hepo kockice - jako zapaljive kockice, nekad se koristile za potpirivanje vatre.
Kaže se za nekog ko je uncool, vrlo lako se upušta u vatrenu raspravu, naseda na ložačke priče, brani se iako ga niko ne napada, vrišti bez razloga i slično.

Ono sto "na kraju" kaze jedan od "razocaranih" u ljubav,a istovremeno pripadnik jos uvek ne navrsene "osmoljetke".

Ne samo da te zovu telefonom i pitaju za koga ćeš glasati, nego od sada možeš sam da praviš koaliciju snova.
Ljubazna teta ti posle postavljenog pitanja, pročita ponuđene odgovore.
Ukoliko ti ni jedna koalicija ne odgovara, možeš sam da je predložiš.
Sve je dozvoljeno, osim jednostavnog negativnog odgovora.

Ritual suprotan ritualu duvanja vazduha u kockice.
Primenjuje se kada onaj koji ih vrti u dlanu želi da dobije što manje brojeve.
Najčešće se koristi u igri "Yamb" kada se baca minimum. Mada primenu nalazi i u igri "Ne ljuti se čoveče" kada je igrač pred samim ulaskom u kućicu.

Прилично озбиљно схватање обичне зајебанције.

...recenica svake (zenske) osobe na dijeti prije nego sto pojede sve slatkise u kuci.

Dječija seksualno edukativna serija koju je Branko Kockica htio da snimi ali mu dušmani iz RTB nisu dali. Onda su se nekako složili na ono drugo i promijenili originalni tekst uvodne špice

Najjača karta u špilu svake vlasti od devedesetih naovamo su uje. Da, ujaci su najveći prijatelji svake vladajuće strukture u ovoj dolini suza. Kad nešto maestralno zajebeš, izvučeš kartu sa šahovnicom, a pučina grdna se odma povampiri i zaboravi tvoj zajeb. Zašto menjati dobitne karte?

Emisija koja ide na RTS 2 svakog radnog dana oko 13h. Prikazuje materijale iz arhive RTB i predstavlja retku priliku da se u roku od sat vremena izređaju Branko Kockica, rudari, Tito, Solunci, Slovenci i Zoran Radmilović. Potpuno sumanuto i fascinantno.

Crkvena lica, veoma poštovana u svetu uprkos često izraženoj pedofiliji. Uspeli su da održe svoj, ali da sruše ugled svake druge osobe čiji rad ima neke veze sa decom. Zbog njih su Peđolino, Branko Kockica i Minja Subota na meti pobesnelih roditelja.

Бити хладан, бео, мртав и са'рањен. Најебати до коске, к'о ЛСД код Бранка Коцкице. Може се користити и за убијање некога у појам, то јест за особу која је преживела психичку тортуру у виду померања дупета, а у стилу шетања Јапана приликом зајебаног земљотреса.

Dragan Laković, Branko Kockica, Kolibri... Danas, moje dete ima play listu identičnu onoj koju sam ja imao kada sam izašao iz pelena. Trideset godina se u ovoj zemlji niko nije potrudio da napravi pristojnu pesmu za decu. A društvo može da ide napred samo kad deca počnu da se smeju stvarima koje su njihovi roditelji nekad radili.

Mesto radnje: Pionirski grad, Beograd; Vreme radnje: Ujutro; Fabula radnje: Aham....

Muzika je put do sreće,
polje, šuma, reka, lug,
put do njenog srca kad te ona neće,
muzika je stihu drug.
Muzika je sve što mrda,
muzika je oko nas..." -

