Ništa. Nula.
Izraz kojim su nam roditelji saopštavali ružnu istinu, trudeći se da nas ne ubiju u pojam.
- Pandora, dušo, jesam li ti lepo reko da ne otvaraš tu kutiju!!!
- Da! Ali mi nisi rekao šta je unutra. Ti si kriv.
- Da, ja sam kriv. Eto, sad znaš šta je unutra.
- Samo da ti kažem. Ipak nije sve izgubljeno. Čini mi se da je nešto ipak ostalo unutra.
- Aha, ostale su šarene laže.- Tata, sta si nam doneo sa posla???
- Šarene laže!
- Jupiii!
Izraz, verovatno vuče korene sa prostora Crne Gore. Izraz koriste Srbi i Bosanci.
"Takođe" se koristi kada želite da prekinete ispovedanje nekog rođaka, dosadne Navratilova-e, ili nekog prijatelja. Bolje rečeno, odjeb.
Koristi se i kao citiranje neke osobe koja je razvukla priču na 69 stranica.
Evoluiranje reči:
"Tako i ođe" > "Tako'đe"
Ženska osoba: " Zamisli onu kučku Milicu sta mi je uradila, ne mogu da verujem, znači muvala mi je rođenog dečka, i još me gleda u oči, i još stavila 1kg više od mene! Posle smo se svađali oko onog brusa što mi je poklonila, posle mi je tražila da joj vratim, ZAMISLI !!"
Muška (nezainteresovana) osoba: "Takođe."
Ženska osoba: "Šta takođe?"
Muška (zbunjena) osoba: "Ma ova deca su govna!!!"
Ženska osoba: "JESU!! DA ZNAŠ!! Ne mogu da verujem da je i tebi tražila da joj vratiš brus..."
ILI
"Srećna Nova Godina, nek' ti sve bude najbolje na svetu, da ti se ispune sve želje..."
"Takođe"
Krajnji argument. Kada nam ništa drugo ne preostane, koristimo ovu rečenicu.
- Meni je moja mama rekla...
- Tvoja mama je budala!
- Moja mama je umrla.
- ... Bez obzira!
Tip poruke u kojoj u stvarni nema nikakve greške, samo ih šaljemo osobama koje nam se (ne) sviđaju kako bi im naglasili da nam se sviđaju, ili da bi raskinuli, posvađali se, pomirili se, jebali ima mater na suptilan način, i sl.
Marko -> Mariji: "Joj kako mi je ona Marija extra riba, smuvao bih je samo kad bih je sreo negde".
Marko -> Mariji: "hoOps, uPs, cory greška!"
Marija -> Marku: "Paa ovaj, gde da se nađemo? hihhihi"
Jedan od najvećih neprijatelja roditelja devedesetih godina prošlog veka. U ratu zasićenoj nam Jugi, kada se za internet znalo samo preko TV, kada su se najviše krljile opozicija i oni na vlasti, tri dinara-jedna marka epoha, u eri osmobitnih konzola, jedini izvor pornografije su bile privatne televizijske stanice sa čuvenim noćnim programima za odrasle i lokalni video-klubovi. A i namunjene priče starijeg burazera i njegove ekipe.
Jedini izvor interaktivne hardcor porno zajebancije za nas klince je bila i čuvena hotlajn linija 041.
Koristila se svaka prilika za uspostavljanje komunikacije sa sexy cicama iz dnevne štampe, jer jebiga, vidiš sliku sa extra hot curom i ''svršavam jasno i glasno'' komentarom...Bosanke, sestre, bliznakinje, crnke, plavuše, sisate, guzate, debele, majka i ćerka...ma izbor kao u najavi za bircuz u filmu "Od sumraka do svitanja''...A račun za telefon na kraju meseca...Pola ili čak cela ćaletova plata!
Pa šamari, zabranjeni izlasci (jebiga, ni fudbal na ulici sa ortacima nisi smeo da igraš mesec dana), vika-dreka, blam, sram...
Jednom tinejdžeru, da u njihovom odsustvu ne bi zvao tetu sa 041, roditelji su nosili sa sobom jedini fiksni telefon u kući kad pođu na njivu...
Gora pojava od bilo kakve retke neizlečive bolesti. Ovakva vrsta žena nije dovoljno informatički obrazovana da vam provali šifru za Fejsbuk, ali jeste sposobna da ( dok ste vi negde napolju ) otvori WEB HISTORY i prouči celu vašu sinoćnu sodomu i gomoru. Da stvar bude gora ovo ne zadržava za sebe već nabija na nos kad god može. Potomci ovakvih majki kasnije imaju probleme u seksualnom životu .
