Onaj koji pred svojim bližnjima objašnjava svoje nolajferstvo navodnom uštedom para koje bi potrošio na druge stvari da nije vremena koje provodi pred monitorom.
-Samo blejiš tu, ne isključuješ taj kompjuter dan-noć!
-Ama ženo, to je bre sve ušteda. Pa ja za 1500 dinara koje plaćam mesečno uštedim samo na crtaćima za dete 1000 dinara što ne kupujem diskove, a koliko manje u kafanu idem!
-Da,da a što ćeš da oćoraviš, to te boli dupe. Nemam s kim da prošetam, nije li te sramota, mator čovek!
Geekovi,pacenici i veliki primitivci koji preko neta sire nacionalizam i medjusobno se potpucavaju preko foruma,sajtova za druzenje itd...
Za ocekivati je i kad neka tema nema veze sa mrznjom,vjerom itd da oni nadju razlog da jebu jedni drugima mater.
Po tvrdnjama sociologa glavni razlog otuđivanja ljudi. Navodno, od dolaska brzog interneta u našu zemlju mladi sve više prekidaju komunikaciju, ne idu jedni kod drugih i njihovo ćaskanje se svodi na ono na fejsbuku. E pa ja mislim da su ti 'socilozi' isprimani na fakultete preko svojih veza i isto tako ih završili pošto te tvrdnje nemaju veze sa vezom, a evo i mojih argumenata:
'Drug'(osoba sa kojom se nikada nisam družio): E, brate je l bi mogao da skineš neke porniće? Kako ko sam ja? Pa išli smo u vrtić zajedno!
Sestra(koju sam viđao 3 puta godišnje a sada ne izbija iz moje kuće): Je l bi mogao da mi skineš Simse? Ajde dok skida ja ću malo da se zezam po netu? Može? Znala sam, ti si moj omiljeni brat! Cmok!
'Rođaci'(za koje nisam znao da su mi rođaci): E ajde mi skini čas neke filmove čuo sam da imaš opako brz net, evo ti spisak. Nego je l' znaš ti da je moja baba iz iste kuće kao i jetrva tvoje prababe? Ne znaš??? Slušaj 'vamo...
E moji sociolozi.....
Kada na teletekstu pokušavaš da otvoriš novi tab.
Internet smejanje je moguće klasifikovati po iskrenosti u nekoliko grupa:
1. haha - fora ti je bezveze i nemam vremena da izigravam ludilo
2. hahahaha - fora ti je bezveze, ali neću da budem nepristojan i ostavim "haha"
3. hihihihihi - podmuklo smejanje
4. hehehehe - osmeh upućen nekome nakon prozivke istog (čisto da se ne bi uvredio)
5. hohohohoho - osmeh upućen tobom, osobi koja te je upravo "pecnula" iliti malo zajebavala....
6. AHAHAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAHA AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA CARE!!! AHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHA JEBOTE NISI NORMALAN - iskren internet osmeh koji upućuješ ako je nešto zaista smešno.
Fejsbuk čat
Lik: E si čula novi vic: Srbi pošto nemaju predstavnika na ZOI u Vankuveru, navijaće za Jakova Faka zato jer će jedva čekati da čuju komentatora kako najavljuje "Fak Kroeiša!"
Riba: haha
Lik: Šta nije ti se dopao vic?
Riba: Jeste.
Lik: Pa ne deluje tako. Ono, meni je baš smešan bio do jaja.
Riba: E sori, moram da palim. Ćao.
Kolateralna šteta u ratu za stabilnu vezu sa internetom
-Dobar dan. Ne radi mi ADSL.
-Jeste li ga uključili?
-Da, po tome i znam da ne radi.
-Jeste li ga ispravno povezali?
-Mislim da jesam, kako bi inače radio poslednjih mesec dana?!
-Dobro, koristite li spliter?
-Ne nego peglu koristim pička ti materina retardirana!!!!
Neugodna situacija koja se obično dešava kad su ti tu neke ozbiljne starije osobe, mamine drugarice recimo, i kad si na netu a nije ti uključen nikakav pop-up bloker, a neki clickme.dot.net.adwarez.trt.mrt ti se instalirao pa druka li druka. Mama i komšinice piju kafu a ti kao sela ili seo, pa Britannica, pa Encarta, pa kao za ispit a ono LOOKING FOR A GIRL FROM BELGRADE/NIŠ/JAGODINA, ili CRAVING FOR THE HOTTEST BLOW-JOB EVER?.
