Jedan od najvećih neprijatelja roditelja devedesetih godina prošlog veka. U ratu zasićenoj nam Jugi, kada se za internet znalo samo preko TV, kada su se najviše krljile opozicija i oni na vlasti, tri dinara-jedna marka epoha, u eri osmobitnih konzola, jedini izvor pornografije su bile privatne televizijske stanice sa čuvenim noćnim programima za odrasle i lokalni video-klubovi. A i namunjene priče starijeg burazera i njegove ekipe.
Jedini izvor interaktivne hardcor porno zajebancije za nas klince je bila i čuvena hotlajn linija 041.
Koristila se svaka prilika za uspostavljanje komunikacije sa sexy cicama iz dnevne štampe, jer jebiga, vidiš sliku sa extra hot curom i ''svršavam jasno i glasno'' komentarom...Bosanke, sestre, bliznakinje, crnke, plavuše, sisate, guzate, debele, majka i ćerka...ma izbor kao u najavi za bircuz u filmu "Od sumraka do svitanja''...A račun za telefon na kraju meseca...Pola ili čak cela ćaletova plata!
Pa šamari, zabranjeni izlasci (jebiga, ni fudbal na ulici sa ortacima nisi smeo da igraš mesec dana), vika-dreka, blam, sram...
Jednom tinejdžeru, da u njihovom odsustvu ne bi zvao tetu sa 041, roditelji su nosili sa sobom jedini fiksni telefon u kući kad pođu na njivu...

Rečenica za zbunjivanje ogromnog siledžije koji se nameračio da te prebije. Ukoliko ti pođe za rukom da ga zbuniš na ovaj način imaš sasvim dovoljno vremena da ga, prije nego što šmugneš, onesposobiš jakim i preciznim udarcem nogom u međunožje.

Jednom su Chuck Norris i Superman obarali ruke za opkladu. Gubitnik je morao da nosi gace preko pantalona do kraja zivota.

Osobe, koje posećuju jednu te istu kafanu bar jednom na dan.
Mušterije, koje kad kažu "ono moje", konobar zna šta žele i odmah donese dva komada od istog.
Ljudi, koji imaju "crtu" u kafani a ipak dobiju još po neko piće od srdačnog konobara.
Jednom rečju, skoro svaki alkoholičar.

Tradicionalni srpski običaj da novorođenčad od strane roditelja budu počašćena imenom sveca koji je bio taj dan, vjerovatno u nedostatku inspiracije. Ipak, postoji velika mogućnost da je bračni par patrijarhalno odgojen, te da se od njih očekuje da se produži porodično ime koje nije ni sedma opcija, te se svetac nameće kao solomonsko rješenje.

Stvari bez kojih jedan film ne mozemo zamisliti a koje su u pravom zivotu cesto daleko od istine ili ne podlezu ni jednom zakonu

Ultimativno oružje neke osobe koje protivnika u milisekundi sastavlja sa podom. Poređenje se dobilo po fudbaleru Mesiju koji je svojom levom nogom nebrojene golmane u okršaju 1 na 1 slao po novine i cigare, da čekaju u red da plate račune u pošti i čekaju da Srbija uđe u EU.

Jedno od dobrih opravdanja zbog čega vaša glavudža ide povijena metar ispred svog tela. Data osoba izgleda kao znak pitanja. Ona ide glavom, gde nije još zakoračila nogom.

Recenica koju svaki muskarac u Srbiji bar jednom u svom zivotu izgovori.

Rečenica, kojom obožavaju da se pohvale raspale pevaljke i to, gle 216. ironije, u zemlji gde jedna sedmina stanovništva živi u potpunom siromaštvu...uz opravdanje, da im "fanovi" ne biše oprostili da ih, ne d'o bog, vide u jednom dopičnjaku dva puta.
Krajnji stepen mizantropije.

Kad izlazi iz wc-a neke javne zgrade a ponasa se k'o na raskrsnici,"pusta gas" ( podize desvu nogu samo mu peta ostaje na zemlji) i gazi kocnicu (gazi levom nogom),o kvacilu i ne razmislja jer kada nije u kamionu a "vozi" onda mu treba i treca noga

Ako te usralo usralo te, ako nije usraće te jednom....

u našoj vaseljeni, veli daglas adams, slobodno se krećemo kroz tri dimenzije koje zbirno nazivamo prostor, krećemo se pravom linijom po četvrtoj koju nazivamo vreme i ostajemo ukorenjeni na jednom mestu u petoj koja je prva fundamentala verovatnoće. šesta dimenzija detektovana je samo na jednom mestu u univerzumu. u bioskopu kolosej tokom prikazivanja filma "avatar".

