Autobus, dva pogleda se susreću i prepoznaju...

- "E Milanče, jes' to ti...?"
- "Vidi nju... Gde si Vanja sto godina...?"
- "Otkud ti u ovom delu grada?"
- "Ma nosio neki kajmak tetki u Borču..."
- "Pa šta ima čoveče? Nisam te videla, ne pamtim... Ima li šta novo?"
- "Šta bi bilo? Standardno... radim, pomalo izlazim, još uvek sam sa Jelenom... ništa specijalno. Šta ima kod tebe?"
- "Jao, ma ludnica... ništa me ne pitaj. Evo sad idem sa faksa, sva sam nešto izmrcvarena, imamo nekog mutavog profesora, tri guarane sam morala da popijem da bih ostala budna na predavanju... Pa htedoh da svratim do Marka; njega sam upoznala letos na Pefkohoriju, mrvuljak moj, pa smo se smuvali posle mesec dana... Razmenili telefone, videli se par puta i znala sam da je to to, iako sam ja htela još na letovanju, a znala sam da i on hoće, ali tamo nikako nismo uspevali da uspostavimo neki duži kontakt... Krenemo da ćaskamo neobavezno i on u pola prekine razgovor i uvek smisli nešto da ode, miš moj stidljivi... I da, reko' htedoh do njega, ali nema šanse... Kolukvijum iz statistike u sredu a u petak ispit iz političke, pipnula ništa nisam. Još sam obećala Teodori da ću doći da je ofarbam, a za to će mi trebati vremena, jer sa njenom kosom mora baš nežno da se postupa, dosta je osetljiva i retka... Sećaš se da ona nikad nije htela da se šiša, da joj se ne bi videla proređena kosa........." :bla-bla...truć...torok...trač...kokoda... jedan sat, drugi, treći, decenija... Epopeja!"

Par divljih mladenaca ulazi u prijemni salon parohijskog doma. On, crnomanjast tridesetogodišnjak, načitan i najeban, sa izrazom lica koji odaje konstantni lagani bol u predelu "malog stomaka" za sve na ovom svetu. Ona, tek punoletna po zakonima zemlje Amerske, utegnuta ko tambura u kompletić sa pristojnom suknjom iznad kolena. Ali, ne lezi vraže ...

Otac Dobrotije: "Izvolite, deco moja, šta ste trebali ?"
Đuvegija: "Eto, oče, rešio sam da nakon dve godine divljeg braka, učinim ovu moju devojčicu poštenom ženom i da se venčamo kako Bog zapoveda ..."
Otac Dobrotije: "Aaa, kako da ne, kako da ne ... izvolite sedite ... Oče Tamantije, donesite mi moj tefter za zakazivanje venčanja ... "

Mladenci sedaju jedno preko puta drugog, ali mladina pristojna suknja je iznenada rešila da postane nepristojna.

Otac Dobrotije: "Eee, deco moja ... :značajan pogled u plafon: ... veliki je greh to što ste živeli tako, na divlje, ali ... :sledi švenk na mladine nogice velikih majstora kamere Holivuda: ... kad je situacija već takva ... :opet pogled u plafon: ... Bog će oprostiti, jer Bog je veliki i on sve prašta .... :vraća kadar na mladine butkice: ... i bla, bla, bla, bla, truć, i zato ... :plafon - butkice - plafon -butkice: ... kada želite da zakažete venčanje ?"
Đuvegija: "More, pope, kad te dernem jednom međ' rogove, razrok ćeš d' odaš, pa'š imati bolji pregled situacije dok komuniciraš s Bogom ... Ljubavi, diš' se idemo u drugu crkvu ..."

Mladica ustaje i njih dvoje demonstrativno napuštaju parohijski dom, a otac Dobrotije se krsti u čudu ...

(Pijani muz sedi u dnevnoj sobi u 3 ujutro i baca ga na redtjub video "tin kamsot kompilejsn". Na vratima iz spavace se iznenadno pojavljuje zena u spavacici):

"Kako te samo nije sramota"!

-Dragoj unuci, srećan 17ti rođendan, da joj staze budu posute samo cvećem, želi baba Bosa iz Mrčajevaca uz pesmu Bež Milane, moja ružo...

