Neizostavna recenica, uglavnom u SF filmovima, izgovorena od strane nekog pametnjakovica sa naocarima (2+ najmanja dioptrija), koji nam daje do znanja da je dosao na brilijantu ideju(kako sjebati vanzemaljce i ostala govna).
-Brate, aj' se napijemo dok ne popadamo k'o sirocici.Sutra nas i onako nema.Ovi vanzemaljci resili da nas pobiju, pa to ti je.
-Vala ajd', nemamo pametnijeg posla.Puj jebem te, kol'ko ti smrde noge.Idi bre u kurac.Ocemo vinjak?
-Ma brate, nije to, nego jeo sam neki suljpa danas, pa sad...Sta si rek'o?!
-Rek'o moze l' jedno vinjace?
-Ne, ne to, ono drugo!
-A brate, pa vonjas u picku materinu, al' moj si, pa mora da te trpim.
-Tako je!Genije!Ti si genije!
-A?
-Sa' ces da vidis!Ukoliko svi prdnemo u isto vreme, istu kolicinu gasa, vanzemaljci nece imati kud!Pogusice se kao macici!Tako je!Sto dalje znaci da ce nam trebati nenormalna kolicina pasulja!Zovi Srbiju da nam posalju onaj njihov Tetovac!On najbolje radi!
-Ma jedi ti govna cetvorooki, odoh ja da locem, samo ti spasavaj planetu....
I naravno, gamad je pobijena.
je (ne)znanje koje se vremenom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE!
Blaženo neznanje nam pruža osećaj unutrašnje topline, sigurnosti, samopouzdanja i, tako neophodne, hrabrosti za učestvovanjem u životnom nadmetanju. Blaženo neznanje je ishodište većine naših eksperimenata i avantura, bilo da se radi o isprobavanju novog deterdženta, bilo da se radi o seksu bez kondoma ili plovidbi Titanikom. U blaženom neznanju smo srećniji, vedriji i zdraviji. Ovom obliku duhovne levitacije se lako prepuštamo kako bi smo brzo i lako obezbedili, baš izvikanu ali genijalnu kovanicu, LAKOĆU ŽIVLJENJA. Kako uopšte upadamo u katarzu blaženog neznanja ne znamo ni sami, inače nam se to ne bi ni događalo.
Sve ima svoj kraj pa i blaženo neznanje. Ljudi su blagosloveni darom da uče i da ZNAJU. Onog momenta kada se hipnotička magija blaženog neznanja raspukne pred očima blaženo-neznanjem-usnulog čoveka ona se eksplozivnom brzinom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE.
Prva reakcija na UŽASAVAJUĆE SAZNANJE je da ne znate šta ćete sa njim. Najradije bi se vratili u sobu sa blaženim neznanjem i tamo proveli ostatak života, ali potpuno izbezumljujuće po nas zaključujemo da blaženo neznanje više ne stanuje na toj adresi! Posledica svega ovoga je da moramo prihvatiti UŽASAVAJUĆE SAZNANJE kao ZNANJE i pronaći način da nas opsedne neko novo blaženo neznanje i pruži nam neophodni spokoj u ostatku života.
U blaženom neznanju ljudi su pravili uranijumske paste za zube i kreme za lice, stavljali olovo u benzin i pili vodu iz vodovoda sa olovnim cevima. U blaženom neznanju su medicinski časopisi (bilo je to davno) tvrdili da je pušenje zdravo. U tom istom neznanju su u prodavnice obuće instalirani Roentdgen aparati kako bi mušterija slikala stopala i u milimetar odredila odgovarajuću veličinu obuće. U blaženom neznanju su ljudi išli na turističke ture posmatranja nuklearnih eksplozija, kampovali u pustinjama Nevade, a neki su čak (sa optimalne udaljenosti) izlagali svoje genitalije blastu nuklearne pečurke kako bi poboljšali izglede za potomstvo ili dobili “kvalitetnije” potomstvo (usput su to debelo plaćali). Ima bezbroj ovih priča o blaženom neznanju koje ubrzo postade UŽASAVAJUĆE ZNANJE.
To je bilo nekada.
A šta je danas naše aktuelno blaženo neznanje?
Pa, užasnuli bi smo se kada bi saznali. Čak i da nas takva saznanja ostave hladnokrvnim, arheologe koji će uredno slagati naše kosti sigurno neće.
Blaženi su oni koji ne znaju, a oni koji znaju lakoću postojanja čine nepodnošljivom ili barem manje podnošljivom.
Jedan od simbola samoupravnog blagostanja u bivšoj nam državi. Najčešće se uzimala preko sindikata, na otplatu u previše rata.
Žena: "Uzela sam danas u preduzeću pola svinje na otplatu."
Muž: "Šta će ti pola svinje, da nam pada po dvorištu."