U našoj maloj ali šarmantnoj državi, jedan od najrasprostranjenijih i najpopularnijih sarkastičnih odjeba na nečije intelektualno palamuđenje. Idealan spust za svaki tip zrakatorsko-filozofske priče kojom vaš sagovornik želi da skine mrak vašem ionako dovoljno napastvovanom nervnom sistemu.

Jer, naš narod je oduvek bio alergičan na sve moguće vrste i podvrste proseravanja i vazda se borio protiv nepotrebnog mistifikovanja stvari koje su po prirodi zapravo veoma jednostavne. Otud verovatno i toliko gađenje prema savremenim srpskim (kvazi)intelektualcima i (kvazi)intelektualkama koji/e, ruku na srce, numeju da kažu ni "dobar dan" a da pritom ne upotrebe barem jedan anglo-latinski termin. I uopšte - svakodnevno unakažavanje našeg jezika ubacivanjem posrbljenih stranih reči i glagola ( a najčešće onih iz jebenog engleskog jezika ) ozbiljno je zapretilo da obesmisli isti i u potpunosti ga denacionalizuje što je, složićete se, karta u jednom pravcu za ekstinkciju - hoću reći - ISTREBLJENJE. A i Vuk se, siroma', okreće u grobu...

Гранд продукција је одавно прерасла оквире обичне издавачке куће. Кад се каже Гранд и Грандовци не мисли се више само на шабанизатора Сашу и ону полураспаднуту, једном-ногом-у-гробу Брену. Не. Они су целу ствар унапредили у таквој мери, да појаву сличне организације имају само верске секте.

Па да кренемо редом: На врху су бели магови Саша и Брена. Саша лично, уз помоћ стручног жирија(читај савета тринаесторице), врши одабир нових Звезда,(како их они сами називају) које ће ширити Гранделигију по свету. Савет тринаесторице представљају људи у самом врху организације, стари црни магови који су ту практично од њеног оснивања. Ипак, никада није тачно утврђено ко су они јер се претпоставља да Саша намерно ротира чланове жирија како би то остала непознаница за широке народне масе и људе који настоје да спрече њихов утицај.

Новоизабране звезде и звездице настоје да оправдају указано поверење певањем идиотских текстова са идиотским мелодијама на идиотским местима за идиотске људе. Иако Бели маг Сале тврди да се нове звезде разликују од старих, ипак се може пронаћи неки шаблон у одабиру: мушкарци су углавном млађани пичкопевачи док су женке готово увек неке препичке. Једини примери одступања од провереног рецепта су Топалко и она дебела крмештија којој се не могу сетити имена,(Цобе је цигански пичкопевач и нови Кеба!), мада се претпоставља да их је Сале задужио за много важније ствари јер је сила јака у њима,те они наступају из сенке.За њихову огавну појаву,(читај изглед), се брине организација злослутног имена: Академија Пањковић на челу са Микијем. Сви они морају морају бити нафракани од главе до пете у сваком тренутку, а за то је ту горепоменути Мики са својим пријатељима из којекавих мрачних подземља.

Nestati u vidu lastinog repa, ispariti, izgubiti se bez traga i glasa, sad ga vidiš, sad ga ne vidiš fazon, jer je odavno poznata činjenica da sve što se na grobu ostavi, a može se pojesti/ popiti/ popušiti (računajući i cveće), nestaje čim se familija raziđe.

U suštini slično kao piškenje, ali sa jednom bitnom razlikom: izvode ga samo žene, ne sve samo neke... Žena koja šiški, prilikom obavljanja navedene radnje izbacuje veliku količinu urina, velikom brzinom, prilikom čega se proizvodi zvuk šššššššššššš, nešto slično domaćim plemenitim životinjama, poznatijim kao krave. Šiškenje može da bude korisno u univerzalnim toaletima, gde osobe sa stidljivom bešikom mogu biti stimulisane ukoliko ženska osoba šiški u toaletu pored...

Naprava koja je zaslužna za trouglasti izgled moje glave.
Da bi se to postiglo, potrebno je bar jednom nedeljno zviznuti glavom u njega.

Kovanica koja bi trebala da označava da neko ili nešto svaki drugi put (jednom da jednom ne) živi od toga što radi. Zapravo, vrlo maglovita kategorija kojom se želi reći da nešto nije baš vrhunski ali da nije ni potpuno sranje, nešto kao Totenhem.

Izraz često koriste oni koji u jednom dzepu imaju neotvoren orbit, a u drugom orbit sa samo jednom žvakom. Pa kada ih neko pita " brate imaš žvaku ? ", vade onu jednu koja tu stoji od pre hrista, i kažu " brate poslednja mi je ". Nije tu u pitanju manjak novca za žvake, već "ponos"...