-Dragom unuku Milunu srećan prvi rođendan i da živi još toliko želi deda Živadin uy pesmu Ja vragolan i moj deda

-Au mamicu ti tvoju, pa kako si uspeo da onako razbucaš auto?
-Jebi ga ćale, popilo se, i šta da ti kažem...
-Pa mrtav pijan si vraćao auto čitav kući. Kake si droguštine pio sinoć?
-Ma špricer ćale, i poneko pivce, al su me ubedilili da krenemo kući kad sam bio na tričetvrt.
-Uf, pa kud na tričetvrt? Jesi ubio nekog usput?
-Nem pojma, sa'ću zvati ove moje. Možda se neko seća. Mada sumnjam...
-E sine moj, sve najveće gluposti u životu sam naradio u tričetvrt fazi. Na 3/4 sam tvoju mamu zaprosio, tebe naprcao, vratio se na po puta iz Nemačke... Jebo me pas, kud se nisam bar jednom naroljo ko čo'ek!

- Mico, ae dođi do mene da jedemo kokice.
- Čibe bre, jebo te pas u prkno!

-Opa Marija furaš Kolinu? Hehe.
-Budalo! Bolesna sam! Zar ne vidiš?! Imam jako retku vrstu leukemije od koje mi polako odumiru svi organi ali sam sad prešna na vegansku ishranu i uzimam homeopatsku terapiju. Već vidim rezulteta, svakog dana mi je bolje.
-Ma bolje kurac! Bolesna si ko konj! Tako moj komšija bio i krene mu na bolje, primi se čovek, sreća, sreća, rados' fazon evo ga sad na lešću ima gajbu sa pogledom na tvoju budućnos'. Ako me razumeš. hehe.

... evo završi se i to čudo, prođe vreme ludo, imam sada sa njom i mir i sreću...
-Maćoriiii, jeb'o Sašu, daj udri nešto naše, ono, Žare i Goci, Manijake sa Manjače i to..
-Bratić, zar ti beše ne slušaš Astrixa, Gms i one tvoje tuc-tuc rekreativce?
-Ma, kakav Astrix, jeb'o te on u oči zrikave... od kad otvorih onu flašu na kojoj ti piše "Dedino! Ćale ne pipaj, sip'o sam otrov", ja se konvertovah u ljutog Grmečliju.
-Paz' sad...
... Ja popio jesammmmmm, al' nisam budala, aj' ti meni reciiiiii, bi li se udalaaaaaaaaaa, šišaj braleeeee...

"Čo'ek ti je, Senada, teški hajvan. I ono malo duše što ima, šejtan mu je dao da mu bude teže."

268 points! The winner of 2007 Eurovision Song Contest is Marija Serifovic!!! Srbija! Srbija! Srbija!

- Ko ujutro ide na četiri, danju na dvije, a uveče na tri noge?
- Ala sfingo, naporna si ko kurac. Daj mi neki sudoku. Pilaš me s tin palamuđenjima.
- ( Sfinga se baca sa stijene u more)

dumreš ćo'eće...

Keva sa drugaricom sedi na terasi
Sin: Kevo, doći će mi posle tri ženske, plava, riđa, i crnka... pa ajd malo ti prošetaj, treba mi gajba...ćale će ionako biti na poslu...
Keva: Dooobrooo...
Par sekundi kasnije, sin već odjurio po ribe
Drugarica: Šta je bre ovo? On pravi orgije ovde u sred dana???
Keva: Jooj, pusti ga, obično dovodi bliznakinje, al sad je u pubertetu...proći će ga...
Drugarica: Škk?!

- Mali, bac' tu loptu 'vamo!
- Maa neemoooj Dule, mooolim te!
- Š'a nemoj?!!!
- Ma ništa... Evo... Nemoj je samo baciti daleko!
- Š'a nemoj daleko, e sa' ću je nabit' u u 'no tamo naselje!