-Sine šta ti je to?
-Ma ništa kevo, ubagovao se nešto, ušo mi neki virus, pa izbacuje neke bez veze slike, ne mogu da se spremim za kolokvijum.
Mnogo gadna stvar kad pod uticajem alkohola sediš za računarom. Takve stvari omogućuju kupovinu preko interneta raznoraznih gluposti i pristup istom pomućene svesti.
Ortak i ja licitirali neki mač iz Gospodara Prstenova, 200 hiljada dolara, dal' je to bilo zapravo ili ne nikad nismo saznali, al' bila su to gadna 2 sata oblivanja u 'ladnom znoju čekajući da ga neko nadmaši... Kažem za njega jer sam se ja naravno odmah ogradio od kupovine.
Browser koji sluzi za gledanje pornica i za sve stranice prljavog sadrzaja.
Jer svako ko ti cacka po kompu ulazi u Google Chrome il Mozlilu!
Obično članovi sekti koji dobijaju zadatak da vrbuju nove članove. Istančani psiholozi. Vijetnamci bi jebali kevu Amerima da su imali njih da rade sa zarobljenicima. Ponavljaju prepoznatljive fraze i ne slušaju sagovornika, tako da imate utisak kao da razgovarate sa verglom. Prvo su fini, a kad vide da niste zainteresovani, kreće operacija Poslednji Mohikanac. Uspevaju da prezrivo izvređaju vas i sve u šta vi verujete - paralelno propagirajući ljubav i toleranciju prema bližnjem, a na vaše opravdano negodovanje pretvaraju se u žrtveno jagnješce. Kada je procenio da ste dovoljno popizdeli što razgovarate sa farisejskim modelom B92, dotični primerak IRF-a obavezno završava razgovor biblijskom izrekom punom ljubavi. Vi naravno ispadate the bitch, a on dobrica mučenik, još izgleda kako ste vi njega napali, i uopšte, poželite da imate najnoviji broj "Kule stražara" i da mu zabijete u čmar, onako neurolan, ukoliko niste već razlupali monitor glavom od udaranja. Ovoliki stepen iznerviranosti je apstrakcija ljudima koji sa IRF-om još nisu imali posla.
- Ej, polako. Ne možeš tako, ako ja ne verujem u šta i ti...
- Ako niste sa Isusom/Jehovom/Krišnom/Nogarom od stolice, AAAAAAA, vaš život je totalno promašen, blabla...
- Čekaj bre, to je tvoje mišljenje. Imam pravo na svoje, a...
- Ti si u zabludi, svi ste vi grešni robovi đavola! blablabla.. bar kod u samoposluzi, AAAAAA, tri šestice to ste vi, AAAAAAA!!!
- Kakav bezobrazluk. Jebo mater svo-ju ako si ti normalan...
(odavde kreće petlja B)
- AAAAAA, vidim ti si se ostrvio na mene, blablabla, znam da moram da trpim u ime Hrista/Jehove/Krišne/Nogara od stolice, smak sveta je blizu, radujem se što stradam, blabla...
- Ti si nemoguć, ne vredi s tobom pričati. Dižem ruke...
- Sve si potvrdio što sam rekao, mrzi me i vređaj slobodno, ja se tome radujem, i obrćem drugi obraz... Neka ti Isus/Krišna/Nogar od stolice oprosti za tvoje reči... moliću Mu se za tebe ostrašćenog bezvernika... (svaki vaš dalji komentar vraća diskusiju na početak petlje B)
Projekat stranih obaveštajnih službi s ciljem analize ponašanja srpske omladine u društvu prosečne srpske domaćice XXI veka. Iako veoma skup, projekat ima za cilj prikupljanje dokaza za početak novog otvorenog sukoba sa Srbijom i još jednu agresiju svetskih moćnika na malu i miroljubivu zemlju.