Lik: E mama biću u svojoj sobi, donesi mi jedan sendvič crko od gladi sad sam s'fudbala.
TEHNO MAMA:Važiiiii, e da umalo da zaboravim pozdravile su te Naomi Rusell i Alexis Love, pitale su te ako možeš da im vratiš sveske iz matematike i iz ekonomike što si uzeo za sinoć da prepišeš.
Lik: ( Crvenih obraza ulazi u sobu sa izgubljenim apetitom )
Ona sekunda koja traje celu večnost. Događa se u situacijama kada nam svu pažnju obuzme jedan događaj, pojava ili objekat. To može biti neka vrhunska riba, auto koji nam ide u susret škripeći gumama ili pak naša sopstvena bešika dok cupkamo ispred zauzetog wc-a.
- Koliko ima sati?
- Pola dva. Što?
- U jebote, ja mislio ima čet'ri-pet.
- Da si skinuo pogled sa tog prepariranog šakala makar na minut, možda bi i bilo toliko, barabo jedna naduvana.
Poprilicno zategnuta situacija.Ova recenica nam se upucuje onda kada zbog mesavine pica ne mozemo da podignemo ni gornju a ni donju glavu.Zbog stanja opsteg pijanstva nismo svesni da nam dole landara vec komotno nastavljamo sa blamiranjem.
Naziv za svaku medicinsku sestru ili doktorku koja nam je kao klincima "udarala" inekcije kada smo bili mali.
Svoj divni nadimak/titulu je zaslužila svojim "divnim" i "nežnim" radom posle koga nam je taj deo zadnjice u koji smo dobili ubod brideo sledećih 24 časa. Taman do sledeće "boce".
Fetiš u nekih žemski. I još jedna od laži kojom hrane mušku sujetu.
Kao, one jako žele da ih baš ti isprskaš i ulepiš im i kosu i lice i posteljinu.
Perfidan način izbegavanja da zakeve, a da nam pri tom ego poraste do plafona.
Uglavnom im prolazi...
-Evo ga... dolazi... svršiću!
-Jao dragi, jedva čekam! Izvadi ga i isprskaj me po licu i sikama!
-Kako da ne...
-Nemoj molim te, plodni da...
-Srbijaaaaa!!!
-STOKO!!!
Draga nam zivotinja, od silne vjernosti, koja ce uciniti sve za vlasnika. Naucio je da ide po novine, jede ono sto mi ne zelimo, spava vani po nevremenu...ali to nama jos nije dosta, posto ga saljemo da seksualno opci sa majkom neprijatne nam osobe.
-iznervirani covjek nakon svadje sa susjedom-
A: Je*o mu pas mater!
Najčešći izgovor na pijaci ili u nekom prodajnom objektu kad nam do neke robe nije toliko stalo tj nije nam hitna pa čisto pitamo radi reda da slučajno nije dzabe pa da ne propustimo tu priliku. U suprotnom nema ni veze koliko košta.
- Mlada domaćica: Bako koliko košta kilogram krastavaca ovih krivih?
- Baka sa maramom na glavi: Triespet dinara ćero..
- Mlada domaćica: Auuu bre, pa skupo bako?!
- Baka sa maramom na glavi sada pomerenom sa levog uva: Nije skupo dete moje nego si se ti loše udala...
Pričaju dva penzionera metuzalema na Kalemegdanu...
Prvi: Jel se sećaš kako su nam u vojsci davali brom da nam smanje zelju?
Drugi: Da, sećam se. Zašto pitaš?
Prvi: E pa, izgleda, na mene je sad počeo da deluje...
Otelotvorenje produhovljenosti koje obitava po Maxijima i lokalnim supermarketima, mada se tu i tamo pojavi i na trafici. Iako im je glavna tema za razmišljanje kritičko preispitivanje verodostojnosti reči voditeljke vremenske prognoze sa Studija B, deduktivnim zaključivanjem dodju i do podataka da je Dobrica Ćosić Jehovin svedok poslat iz redova NATO-a da nam pokoleba veru u ekonomiju Severne Koreje, kao i da nam Ruje iz aviona bacaju tegle sa skakavcima da nam načisto razjebu privredu, a Novak Djoković adventististički homofob koji se prca sa zoofilom Čavićem, supa mu se o'ladila dabogda.
