Dobiti veliku količinu nečega što ti ni najmanje nije potrebno.

Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.

Najčešći odgovor na pitanje "Šta radiš ?" ili "Šta ima ?" . Izraz polako postaje brend, jer će ga ljudi u Srbiji skoro uvek reći ispred svog odgovora u kojem ipak navedu da rade 100 poslova. Zašto se to radi, još niko ne zna.

Ove izgovore koriste devojke kada zele da zavrse vezu, ali cinjenica je da ti izgovori imaju sasvim drugo znacenje.

Obavezan zaključak drugara koji ti je rastavljao i sastavljao ponovo kompjuter, automobil, šporet...Kako bi ga popravio, pokazujući ti na nekoliko delova tebi nerazumljive funkcije i značenja.

Obično konstatacija sa namerom da preplašimo nekog, da mu dokažemo koliko smo nadmoćni. U prevodu deca će ti biti blesava od ove šamarčine konjino nesrećna.

Mnogo si ti umislio da si neki kurac.
Na Kolubari u Kolubarskom okrugu, na Moravi u Moravskom okrugu...

Odgovor na čuveno pitanje "šta ima, kako je?" od strane nekoga koga život baš i ne mazi nešto posebno. Time se hoće reći da čovek i pored svih nedaća i muka u životu jeste i te kako spreman da ide dalje i da gura. Jerbo guranje nas je stvorilo, ono će nas i održati.

Budiš se, novi dan, ne znaš odakle da počneš, imaš previše obaveza. Osećaš se nekako mrtvo, nisi jebao dugo, žena je bila nešto ljuta pa ti nije dala ima dosta. Bili ste na nekoj večeri sa prijateljima ti se glupirao pa se ona nadrkala. Stalno si joj se posle uvlačio, butao, spremao večeru, palio sveće, svi ti papučarski fazoni, ali ništa. Spremaš sebi jutarnju, pališ prvu cigaretu. Zatim se odteturaš do kupatila. Istuširaš se. Posle toga se osećaš malo bolje. Oblačiš svoje radno odelo, krećeš na posao. Gradski prevoz kao i uvek pun, smrdi, guraš se sa ostalim nesrećnicima koji takođe pokušavaju da svoj život dovedu u red. Dolaziš na posao. Pozdravljaš se sa kolegama, pomisliš u sebi da ovaj dan i nije tako loš. Radi se. Mora se. Već si zauzet. Počinješ malo da se nerviraš. Ali ipak uspevaš da ostaneš smiren i raspoložen. Pozvao te je gazda. Njegova sekretarica te gleda onako pohotno, jer si jedan od mlađih u firmi, volela bi ona da je spavaš. Tvoj šed koji je debeo i užegao te čeka u kancelariji srdačno te pozdravlja osmehujući se. Ali on ima loše vesti. Ne nije otkaz. Ali radiđeš prekovremeno, a normalno za to neće da ti plati. Već si malo uznemiren. Izlaziš iz kancelarije, sekretarica te ponovo gleda, ti odmahuješ rukom, istog trena joj se gubi osmeh sa lica. Odlaziš u kancelariju, kad tamo čeka te stranka, tu je i čistačica koja briše pod, zato što je ovaj prosuo neko piće. Sva ta gužva te nervira. Počinješ razgovor sa strankom, ovaj je neki bilde, počinje da te masira, te ovako, te onako. Gubiš živce polako, ali ipak si profesionalan, saslušaćeš ga do kraja. Odlazi, tražiš pilule za smirenje, Krećeš kući sa posla. Pališ pljugu, nervozan si, razočaran što dan ipak nije bio tako dobar. Ulaziš u gradski prevoz, gužva je velika, neki seljak te dodriuje močugom na kojoj je nataknuto jagnje zavijeno u novine. Pa jebem ti mater, ovo je gradski prevoz brđane, kako bi ti nabio sad taj kolac u dupe jebem ti poreklo. Misliš se u sebi. Ali nekako trpiš. Ovaj ispred tebe je neki nalickani šminkeraš, gazi te svojim novim kožnim cipelicama, baba do tebe mrljma nešto, samo što ne ispljuje vilicu, sve ti se zgadilo, ludiš, jedva čekaš da izađeš, pogledaš, kad ono napolju kiša, pu jebem ti kišu, nije padala tri godine, sad našla. Izlaziš, krećeš dva koraka kad neki konj proleće kolima, kroz baru, sav si mokra, psuješ kišu, onog u kolima, najebavaš im se majke svima, ljudi te gledaju, ti im psuješ kolače i sve po spisku. Najzad ulaziš u zgradu, nisi ni za šta. Osećaš se umorno. Sada nisi sposoban više ni kašiku da podigneš. Iscrpljen si. Ulaziš u stan, osećaš da ćeš se srušiti.

Kulturni odjeb i spuštavac upućen iritantnom, dosadnom konobaru, ili jednostavno ako ti u tom trenutnku ide na kurac.

Neko ti se pozali da ga boli grlo ili da kaslje, a ti mu odma postavis dijagnozu...

Mantra kratkotrzajnih brzosvrša i zaštita od nimfomanki.

Vuko za kurac

Odgovor na drugaričino pitanje: Šta misliš o ovome, kakav ti je?

Odjeb ljudima koji koriste onaj duhovit odgovor ''ne pušim pikavce'', kad im ponudite kurac u nedostatku cigareta!

Poklič sportskih indijanaca kad se nadju sami na širokom polju

Izraz mortus ortaka, koji misli da će sve da popravi.. Samo još jednu da sukne.

Očajni krik pobeđenog u filozofskoj raspravi u 3 ujutru, kada je i poslednja linija odbrane (u vidu zamene teza, izmišljanja citata velikih filozofa, pa čak i fingirana statistika do koje je došao Univerzitet u Minesoti) pala (zato što protivnik bolje koristi navedena sredstva) i razbila se u komade, poput kineske porculanske vaze iz dinastije Ming. Očajni vapaj ranjenog lava. Akt bezuslovne kapitulacije i pomirenje sa sudbinom i besmislom života. Oni naklonjeni filozofiji to opisuju kao čisti zen. Oni naklonjeni Tomi Zdravkoviću, porede taj osećaj bespomoćnosti sa dnom života.

Mnogo lakše reći: "Ma, popušim ti kurac, bre!", nego: "Jeste, brate, u pravu si", jer stvara mogućnost raznolikog tumačenja od strane protivnika, pa, čak, može poslužiti i kao poslednji argument odbrane i uvod za sledeću raspravu (videti primer broj 2).

Obično se izgovara na relacijima: drug drugu, drugarica drugarici, drug drugarici (ako nema seksualne tenzije, što je skoro nikad). Relacija drugarica drugu je izuzetno retka, a i ako postoji, to nije skladu sa smislom ove definicije.

Rečenica koja se najčešće upotrebljava prilikom igranja košarke ili običnog random šutiranja na koš. Za cilj ima da pokažete koliko ste ustvari dobar šuter i koliko vam ta osoba za koju šutirate znači.

Pored toga što je jedan od najiritantnijih likova iz crtaća, ubedljivo je i jedan od najbezobraznijih . Za razliku od, recimo, Velje Ilića ili Duleta Vujoševića kojima se cenzuriše tek svaka druga reč ona nikad nije izjavila ni jedan glas, a da nije bio cenzurisan.