Osoba koja ne moe izdrzati ni jedan jedini dan da se ne posvadja sa bilo kim, a makar to bio i slucajan prolaznik na ulici koji se iz postovanja javlja doticnoj bakuti iz postovanja prema starijim licima.

Vlasnik svih polovnjaka koji nekim putem (najcesce preko dilerskih mreza)dospeju u Srbiju.

Žena, koja se ponaša autoritativno i muškobanjasto. Većinom žena, koja želi imati sve pod kontrolom i podosta je tvrdoglava.

Okasniti u radnji.

Izraz koji se koristi kada želimo da dočaramo u kolikoj meri je neko loše prošao.

Stanje u koje zapada svaki student nakon celodnevnih vežbi na fakultetu.

Izraz koji smo svi koristili kad smo bili klinci, dok smo igrali fudbal,kad treba da se meri udaljenos protivnickog igraca od lopte, posle faula.To kaze protivnicki igrac izvodjacu koji pravi velike korake.

Izreka koju koriste stariji ljudi u Leskovackom kraju, da bi naterali nekog na nesto

U doba ekspanzije mlade piletine i sve težeg nalaženja slobodnih, a normalnih vršnjaka, sve češće se primećuje spajanje starijih devojaka sa mlađim muškarcima. Momci se još od ranog detinjstva instinktivno pale na starije tete, od komšinice pa do učiteljice, tako da im naklonost dosta starije cure, takoreći polovnjače, dođe kao zakasnelo ispunjenje dečačkih vlažnih snova.
Da je teško odoleti, jeste. Jedanput.
Ali nekima se to prvi put desi u vreme kad već treba da se žene, pa ako je teta dovoljno lukava, a uglavnom sve jesu, junoša će završiti pečen pre nego se osvesti. Ona dobija kvalitetno, čvrsto meso, a on dečački san. A snovi, kao što znamo, ne traju dugo. Za deset godina, kad bude u punoj snazi, imaće naboranu bakutu pored sebe i imaće ostatak života da se pita gde je pogrešio. Onda će on primetiti mladu piletinu...

Svakog dana je u čekaonici pre ikoga. Njena zaduženja su višestruka – počev od kontrole toga kad će ko biti prozvan i gde će do tad sediti, preko teme razgovora među pacijentima i potrebe za otvaranjem prozora pa do evidencije kad medicinski radnici stižu na posao. Sestre koje kasne više od 5 sekundi pored nje prolaze ćutke i oborene glave, svesne njenog sekućeg pogleda na sebi i svoje krivice koja se ni krvlju što se kroz cevčice istače u epruvete ne može oprati. Stražareći poput grotesknog kerbera pored kamara zdravstvenih knjižica sa uputima, ponaosob vešto dribla svakog pridošlog pacijenta, i on se pred svima detaljno ispoveda: ko je, odakle je i zašto je došao da bi na kraju drhteći stavio legitimaciju tamo gde mu ona kaže.
Kad se uveri u otklonjenost najmanje sumnje da je iko gurnuo svoju zdravstvenu u štos preko reda, baba daje mig sestrama iza stakla da počnu s prozivkom. Krv može poteći.

Jedan od najčešćih odgovora na komentare tipa "šta bi bilo kad bi bilo".

Krajnje slikovit i kreativan nacin da se nekome kaze: "Sta bi bilo kad bi bilo...", koje je usput i mnogo kulturnije. Ali nekima nije dovoljno zanimljivo da budu kulturni pa onda babama vrse virtuelne plasticne operacije. I sve u cilju da deda ovaj put najebe.

Druga najdraža žena u vašem životu

Svakog jutra, nađe se pametna bakuta koja opipavanjem hleba može da oceni njegov kvalitet, i tako ispipa celu policu hleba u potrazi za pravim, koji će ionako pojesti, i sutra ista priča!

Izraz kojim saopštavamo nekom da smo se mnogo ugojili, s obzirom na činjenicu da ona uvek smatra da smo mršavi.

Izraz kojim izražavamo svoje neslaganje za nečijim žalom. Neko ko žali za nečim što ne može da dobije, obično dobija ovakav komentar.

Pošten svet se već raduje proleću, behar probeharao, dani se izdužili a prijatne večeri ti se nude miristne i zanosne, zimska garderoba već spakovana na dno plakara (dole i iza, da se zaboravi da postoji), sočni sokovi krenuli kroz biljke, hormoni kroz mladost, a prijatno uzbuđenje kroz starost potaknutu sećanjima na neka davno prošla proleća. A onda se pojavljuje ona, rešena da iskoristi besplatnu konzumaciju do kraja, bez obzira što će sneg koji sruči na rascvetale voćke potrajati kraće od reklama na „Pinku“, tek toliko da zablati neopranu zimsku prljavštinu na ulicama i da prokvasi laganu obuću izenađenih šetača.
Da bar može čovek poštenog sneška da napravi pa da ga gađa grudvama u glavu, da isprazni iz sebe frustraciju, da rastera pramenove magle zimske depresije koji podmuklo počinju ponovo da se skupljaju u glavi. Ni sneška, ni grudve ne biva od pišorka snega iako ovaj pada kao da hoće svet da zatrpa, da proleće nikad ne dođe.
I onda se narod nervira, premišlja da li da zaroni u plakar po šalove i kape, dok deci objašnjava da ne vredi da se iz podruma izvlače sanke jer će već sutra ponovo moći da voze bicikle, psuje i klimu i zimu i ovo ludo vreme što nikad nije bilo, sve je to od bombardovanja, haarpa i kemtrejlsa nemaš ti pojma sinko ja sam jednom zaglavio u snegu na prvomajskom uranku, a baba Marta viče nemoćnim glasom „Šta hoćete, ja na to imam pravo!!!“
Evo ti pravo, jebalo te pravo, jesi sad srećna? Aj sad, paljba, i da te ne vidim do decembra. Ko nije iskoristio konzumaciju, nek si jebe mater!

Osoba za koju je svaki okoreli pušač čuo ili čak i poznaje istu. Služi kao primer kako cigarete u stvari uopšte nisu štetne, nego budale nemaju čime da pune novine, pa plaše narod. Obično žive preko 100 godina.

Najviši nivo radosti ikad zabeležen na planeti zemlji. Dete u poslastičarnici i deda mraz su niža liga. NIšta ne sme biti zapostavljeno, od pihtija pa nadalje, kvalitet nije bitan, kvantitet je sve.

Ovu rec koriste nasi baba i deda kada im treba nesto...