Kao što verovatno i znate, Srbi već više od deset godina nisu počinili nijedan zločin koji može predstavljati povod za bilo kakav vid vojne intervencije, te su se moćnici setili veoma perfidnog načina za nabijanje krivice već napaćenom narodu Srbije. Projekat ima za cilj dokazivanje narušavanje prava prosečne domaćice i njene nemoći kao manjine u virtuelnom svetu. Naredni napad na Srbiju predstavljaće "preventivu daljeg ugnjetavanja žena u virtuelnom prostoru", što će konačno predstavljati otvaranje novih puteva razvoja istinske demokratije, u kojoj su domaćice ravnopravne s ostalim socijalnim subjektima.
Srpska posla! Iako se internet ne može ukrasti, kod nas se to zove krađa, jer ipak, kako bi zvučalo "Koristim komšijin internet bez njegovog znanja"?! Totalno bezveze i totalno "aut" jer danas su svi mafijaši, lopovi i muljatori i to je totalno kul biti. Povođeni ovim, štreberi koji su želeli biti kul kao mafijaši i lopovi, osmislili su ovaj izraz da bi se i oni, makar verbalno, našli s one "kul" strane zakona.
Bežična internet konekcija nije ničije vlasništvo, kao i ostali radio talasi koji se nalaze u vazduhu oko nas, pa tako, komšija mater ti jebem, ne menjaj šifru svaki put kad je otključam.
Zemlja bez povratka.
Dial up konekcija. Toliko je bila spora da su korisnici redovno ostajali bez svojih živaca.
Vino pije Kraljeviću Marko
S pobratimom Toplicom Milanom,
A kada se vina ponapili,
Progovara Toplica Milane:
Pobratime, Kraljeviću Marko,
Dobro tebe jeste ovo vino,
Još da nam je stambolskog hašiša,
Bi veoma nama dobro bilo!
Znadem jednog staroga derviša,
Arnauta Hadžima Ljimaja,
Što za jedan perper oku daje.
Odgovara Kraljeviću Marko:
Ne budali, Toplica Milane,
O kakvome Arnautu zboriš?
Kad podviknem iz grla bijela,
Doleteće Ravijojla vila,
I doneće gorskih trava raznih,
Biće nama do zore veselja!
Što velio, tako učinio,
Viče Marko iz grla bijela:
Posestrimo, Ravijojla vilo,
De pomozi pobratimu svome,
Jerbo nama dosadilo vina,
Pa bi pili vilinskijeh trava,
A tako mi sreća ne pomogla,
Hoću tebi dati tovar blaga!
Otklikuje sa planine vila:
Nije zlato ni srebro ni zlato,
Već je drago što je srcu blago,
Evo tebi bilja svakakvoga,
Ali nemoj ove gljive jesti,
Jerbo možeš nastradati ljuto.
Nasmeja se Kraljeviću Marko,
Nasmeja se iz grla bijela,
Pa on uze vilinskoga bilja,
I što uze u desnicu ruku,
Sve u grlo on sasu bijelo,
A Toplica Milan ne smijaše,
Već sokola posla Arnautu,
Da mu ovaj hašiša donese.
Gleda Marko, sve mu došlo milo,
Raznih boja svuda po čadoru,
Šarac ljudskim glasom popijeva,
Toplica se u hrta premeće,
Dva mu Sunca zašla pred očima,
Dva Mjeseca mlađana izašla,
A po njima kolo od Turaka,
Ciče zurle, biju talambasi,
A na Turkom glave ni jednome!
Tu se Marko obradov'o jako:
Mili Bože, ja dobrijeh trava,
Da me juče Musa pogubio,
Ne bih znao šta propuštam jadan!
Utom mu se nešto naoblači,
Nesta vile, nesta i Šarina,
Nesta bjela svilena čadora,
I Toplice, njemu pobratima,
Nesta Marka, al ostade Marko,
I to Marku vrlo čudno beše:
Da ga ima, a i da ga nema.
Kano da je bez snage ostao
I bez snage i junačkog tjela,
I postade Kraljeviću Marko
Sitna knjiga koju piše drugi,
Čita sebe Kraljeviću Marko,
Ne može se čudom načuditi:
Ne piše ga onaj po hartiji,
Nit po čemu drugom što se piše,
Već po nečem kano ogledalu,
Il šarenom zidu nekakvome,
A u ploču nekakvu tukući,
Sa stotinom sve sitnijeh slova.
