Naravno, sledi udarac po celu...

- Ženče, ode ona tvoja kineska vaza!
- Aj, lele meni! Pa je l' mož' da se zalepi?
- Jok! Otišla u paramparčad!

Cin radjanja bi trebalo da bude najradosniji i najsvecaniji cin za svaku majku.
Iako su stara vremena za nama,
jos uvek u srcima majki koje imaju vanbracno dete, pored bezgranicne ljubavi, postoji patnja, zig srama i trpljenje ljudske nepravde i nerazumevanja.

Рукометна утакмица Србија - Хрватска

Марко Вујин и Ивано Балић

М: (кроз осмијех циједи реченицу) Јоој Усташе има да вас подеремо к'о у II свјетском рату!
И: (такође кроз осмијех) Ајде Четник о'лади да ти не бих мијењао лични опис.
М: Е сад ћу да идем за тобом па макар те ломио у 6 метара!
И: И то да видимо...

А током цијеле утакмице а коментатори виде само осмијехе:
К: Видите Марко Вујин и Ивано Балић поздрављају један другог осмијехом. Они су, а не само они него и други играчи на терену, веома добри пријатељи, познају се већ дуже времена, учествују на разним Европским турнирима....

- Miško, setio sam se pre neki dan, kako smo ti, pokojni Milorad i Srećko jurili Hrvatice u Splitu '78. To je bilo pravo vreme. A mi u najboljim godinama, neiživljeni, tek što smo se skinuli iz vojske.
- E, vala jeste, sećam se k'o juče da je bilo.

Otac: sredom, petkom, subotom u 5 fudbal, ponedeljkom, četvrtkom, subotom u 6 košarka, subotom i nedeljom tenis, jeste da je trening dva sata ali je pre podne, tako da se sve uklapa i imaš vremena i za školu i za učenje.
Majka: klavir i gluma su ti ponedeljkom odmah posle košarke, sredom pre fudbala, petkom moraš da sačekaš sat vremena posle fudbala, možeš da poneseš knjigu da nešto pročitaš, i subotom posle podne u 4 manekenstvo, tako da se i to uklapa.

- Pa 'de si Mićo, kurvo stara, tražim te već dva meseca da mi vratiš ona tri soma, hehehe, pičko jedna!
- Hehe, ma nema me nigde Borko, ološu moj najdraži. Ovaj, nemam vremena nikako da se javim, radim da zaradim pa da ti vratim... Ovaj, moram da idem, aj ćao....

- Sine, 'ajde iznesi đubre da se mama ne muči.
- Za sat vremena, mrzi me sad.

- 'Ajd časkom trkni do prodavnice. Nestalo nam je kafe.
- Mrzi me, kasnije ću.

- Večeras u 6 basket. Dolaziš?
- Neću, mrzi me.

Osoba 1: Ortak imas cigaru?
Osoba 2 vadi paklu Drine: Eo ti uzmi.
Osoba 1: Aa pušiš Drinu, neka ni ne puši mi se mnogo...

Јанко: Пих, ал је филм...само да имам времена па да седнем пет оваквих да направим.
Марко: Аха, прежвакана тема хиљаду пута...
-------------------------------------------------
Aна: ЕЕ, овај водич "како да на дејту сакријем да сам зиљава" је фуј...мислим схта ће он мене да научи?? Па ја сад да не лакирам нокте могла би да напишем два оваква, и то још боља!!

Devojačko veče, negde u Srbiji. Tuce mladih ribidžona, pijanih kao buljezgare, gleda nauljenog stripera Krešimira kako izvodi crnački ples na veš mašini.

Mladina sestra: Meeeešaj maliiii!!! U što ima slatko dupe.
Kuma: Wuuuuu, ae skidaj te bokserice, oćemo u tangama da te vidimo!
Komšinica: Ma šta u tangama, kitu oćemo. Močuga, bre! Vadi budalu!
Mlada: Kurčinaaaaaaa!!!! Mom Slavku je mali, ceo život ću da propatim. Il sad il nikad. Hoću kurcaaaa!!
Krešimir: More, ćutite kokoške da vam ne razvalim kenjaru. Aj skidajte gaće da vam pokažem kako je Karpov otrsio tekstilce na radničkim igrama u Vladivostoku 78.

Prekosutra...

Mlada: Leptijebem, pa mi ne odosmo na svadbu juče. A nema veze, crni Slavko je ionako bio običan pešak.

Prvi školski dan, upoznavanje 1995 godine.

Učiteljica: Dobar dan deco, sedite. Ja sam Radojka, vaša učiteljica. Ovako, sad kada smo se upoznali neka svako od vas kaže svog junaka.

Miloš: Učitejice, moj omiljeni junak je Šilja!
Marko: Moj, Šegi!
Trajče: Ućitejice moj omiljen junak je Duško Druguško.

Prvi Školski dan 2010 godine.

Učiteljica: Šta radite bre to, nije vam ovo ulica, ajde marš na svoja mesta! Ustanite zaboga kada ulazim. O Bože! Ja sam Jasmina, vaša učiteljica. Sad kad' smo se upoznali recite mi vaše junake.

Andrija: Učiteljica, znači moj omiljeni junak je Peacemaker, znači lik razbija na DD2, Inferno, deli hedove.
Aleksa: Ma daj molim te o čemu ti pričaš? Valer običan, bili ga banovali, žalio se na forumu. I ne znam da l' su mu skinuli!
Dragan: Ma skinuli kaže Killer da nema ništa i da ga ne diraju.
Učiteljica: Neko pri sebi, da mi da odgovor na pitanje?
Zoki: Evo ja! Moj omiljeni junak je seals znači lik rabija WOW, 99 lvl, Turčin mu nudio 1000e za junaka. I nije 'teo ludak.

Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.

Kasnije je đed to skont'o pa založio vatru i udimio šupu da se dokona omladina ne može zabavljati.

-Šta vam treba, da vam kupimo, tv, mašinu?
-Pare kume, pare. Da se ne duplira...