало, устао сам прије два сата...

- Овако у овој сцени ти бежиш , он те стиже у спаваћој соби, дивљачки ти цепа одећу и разваљује ти дупе од курца..
- Али ја до сада нисам....
- Нема ниси, осим ако нећеш да останеш без пара, крпица које купујеш, летовања и свега што ти ова професија омогућава ?
- Па..
- Мислим да смо се разумели..
- Па јесмо..
- Сифреди јеси ли ти спреман ?
- :смеши се: Да шефе..

-Брате, извали рибу на десет сати, како ме гледа. Има да јој приђем, знао сам да ће да падне неки секс вечерас.
-Не бих да ти рушим снешка, али поприлично сам сигуран да гледа набилдованог бају иза тебе. Мислим да је боље да не прилазиш, да не бих морао да те састављам после.

--------------------------

(тема: питање аутор- одговор модератор)
Рендом лик: Зашто сте ми обрисали дефку?
Коста Стефановић: Зато што не испуњава услове које треба да има дефиниција, није довољно квалитетна, садржи увредљив садржај и плагијат је.
Рендом лик: Не бих да ти рушим снешка, АЛИ НЕЋЕШ МОДЕРИСАТИ!

А: А Мишко, шта то чујем, почео си карате да тренираш?
Б: Не тренирам карате, већ тежим ка савршеном јединству мене и те уметности. Са каратеом мораш бити један.

А: Добро бре човече, прошли месец смо ишли на ону сјајну пљеску код газда Мирка, што сад нећеш?
Б: Открио сам свој нови животни пут, животиње и природа су наши пријатељи и морамо тежити ка савршеној хармонији са њима.

- Никола, нећеш ваљда на презентацији да покажеш ово?
- Зашто да не? То је енергија будућности.
- Али смејаће ти се људи...
- Ја ћу се смејати најслађе.

**
- Сине, где оде?
- На посао.
- Па где ћеш у томе? Смејаће ти се људи!
- Кево, прекини више са тим, рекао сам ти сто пута, је л’ те дрма Алцхајмер?! Ја радим као кловн, и треба да ми се смеју.
- Е, вала, синко, циркуси с тобом.

ПРЛЕ: Боске брате, дај још једну пљугу и нећу више да ти тражим...
БОСКЕ (остао на три пљуге, вришти): КАД нећеш, матере ти??? У наредних по сата?!? (запенио, једва убада џеп из треће и вади кутију, криви фацу и испушта крике покушавајући бесан да имитира Прлета): Свако мало ''Боске дај пљугу, Боске дај пљугу. На, пуши!''
ПРЛЕ (кучећа фаца, као подвио реп): Па шта ћу, јебига, немам кинту, матори не да више...
БОСКЕ: Купуј на комад, јебсе. Нисам нија индустрија. Ево ти сад и курац више да пушиш одмене!

Кева: Ало бре, мали, пусти те бојице, пусти их, ма, моментално да си их пустио! Раде, видиш ли ти ово?! Престани да читаш јебене новине и уради нешто, он је и твоје дете, уништи нам зидове!
Ћале: Побогу Заго, немам живаца више! Баци му коску нека глође, ја немам друго решење!
Кева: Глођи ти коску, знаш?! Нећеш тако о мом детету, злато мамино!

-Нећеш веровати кога сам срео данас!
-Грчког зета што смо га упознали у бусу прошле године?
-Не, Спалета!
-Мићиног цимера из средње?
-Не бре, из одељења.
-Је л' на Лолу мислиш или шта?
-Ма Немања бре.
-Аааааааа, Спалееее... Који Спрајт јеботе, ја сам на њега скроз заборавио, а баш је био добар лик. Шта ради он, је л' жив?

Али све то и није толико болно када се сетимо следећег:

1) Дим иде и на све остале који стоје у кругу од 50 метара од роштиља и који балаве на месо, а праве се да играју фудбал или уживају у свирци
2) Ти вероватно нећеш да склониш то мало и чврсто, а изузетно болно, него ћеш само да опсујеш и да продужиш, па ће и неко други да запне и псује
3) Сигурно је дроља нека

-Брате, пао сам вожњу. Није битно, ионако сам знао одма' да ћу да паднем.
-Ма није битно, сви кад тад положе. На пример, моја ћорава тетка положила... из шестог пута!
(сви се смеју, пар ликова пада у несвест од церекања)
-Ма јок бре, полажем из другог сигурно.
-То је и Сунђер Боб рек'о!
(дерилијум у друштву, један лик се ваља по поду)
-Добро брате, нисам ја тол'ко лош...
-Ниси бре... Ти си још гори! Сунђер Боб је положио из 46. пута, ти нећеш ни тад! Ахахахахахахахааха
-Е ај зајеби ме, претерао си.
-Добро ајде, извини...
-Ма шта извини, јеби се брате...
-А шта се одма људиш, јел сам ја крив што не знаш да примиш фору? Јел сам ја крив што не знаш да возиш?

( Двориште основне школе пре 15 година )
- Шта имаш ?
- Имам Роналда, Гатуза, Седорфа, Клајверта, Милошевића, Зидана..
- Јаоооо Зидан, даш ми Зидана..
- Нема шансе, то ми највреднија сличица, нико у школи је нема..
- Еее, даш Роналда онда ?!
- Дам, ако ми ти даш Марка ван Бастена и Давидса..
- Али, где иде две за једну ?!
- Роналдо је бољи од обојице, вреди оћеш или нећеш ?!
- Ајде дај..