-Jao komšija, pa opet vi...
-Dabome, jeb'ga, zaboravio da pazarim kikiriki i Orbit. Što si mi leepa danas, hehe. Ju, ne videh što ti dobra bluzica, ju, ju.
-Hvala komšija, ali već ste mi rekli kada ste kupovali zejtin, kao i prethona dva puta kada ste isto kupovali po pakovanje žvaka. Koji će vam kurac tol'ke žvake?
-A jes' i to tačno... Jeb'ga, godine su to, a i Švabovi sa onim njihovim ispiranjem mozga učiniše svoje, majke im ga skarabudžim. Dobra ti frizura, hehe.
-Šta pričate to, bre? Kakvo ispiranje mozga, Draškovićeve ti brade?
-Zračenjem srećo, zračenjem. Misliš li ti da je slučajno što je sneg pao u novembru, a? A? Masoni, bato! Ruje to ne bi trpele. Lep dan danas, zar ne šećeru?
-Komšija, opet palamudite. Elem, vaš račun je sto trijes i pet dinara. Ajde dovidjenja.
-Evo zlato... Nego, jesi li za kafu kad ti se završi smena?
-Sa dužnim poštovanjem komšija, uhvatite me za kurac.
Izrazit poriv koji nam se ponekad javi da nešto uradimo, izreknemo ili napišemo. Iako smo svesni da to ne bi trebali da uradimo, onaj đavolčić u nama nam ne dozvoljava da to preskočimo. Naprosto, penal ne može da se preskoči.
- Baguje mi profil, ne mogu da stavim novu sliku na avatar...
Đavolčić: He, he, daj ja da ti stavim ;)
---
- Hoću da stavim novu defku, a samo mi se onaj mota po glavi...
Đavolčić: He, he, ma napiši, boli te tuki za minuse ;)
---
- Dragi, šta ima na televizoru večeras?
Đavolčić: He, he, prašina, kao i svako veče ;)
Nevidljivo oštećenje naše duše.
Setimo ga se kad nam se nametne situacija slična onoj u kojoj smo ozleđeni. Žigne i prođe.
Naša duša nam ne zamera što smo je uznemirili.
Zameri kada se ožiljci nagomilaju i tada opominje nas da se latimo svoje pameti ili traženja pomoći.
Opomena : nesanica, čir, nervoza...
Mašta može svašta!
Jer stanje probuđene radoznalosti prevazilazi sva ograničenja u čovečijem mozgu. I otvara nam put prema beskonačnosti, i vremena i prostora. Stanje blaženstva, spokoja. Eh...
Zamislite sad, kako je kaizen dobio neke silne milione u nasleđe od tetke iz Amerike. I shvati kako mu je to previše, da ne bi mogao da ih potroši ni da hoće, ma, čak ni za dva života... Mnogo bre para . I odluči da bude široke ruke, i obraduje i usreći još nekoga. I seti se nas. I pretvori naše poene, stečene pisanjem budalaština po sajtu, u evriće. Organizuje bal pod maskama, svako maskiran svojim avatarom, i uruči nam koferčiće. A u koferčiću koverta sa bodovima i sa evrićima, kolko bodova tolko evrića, hihihihihi
( i šta je bilo kad si se probudio ):)
Dan mrtvih.
Nema određenog izabranog datuma.
Suprotno od poznatog praznika koji slave ljudi u Meksiku, jer ovde kod nas nismo baš srećni kad nam se naši najmiliji "probude" i slave sa nama taj dan i pomažu nam da izaberemo budućnost pred nama.
Poštar: Stani, stani, ajde 'lebati udeni ove papiriće tamo kod tebe u kraju?
Lik iz kraja: Kakve papiriće?
Poštar: Ma sad za ove izbore...
Lik iz kraja: Pa daj nije problem!
Poštar: Hvala lepo!
Lik iz kraja: Šta je ovo Petre sunce ti je*em, pa ovo sve pomrlo!?
Poštar: Jbg, to je njihov dan! Dan mrtvih.
Ovo nam govore ili su nam govorili nastavnici uvek pre nekog sistematskog pregleda. naravno, s' obzirom da je ovo Srbija, niko nikad ne ponese knjizicu, ili donese knjizicu kojoj je istekao rok trajanja, i bez problema bude pregledan.
