- Mare, idemo na pivo posle posla?
- Ne mogu. Moram da završim papirologiju.
- Onda ćemo neki drugi dan.
- Ček da proverim u rokovniku.
- Brate, iskuliraj malo! Odmori! Non stop radiš. Živini malo!

Mile: '' Eeeej buraz, šta je sinoć bilo? ''
Lemi: '' Ti ne znaš? ''
Mile: '' Pa čuo sam da je bilo neko krljanje''
Lemi: '' On 90 kg i preko dva metra, a vidi mene koliki sam. I ja takav sitan njemu par šamara i pesnaju u vugla i on pade kao F-117. Ne mogu da ga skupe posle!''
Mile: '' Buraz, lažeš k'o Cajtgajst''

Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.

Braća Matići - Džabe im je bio svaki talenat,muzičko obrazovanje i sviranje instrumenata,niko nije znao za njih.
Došavši u Grand postali su popularni i poznati,i mogu fino da žive od svog rada.

Ko izdrži ovakav tempo duže od 10 dana, ja mu skidam kapu.

Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?

Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)

Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.

Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?

Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...

Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?

Redar: Jedna tabla.

Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.

Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.

Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.

Uzme se kravlja ili svinjska balega, sipa u kazan sa vodom i prokuva. U ohlađenu smesu se doda malo voća, čisto da ne smrdi mnogo i destiluje u rakijskom kazanu. Služiti hladno komšiji koga ne volite previše ili prodati na pijaci. Živeli!

- E brate, možeš li mi pomoći da ubacim ovih par vreća kuruza u kamion?
- Ajd... (baca prvu vreću k'o da mu je kolac u leđima i odma' se previja)
- Au brate, nisi ti za rad... Ustvari, nisi ti nizašta, tebe je bolje izgubiti, nego naći...
- Goni se u pizdu materinu, koji sam ti se kurac i javljao...
- I ja se pitam!

- E brate, da sam znao da si ti bio bi plus... Jebi ga... Ne kapiraju foru.
- Ma brate, znam da me ti razumeš, nego se ove pičke, izgleda pronašle.
__________________________________
- Razumem ko je dao minus, samo oni vole pedere, moja defka je bolja od svih o gej paradi.
- Dojajno! Da sam znao da si ti bilo bi i omiljeno, ovako samo plus...

1)Ћелчоооооооо! Од стероиди ли оћелаве! Ма боли те кур не ти смета коса ко на овога скубљу до тебе!
2)Пањковић академијо! Педеру! Наркомане! Иди на параду па тамо играј гузење!
3)Рафоооооооооооооо! Не ти је ово шљака! Иди играј тенис! Не пуштај вашке по терен! Наркомане!
4)Ајде бе ко снашка си нека! Докторе, почешај га по муда одма ће се дигне, ништа му неје !
5)Буздоване! Ти ли овде Жигића глумиш! Из коју ли шуму побеже од дрвосече!!
6)Згазите бе ову вашку што рипа по терен, пизда му материна!
7)Абе тренеру што си га пуштија овога...везе нема!Јебо га менаџер у дупе!
8)Што глумиш лудило, ти ли си неки Марадона овде! Четворке па кој му се кур мислиш, па ли скрши му ноге племе ли му јебем!!!

И на крају најјаче:
Судијо, бегај дома, жена ти се јебе с другога!

U firmi u kojoj odrzavam racunare,na sve masine sam postavio keyloggere,pa kad direktor krene da pizdi,samo odstampam izvestaj na kome se vidi sta je ko radio u toku nedelje na svom racunaru....Takodje sam zatvorio portove za youtube,facebook i my space

Postoje specijalna upustva koja su morala da se slede tokom žurki 90-ih godina:
1. Kada počne pesma, prvo sve ziljave pičke moraju onako oduševljeno, sa dozom melanholičnosti u sebi da kažu: "Jaaao! Kako volim ovu pesmu!"
2. Zatim se obilno svi podele na četiri grupe:
a) skup žiljavih pičaka koje sede u uglu i plaču bez razloga,
b) maksimum dva - tri para u stiskavcu koji su se tek smuvali (naravno riba plače, što od sreće što od tuge),
c) skup upasanih tipova koji sede na drugom kraju sobe i opako posmatraju situaciju,
d) grupa luzera koji jedu sendviče i piju koka kolu i diskutuju o Heros of Might and Magic.

Krećem na posao, kasni novembar oko 07:30, komšija ispred zgrade počinje da unosi prve količine od 5 tona upravo pristiglog uglja:

- Dobro jutro komšo, srećan rad.
- (Prek pogled) Hvala komšija, izvol'te.

- Au jebote, kakva riba! Svetograđe! Je l' je znaš?
- Ne znam ko je, al' dao bih joj traktor i tri hektara njive, na keca...

(Недеља ујутро, поправљање славине у кући)
Ћале: " 'ајде устај више из те фотеље, спавао си цело јутро, дошао си у 5 кући, и сад би још фудбал да гледаш. Брже горе на таван, и донеси ми окасти кључ, четрн'естицу.
(након 10-ак минута претурања по кутијама са алатом)
Ћале: "Види га. Па мамлазе један, не имбус, него окасти! Је л' си ти био на испирању мозга синоћ, док су ти испирали желудац, бре? Радице, је л' сам ја за ово бријао муда пре два'ес година, да сад не може ни матицу да одврне, стока пијана?"
Кева: "Ћути! Да си ти тад знао да "зашрафиш" како треба..."