Pa sve čita Marko Kraljeviću:
Oj junače, Vukašinov sine,
Što u moju sitnu knjigu dođe,
Knjigu sitnu, ali o junaku,
Hoću tebe sada da provodam
Kano ti što dobra Šarca vodiš,
Kroz buduće ono što će doći,
I buduće ti videti možeš,
Jerbo dosta pojeo si trava,
I još sitnu gljivu nejedicu,
Od koje je mnogi junak strado.
Tu se Marko začudio jako,
Al je kreno kud ga ovaj vodi
Kao slamka među vihorove,
Toliko je ostao bez snage.
U čudnu je vilajetu Marko:
Kao da je u dvorima nekim,
A ko mreža zidani su dvori,
U odaje nekakve udara,
Ali to su kanda strane neke,
Ne mogaše jadan razumeti.
Udaraše i desno i ljevo,
Dok ga onaj glasom ne uputi:
More, Marko, priberi se malko,
Probaj ući u kakvu odaju,
Te mi pričaj šta si ugledao.
Nameri se Marko na odaju
Sa dverima od raznijeh boja,
Kanda su unutra paunovi.
Na dverima Fejsbuk napisano,
A unutra, čudo i nesreća!
Ne može se disat u odaji,
U njoj sedi i žena i ljudi,
Kolko ima u gori drveća,
Pa još više da je petsto puta.
Al da sede, ni po muke tome,
Već o sebi svako štošta zbori,
Stavlja slike nekakve pred sebe,
Il od drugih iste preuzima,
Pa ih nekim daje, drugim krije.
Tu ni lica svaki drugi nema,
Već svi nose neke obrazine,
Neki jesu u gori drveće,
Neki jesu iz pjesme junaci,
Neki jesu kano gorske zveri,
A za neke ne mož' ni kazati,
Jer brat bratu ni na šta ne liče,
A svaki se dere da ga čuju,
Kano Turci kad oderu jarca,
I guslari nekakvi se čuju,
Jal su srpski, jal su možda turski,
Jali saski, jali su arapski,
Jali neko mačke nake kolje.
Prekrsti se Kraljeviću Marko,
Dozva Boga i Svetu Neđelju,
Pa iziđe iz tog gadilišta,
Svoju da bi ne zaprljo dušu,
Zakorači nekakvim lagumom.
Glas mu reče: link si izabrao
Koji vodi u čudnu odaju,
Tu posmatraj, Kraljeviću Marko,
Pa opričaj šta si ugledao.
Osvrnu se oko sebe Marko,
Oko njega ljepote đevojke,
Ja svaka je kano Ravijojla,
U svakoj su zubi od bisera,
Obrvice morske pijavice,
Milina ih bilo pogledati,
I od srpske vere, i od turske,
I crnijeh kolko ište duša,
A i žutih tu pomalo bješe,
Svaka stoji za svojim pendžerom,
A pendžeri nisu ko u Srba,
Već kroz pendžer svu odaju vidiš.
Zagleda se Kraljeviću Marko
U pendžere jedne cure mlade,
Jedva ima osamnaest ljeta,
A tako joj i na pendžer piše.
Al uđoše do dva Arapina,
Crni vrazi kano đavolovi,
A ona se stade uvijati
Ko beštija sotonska nekakva,
Pa haljine skidati sa sebe,
Osta gola među Arapima.
Sve je ovo razumeo Marko,
Ljubio je i on Arapkinje,
Al kad Arap sedlo na se stavi,
Kleče zemlji kano konjic vrani,
A ona ga đevojka zajaši,
Stade bičem da ga goni crna,
Pa je njega pjena popanula.
Kad se ona malo izdovolji,
Tada priđe drugom Arapinu
(A ovaj se veće razgaćio)
Te mu poče ustima činiti
Što krštena nikad ne bi duša,
A Arap je sve za kosu vuče
I govori samo ou bič jee.
To se beše ogadilo Marku,
Te se Marko rastužio ljuto,
Ne zna kud će, ne zna ni kako će,
Kad na dveri od jedne odaje
On ugleda ikonu od zlata
Sliku Svetog Save i Isusa
I drugijeh slatkih svetitelja.
Glas mu reče: Tu je čet o Crkvi,
Dobro pazi šta ćeš ugledati.
Tamo uđe Kraljeviću Marko,
I srce mu Sunce ogrijalo:
Tamo viđe lepu Gračanicu,
Ravanicu, a i Sopoćane,
I još crkvu Presvetoga Save,
Na Vračaru, usred Biograda,
Kojino smo oteli od Ugra!
