Poreklom je iz srednje Bosne, eks-Republike Srpske Krajine ili mesta bivše Vrbaske banovine.

Biće koje na prigradskim linijama stoji kraj šofera, u svojoj crnoj, pomalo ispucaloj kožnoj jakni.
Dotičnu najčešće kombinuje sa svetloplavim farmerkama, neretko preširokim. Oko istih, najčešće je opasan kaiš od gujine kože.

Od čitave rodbine, on je bio najmanje sposoban da se snađe, te se obreo u republici Srbiji, dok mu u goste redovno dolazi familija iz dijaspore: Njemačke, Švice ili Austrije. Oni iz Kanade su digli nos, te se ni razglednicom ne javljaju.

U školu je išao po nekoliko kilometara uzbrdo, vraćao se još toliko, uzbrdo takođe, dok su mu na tragu bili opaki, krvožedni kurjaci.

Dok je bio mlad, odrastao je na kvalitetnom rokenrolu, dok svoje srpsko porijeklo nikad nije zaboravljao, ali, kako se približavao kraj stoleća, okrenuo se istorijskim istinama kantautora kakvi su Mirko Pajčin ili Neđo sa Manjače.

Neretko se pijan kači za brezu belu, te plače za Danijelom, a nisu mu strane ni patnje za Bojanom i Milijanom, izgorelom gorom i ognjištem kom će se jednom vratiti, najčešće pod dejstvom kvalitetne zavičajne šljive, koju mu šalje neki, još manje sposoban rođak.

Kada se neki lik već duže vreme ne pojavljuje nigde.
(u školi, na fakultetu, poslu...)

Opisuje loš izgled nečije frizure nakon šišanja.

Trenutak pred nečiju smrt.

Crkveno, lukaviji ili đavo, Za kafanski svet, neko ko nikad ne okreće turu, za kasirke i konobare neko ko nikad ne ostavlja bakšiš.

Balkanska verzija američke igre kauboja i indijanaca, po pravilu se najslabijim osobama pripisuje druga nacionalnost.

Sesti malo, izblejati uz kaficu ili nešto žestoko. Uglavnom, lešinariti kao u stara dobra vremena i prisetiti se istih. Zasesti u stare dane.

Ekvivalent nije nego-u, negacija samom sebi, floskula koja potvrdjuje, opravdava ono što druga osoba radi, priča, i kao takva iskazuje mentalitet našeg naroda koji negira samog sebe.

Grobarski fetiš.

Lik koji se od malih nogu potuca po popravnim domovima i zatvorima. Uglavnom leži za sitnije prekršaje i ne snalazi se baš najbolje jer, radio timski ili individualno, panduri nekako uvek njega na'vataju. Vremenom mu tvorza postane prirodno stanište.

nekada je bio čovjek koji je pravio iluzije,danas je to čovjek koji živi u iluzijama ili se pravi da živi.

Popularan naziv za višecevni raketni lanser u drugom svetskom ratu. Ili u današnje vreme u mirnodopskim uslovima paket piva od 2 litra.

izraz koji u dijalektu znaci: ajd, mozda mu/joj dodje iz dupeta u glavu

Stari izraz iz naroda koji su koristile nase babe,babine mame itd.
Prestao je da se koristi dolaskom nasih roditelja koji su smatrali da je seljacki,ali dolazece generacije ga smatraju retro.
Rec sabajle znaci rano jutro.

Parola, svojstvena američkim policajcima i domaćim komšinicama.

Komentar na iritantnost određene osobe koja čim progovori izaziva škrgutanje zuba, igranje očnih živaca, stiskanje pesnice u cilju zadavanja bolnog udarca, te na kraju smišljanja raznih načina ubijanja ovog posve iritantnog bića. Sve vrijeme dok pametuje, iritantno biće nije svjesno da je uhvatilo bika za jajca.
Oni koj podlegnu iskušenju, puste paru te smrskaju glavu iritirajućem izvoru zvuka, izbijajući mu višak stolarije iz glave (u stvari, svu stolariju) i završe... Pa, zna se gdje. Sa druge strane, oni koji ipak imaju određeni stepen samokontrole, izbroje do deset, sačekaju da pošast ode, te duboko uzdahnu pa izdahnu. Onda izgovore rečenicu iz naslova, pa se vrate uobičajenim poslovima, ponekad bacajući o zid prvo što im dođe pod ruku. Tek da se malo oslobode bijesa.

Jednostavno napiti se k'o guzica,konzumirajuci dobru brlju (radzu).

Najviši stepen muške ljepote iz šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih. Muškarac počastvovan ovim epitetom morao je da bude "lijep k'o đevojka", ali i giga mega tera šarmantan i kul.

Zamislite da vam kažu da će na vašem fakultetu govoriti Šoškić, guverner Narodne banke Srbije, o aktuelnoj ekonomskoj krizi koja vlada u svetu! Pošto čoveka niste videli u životu i niste sigurni kako izgleda, zamišljate nekog birokratu koji ima rast Božidara Đelića, blago teleći pogled Mirka Cvetkovića i upućenost u temu o kojoj priča kao Jovan Krkobabić!
Međutim, pojavljuje se čovek koji ima dva metra u visinu, čiji je prdež šmekerskiji od vaše košulje, pantalona, cipela, sata i osmeha zajedno! Počinje da vam crta ekonomsku krizu rečima i nekim ekonomskim terminima, koje pritom objašnjava, a na pitanja odgovoara tako potpuno i struktuirano da vaš mozak počinje da luči koktel serotonina i endorfina onako, iz zajebancije!
Doživljavate katarzu dok shvatate suštinski problem u ekonomskom sistemu koji dovodi do prenaprezanja i pada istog! Muškarcima ego počinje da nestaje dok se devojke preznojavaju u sedištima amfiteatra! Studenti završnih godina, koji sede oko njega, a trebalo je da imaju ulogu domaćina, odnosno da prozbore po koju i povedu diskusiju samo nemo posmatraju, dok mlađi, kojima su stariji bog i batina zadovoljno konstatuju da "i nad babom ima baba"! Da uprostim, Dejan Šoškić-Šole JEBE!

Loza koja vas zasigurno približava nebu.