Dule uzima, dugački zalet i deganžira loptu brat bratu, jedno sto metara niz ulicu, a klinac postaje sve manje plašljiv a sve više ljut, zbog saznanja da sam mora po loptu, i da od igre više nema ništa. Polako polazi po loptu, i stiskajući bijesno šake, kada se odmakao na bezbjednu udaljenost, okreće se nazad i , kao da ga živog deru, iz sveg glasa upućuje svoj protest i jasnu poruku Duletu:

- Duulllleeeee! Kkrrrrrkkaaannnneeeeeeeeeee!

A onda se okreće i bježi kući, sa loptom pod miškom, jureći koliko može i ne može, i kao da skida neki veliki teret i strah sa duše, izazivački i glasno nastavlja:

-Dule krkaneee, Dule krkaneee, Dule krkaneee...

Dule za to vrijeme, podbočivši se rukama, gleda za njim i, ipak izgubivši ovu rundu, mrmlja:

- Do'š ti sutra ope', a onda ću je dega'žira' u Marin kupus, pa kad je ona iščakija, biće tebi DULE KRKANE!

Dokle?! Sere mi se bre više! MILISAVEEEEEEEEEE!!!

- Mali, do'jder 'vamo!
- Izvolite direktore...
- Vi'š ovog čo'eka?
- Vidim...
- E, to mi je jaran iz starog kraja, doš'o da vidi kako mi ide restoran. Daj za njega nešto specijalno!
- Šta bi najviše voleli?
- O, jebote! Uzmi čo'eka s fakultetom za kuvara pa sjedi i plači! Šta s' ti ono diplomir'o?
- Etnologiju i antropologiju na Filozofskom...
- Daj onda nešto isfilozofiraj nabrzinu...
- Pa evo, mogao bih da vam ponudim specijalitet šefa kuhinje...
- Da čujem?
- Bele bubrege u vlastitom saftu na vegetarijanski način.
- Kako to na vegetarijanski?
- Napaseš mi se muda oznojenih džiberu! Dajem otkaz!

- Milutine, povuci gaće, vidi ti se dupe, slika čo'ek!

- Snašo se čo'ek.

Sledeći, prvi jutarnji je u pola 5...izdrži još malo...ako izađem na sred ove livade sad, ima da čekam više od 2 h...izdrži...barem 5 stanica do svoje, pa možeš i peške...truc! A u pi*du materinu,ni jednu rupu nije omašio! Hladan znoj, bleda faca...Čuti bešiko, više nikad neću da te vodim na pivo!!! E, tako, stisni se i ćuti! Jbte,ovaj ćale do mene me sve vreme gleda, valjda misli da sam na teškim drogama ili nešto...
Tri stanice do kraja ustajem, krećem ka srednjim, taktika u mozgu se gradi već 20 minuta, tu je odma´ parkić, mrak, ima da uvatim prvi žbun i podignem vodostaj Save i Dunava...
-Eeee, školska, od kad te nisam video!! Unezvereno se okrećem. Mile Klempa. Bio je smarač i u osnovnoj, sad me naš´o...-De si sad krenula, pa zar ti ne živiš na okretnici?! Hahaha,da se nisi udala 3 stanice niže, hahaha!-Maaa, ukočila mi se noga pa htela malo da prošetam....-E,jesi blesava,sad da šetaš,u 15 do 3...negoooo,jesi završila fax, jesi se udala, ahahha,svi se žene i udaju, baš sam steo Glistu pre neki dan...-monolog se nastavlja, ja ga više ne čujem, bešika mi psuje majku zbog ne ispunjenog obećanja, u glavi pokvarena ploča-izdrži,izdrži,izdrži...monolog i klempava glava me prate do pred zgradu-Ajde Mile, čujemo se neki dan, mnogo sam umorna...gledam kroz njega, faca iskrivljena-E, stvarno? Baš bi´ voleo!A jesi menjala broj?-Nisam, nisam, e, sad stvarno moram da palim!Ćaos!-Ali ,ja ni nemam tvoj m....zvek ulaznim vratima,lift čeka k'o poručen, ajde nešto barem...Neće da krene! Aaargggggh!!! Preskakanje 2 po 2 stepenika do stana, glasno psovanje cele zgrade, jakna, farke već otkopčane...
Ključ-2okreta-3 koraka-wc šolja-nirvana.