Stade Marko od sreće plakati,
Kad ugleda: prazne stoje crkve,
Oko njiju urlaju gomile,
Svi urliču ko vrag da ih ganja,
Sve bi oni zatrli Turčina
I srušili tanke minarete
Sve odavde pa do Carigrada,
Al nit znaju svetog Očenaša,
Niti srpski kano ljudi zbore,
Niti jesu za oštro sječivo,
Il za ata il za koplje ljuto,
Već ko stoka štono samo bleji,
Tako oni njemu izgledaju.
Posrami se potomaka Marko,
Reče sebi: djece ne imati,
To je sreća srpska ponajveća.
Pa kad vide oca črnorisca
Kako drugog črnorisca jaše,
I ugleda presvetog vladiku,
Kako s momkom ko djevojka leže,
I ugleda drugoga vladiku,
Kako leže sa decom nejakom,
I mudroga oca Patrijarha,
Naslednika srpske slave Save,
Kako od tog sve okreće glavu,
Nešto puče u grudima Marku,
Nešto mu se u očima smrači,
Pa on krenu kuda ne videći,
Al ga vihor uhvati nekakav,
Nosaše ga, njemu se činilo,
Tri godine i nekolko dana,
A kada je sebi došo malo,
Nad njime je bila Ravijojla,
I pobratim Toplica Milane,
Sa očima kano krv junačka,
Sve pušeći iz lule hašiša.
Progovara Kraljeviću Marko:
E tako mi Boga i života,
Posestrimo, vilo Ravijojlo,
Neću više probat tvojih trava,
Već s Toplicom pušiti hašiša
Zalivati hašiš rujnim vinom.
Nego meni jedno reci pravo:
Čudan sanak ja sam sada snio,
Ne mogu ga tebi ni ispričat,
Već ispovest dati svešteniku;
Jeste l' u njem išta zaistinu?
Gleda njega Ravijojla vila,
Gleda njega, pa sve suze roni,
I ne htede odgovorit Marku.
Nesta vila u gori zelenoj,
Osta Marko za njom gledajući,
A teško mu beše u grudima,
Pa on dosu pehar hladna vina
I povuče iz lule hašiša.
Te noćice nije spavo Marko.
Pesma napisana za takmičenje
http://vukajlija.com/forum/teme/67825-bolje-rob-nego
Mnogi ljudi pokusavaju da zaplase druge ljude zarad, razlicitih vrsta samozadovoljavanja, ili podizanja vlastitog ega. Ljudi koji primaju pretnje, uglavnom prijavljuju policiji, ili nadleznim organima, ne razmisljajuci o tome da im osoba sa druge strane veze ne moze nista.
Kada brat i sestra nisu kuci
Riba čije slike sa fejsa izgledaju k'o plejbojev magazin
Jedna od "najpravednijih pravdi" koja samo može da se poredi sa srednjovekovnim bacanjem osumnjičenih plutajućih veštica u vodu ili biblijsko kamenjovane ljudi koje rade na sveti dan.
NASLOV: Počupao krilca muvi!
KOMENTARI:
-Au koji monstrum ja bih njemu počupao ruke, noge i penis pa bih ga spalio i odrao živog, izvadio oči i održavao tako u životu godinama dok ga mučim, njega i njegovu porodicu, koja je sigurno znala za taj zločin a i sigurno su isti monstrumi. A i država bi trebalo da uradi nešto jer ako ne, ja bih bacio atomsku bombu na ovaj pokvaren satanistički narod. Da, da treba da se istrebi zlo naročito Amerika. Jedva čekam svetski rat da se zla krv pročisti, jer ovakve bolesne monstruozne stvari će se dešavati i više u budućnosti!
/666 like - 3 dislike/
-Amin brate!
AWGTHTGTATA -Are We Going to Have to Go Through All This Again?
ANFAWFOS -And Now For A Word From Our Sponsor
MOTOS -Members of the opposite sex
MIASGB -Make It A Short GoodBye
ROFLAHMSL -Rolling on the Floor Laughing and Holding My Sides Laughing
SAMFUTU- Situation Abnormal, More Fouled Up Than Usual NAJASCYYY-Not Affiliated Just Another Satisfied Customer Yadda Yadda Yadda
dopuna za ono gore