Pojava kombo afro frenke i staroslovenskog bakarnog plavetnila sa naznakama robertredforske siluete nežnim pokretom ispucale ruke biva zumirana od strane reda u matrici, sad kamermana muzičkog tobogana:"Prati crveno, samo prati crveno!" Krajičkom dobro uvežbanog oka konstatuje da Joca Adamov, Sančo Pansa Minje Subote kojemu je Subota stvarno prezime verovali ili ne...Gde sam stao? Joca Adamov. Da nastavim. Dakle, Joca Adamov smišlja novu verziju stihoklepa da nadmaši Minju Redforda, pritom tražeći inspiraciju u nozdrvi od oruđa koristeći kažiprst. Oči prateći klatno koje na jednom kraju udara u Minju, a na drugom u Jocu Adamova šalju signal kroz sinapse do tvrde kore malog mozga da se iznad Joce rađa ideja u vidu sijalice varta 45W. "Ne, ne, ne to je pivo od sinoć. Jogodinsko koliko se sećam, i tastova komovica, hmmm...boli me glava, da. Minja prati crvenu lampu, Minjaaaaa...opet se zaigrao."
Jedan vešt pokret i Sonijeva kamera u svom objektivu rađa pozadinu, scenografiju sastavljenu od dece, a odjednom, pred očima mozak fabrikuje pijanog Branka Kockicu, kako maše zajedno sa Minjom - jama čoveče. Pritrčava im Joca Adamov. Koga da se zumira? Možda onaj oveći krmelj veličine sinusa na Kockičinoj trepavici? Možda sa kamerom nešto nije u redu! Jebeni Korejanac ništa ne zna, ili beše Japanac?
Trivijalnost svakodnevnice danas više i nije tako trivijalna. Minja i Branko zajedno pevaju, Joca diriguje. Dečija lica u pozadini se tope u jedno veliko čudovište, a više niko ne prati crveno. Uh...Tup udarac u pleća. Brz okret, kad tamo, tonac se smeška. "Uzmi još jedan dim." Dubok udah, kratak pogled u kameru. Dobro je, sad je sve u redu.
"Minja, samo prati crveno." Tako je! Palac gore. Idemo dalje!

U jednoj epizodi Branka Kockice, čobanin sa kojim Branko razgovara muze ovcu, a zatim u šerpicu sa istim mlekom stavlja sneg i pravi "čobanski sladoled", kojim potom služi decu. Malo je dece koja vide tu epizodu, a ne požele da probaju ili ne urade isto, doduše sa kravljim mlekom. Naročito ako se emisija prikaže u vreme snežnih dana.

Kockica koju gledamo tužnim pogledom jer znamo da je poslednji predstavnik svoje vrste u našem vlasništvu. Odmerimo je par puta pogledom i odlučimo da ne odlažemo ono neizbežno. Ta jedna poslednja kockica je sladja od svih prethodnih.

Trauma za devojke. Jos ako savrše u njegovom stanu koji je prepun kockica i ona nagazi na neku zalutalu na podu. Ako i ne nagazi svakako će se nabosti u krevetu.

Sve na svetu je povezano. O tome govore i sledeći primeri.
Naime,Julije Cezar je,prelazeći preko reke Rubikon doneo odluku da krene na Rim. Tad je izgovorio čuvenu rečenicu: ''Kocka je bačena'' u metaforičkom smislu. Medjutim,on je hteo reći :''Bacio sam kocku leda.''. Ta kocka leda,pošto je bačena,pala je u reku Rubikon odakle je godinama putovala ka morima. I posle mnogo vekova,udarila je u brod Titanik. 1 500 ljudi je stradalo tom prilikom. Eto tako,da nije bilo Julija Cezara koji se igrao svojim kockicama,ti ljudi ne bi nastradali.

Kasnije je po ugledu na njega,medju omladinom nastala rečenica: ''Baci koCku'' i to kad nešto dobro urade. Vremenom se slovo ''C'' prenelo u ''S'' pa danas rečenica glasi: ''Baci koSku''. I opet je i za ovaj slučaj kriv Julije Cezar.

Proizvod koji je ponos i dika države Danske. U Danskoj se nalazi najveća fabrika ovih kockica, a takođe se nalazi i grad sačinjen od lego kockica (LEGOLAND). Danas, skoro nema deteta koje se nije igralo sa LEGO kockicama (izuzeci: oni koji ne mogu da ih priušte).

Fin način da se kaže usrati iliti pokakiti.
Uglavnom u gaće, od straha.

Spužva Branko