Ajs i Miki dolaze za vas, kome se ne sviđa oblajvi nam kobas;
... (ženskim glasom sa mađarskim akcentom) u komšija Vasa mala je kobasa...

- Zamisli šta se desilo sinoć, sedimo Verica, Jovan i ja kod Mirka, cirkamo, i nestane nam piva. Ko će po pivo? Naravno Jovan! Čim se vratio, Verica ga pošalje po grickalice, i na kraju ni to im nije bilo dovoljno, nego ga Mirko pošalje po jos piva, kao zafalice!
- Pa sta će muka kad je dobar...
- Pa dobar je i konj pa ljudi kupuju traktor!!!

Fudbaler br. 1:"Pa prva utakmica je bila tek prvo poluvreme ovog dvomeča. Mislim da..da...da... da smo spremni i psihički i fizički da damo sve od sebe, da...da...damo 101% svoje snage. Sigurno da se protivnik neće predati i sigurno da...da...da...nas čeka teških 90 minuta. Nadam se da ćemo mi izaći kao pobednici i da..da...ćemo mi na kraju slaviti"

Fudbaler br.2: "Svakako da...da...još ništa nije završeno. Čeka nas još jedno poluvreme lavovske borbe... Mi smo maksimalno spremni, maksimalno skoncentrisani, daćemo i više od svojih mogućnosti. Sigurno da...da...da...protivnika ne treba potceniti, ipak je to jedan iskusan tim...sastavljen od iskusnih igrača...Ipak, nadam se da će publika biti naš 12. igrač i da će nas nositi do...do pobede."

Fudbaler br.3: "Sigurno da..da........COPY/PASTE"

-Meni je život mnogo dobra dá.
-Kako, boga ti? Šta je tvoje bolje od moga? Nije da mi je krivo...ja to informativno, radi razgovora.
-Uvijek krećem od đece.
-Pa i moja su isto...škole završila, dobila posao i kola da koriste koliko god oće.
-Pa đeca moje đece.
-Mašalah! Alah ih pozlatio. Biće i kod mene ubrzo.
-Pa moja žena, sam je Bog meni poslao i oni pločnici kuda sam trčao za njom su za moje noge bili istesani i gurali me da joj skute dovatim. E kad se sjetim njene haljine koja se izdizala svaki put kad bi skliznula iza ugla zgrade. Bog da joj dušu prosti. Odakle došla, tu i ot'šla.
-Sjećam je se, sjećam...da joj lako pane dženet i meleci.
-I moj posao i moja imovina. I sve što sam đeci ostavio. Đeci moje đece i njihovoj đeci. I svoj svojoj đeci po svijetu koju ni ne znam. Njihovim majkama. I njihovim babama.
-Eeee...
-I ja sám. Ljudi koji su me gledali su govorili da ličim na Patrika Svejzija. Da stojim kao bor među korovom. Prava leđa, široka ramena. Jaka prsa i snažne ruke. I moj mali prst je najbolji oblik malog prsta.
-Aaah...Ljuta!
-Dosta je. Koja ti je to po redu, rode?
-Samo kad nije zadnja.
-Đe ćeš, tek smo sjeli...aj još po jednu.
-Nemam ti kad, kume. No vidiš li ti ovaj mali prst koji pružim kad držim fildžan? E pa nije do fildžana. Ja to tako i kad pijem vodu i kad jedem viljuškom. I kad kucam po tastaturi. A znaš li šta je to? Inkarnacija moje ćune iz blagodati od prošlog života.

- Sa koliko njih si spavala?
- Pa.. brat bratu, oko 15... a ti?
- Uuu.. kurvo! Pa i ja tako nešto, možda 20...
- Uuuu ratniče!

Ja:Đe ćeš akobogda kume?
Kum:Akobogda u prodavnicu.

Selenijum: Vic, vic, vic, uf uf
Selenijum: copy/paste
Selenijum: .........

*Letnji raspust (sve isto do 31. avgusta):
-Eventualno umivanje i doručak
-Komp
-Izlazak (ista ekipa i priča svako veče)

*Zimski raspust (nepoznato trajanje, uglavnom je svaki dan isti)
-Eventualno umivanje i doručak
-Komp
-Komp (čuveno - šta ću napolju, -30!?)

*Svinjsko-gripovski raspust:
-Copy-paste letnjeg ili zimskog u zavisnosti od toga u kojem periodu godine se zadesi "novi talas".

Šesn'es' mi je godina. Mlad, pun snage i volje za životom. Opijalo se u to vrijeme kod Smiljane u kafani do ranih jutarnjih sati. Kad zora zabijeli kretalo se kući. Ko je mog'o otić'.

Smilja je imala ćerku ko u svakoj priči o ženi, samohranoj majci koja drži kafanu. Rumenih obraza, kovrdžave grive i vitka stasa, prosto narodski rečeno - domaćica. Zavoljesmo se mi tu na brzinu i ja sam normalno preš'o da budem inventar kafane. Sav višak žita, masti i vune ostaj'o je tu, para nije smjelo faliti. Sad kad bolje razmislim i viška i glavnice ali to nije ono najgore. Došlo je vrijeme da Jasmina (Smiljina ćerka) dođe u moj dom i upozna se sa mojom familijom. Malobrojnom istina, pošto mi je otac poginuo na pruzi, a baba odavno umrla. Vatreno da se krsti.

Đed je sjedio ućevapljen pored šporeta sav zarumenio, od toplote il' od rakije ni sad nisam siguran... Majka kao da je znala da ne bude kući tad.
- Ovo je Jasmina, moja buduća žena.
- Mala čija s'ti?
- Smiljina!
- O JEB'O TE DRAGI BOG! Smilje Radomirove?
- Da...
- Đede ček' da i ja nešto kaž...
- Ne valja vam rabota đeco. Ne valja da mi Bog oprosti. Mojeg oca stric i od tvojeg prađeda otac su od dva brata đeca. Da nisi začela slučajno, bogalje da rađate?
- Nije đede čekaj da te pitam. Koje je to koljeno?
- Prvo! Što se mene tiče!

Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato.

- Sine, 'ajde iznesi đubre da se mama ne muči.
- Za sat vremena, mrzi me sad.

- 'Ajd časkom trkni do prodavnice. Nestalo nam je kafe.
- Mrzi me, kasnije ću.

- Večeras u 6 basket. Dolaziš?
- Neću, mrzi me.