Recenica koju nam dragi roditelj upucuje bas onda kad smo nadrkani zbog stvari koju ne mozemo da kazemo ljudima koji su nam podarili zivot.
Keva: Sta te muci sine, znas da roditeljima mozes sve da kazes...
Sin (u sebi): Treba mi Vijagra ne lozm se na sopstvenu devojku koju mnogo volim.
Dvočasovni period šminkanja, oblačenja lepšega nam pola (ž) koji kod jačega nam pola (m) izaziva smorno stanje i želju za polaskom na mesto gde su krenuli.
(momak sedi na krevetu čekajući devojku da se spremi): 'ajde požuri zakasnićemo!
(devojka koja se u kupatilu sprema užurbano): Evo, evo, samo još maskaru da stavim!
Strana na Wikipediji na koju često idem da bih copy-paste-ovao latinična slova koja mi zatrebaju za neke reči u definiciji, jer me mrzi da namestam latinični layout, a i pomešaće mi se Z i Y, i onda nek mi je Bog u pomoci dok se opet naviknem...
Najrasprostranjenija bolest kod sredovečnih domaćica u Srbiji (čitaj: nezaposlenih kevi i tetaka). Problem sa ovom opakom zarazom je što od nje ne boluje zaraženi, već svi oko njega. Leči se jedino zaposlenjem ili udarnim dozama Floresite i Seremlade.
Moja soba, 3 dana pred ispit:
Keva nonšalantno ulazi u sobu i započinje konverzaciju.
-A šta učiš sine? Aa pa dobro, neka, samo ti uči neću da ti smetam....nego šteta za ovog malog Francuza lep dečko bio, eto 20 godina te hrane roditelji i tako da završiš.
-aha
-nego ovi iz energoprojekta, jesu nesposobni, svaki dan juriš po kancelarijama i niko ne zna šta da ti kaže. 30 godina oko te legalizacije, eh sine, težak je život.
-aha
-...a šteta za malog francuza eto ti huligani to treba zabraniti. propade nam država zbog njih.
-dobro kevo ja bih da učim evo 5 do 5 je sad će floresita.(2 minuta kasnije, zvoni fiksni telefon)
-ee ćao tetka, ništa evo spremam ispit hehe, ma da u gužvi sam imam još par dana fore.
-aha, pa lepo sine....a šta je bilo sa analizom kakva ti je krvna slika?
-ma dobra je, malo me zezaju leukociti ali ništa strašno, nego hoćeš kevu verovatno da čuješ hehe?
-hoću...nego jesi čuo za ovog malog francuza, huligani truć truć, energoprojekt frungt frungt, suzan bojl spang spang, koža na petama kranč kranč.
-AMA BOLI ME KURAC ZA FRANCUZA IDI GLEDAJ ESMERALDU!!!
Dan kada se sećamo kako nam je bilo lepo pre braka i pitamo se šta nam je sve to trebalo.
Bliži su nam od roda najrođenijeg, kad nam krenu u susret, prosto im se okice zacakle. I šta ostaje nama, sa finim kućnim vaspitanjem, nego da ih priupitamo za rodbinu (obično majku).
Situacija koja nastupa kada nam istekne net i ne možemo da posećujemo drage nam sajtove, a na hardu već odavno otkad imamo delimično brz net, nema tog sadržaja.
Univerzalno ime za osobu od koje tražimo da nam da neke pare, bez obzira na to da li nam jeste ili nije kum.
-"Kume, daj koji dinar, živa ti deca kume !"
Alter ego finog, kulturnog i poštenog gospodina koji nam je pozajmio novac kad nam je to bilo potrebno, a sad je došao da traži da mu se pozajmica vrati.
Trougao srpskog voajerizma. Tuđa intima koja najlakše zagolica maštu i o kojoj se najslađe tračari. Najprostija gimnastika zabadanja nosa. Aktuelna dešavanja u komšijinom dvorištu mogu il' da nam upotpune zabavu u našem, il' da nam prekrate dosadu. Komšinija lokalizacija u koordinatnom sistemu društvene zbunjenosti pomaže i nama da se orijentišemo koji nam je kurac.
Sedim u kafani i imam pare samo za kafu. Oni, sto pored mene, naručili ceo meni klope. Šta li to jedu? Koliko sve to košta? Jel to plaća firma, il' neko časti što mu se porodila žena? Joooj, kako lepo miriše...A u pizdu materinu, da platim ja ovu kafu, i da se nosim kući...
Al' prvo do pošte da platim račune. Vrckam se u onom redu sa penzosima. Glave im k'o suncokreti. Koliki je ovom ispred račun za struju? Uuuu, vidi ga ovaj, mora da ima tinejdžera čim je ovako nabildovao račun za telefon... Mamicu im pokvarenu, što su uveli ovu žutu liniju, ne mogu da mu gvirnem u novačnik k'o čovek!?
I vraćam se kući...U lokalnoj prodavnici komšinica Mica kupuje kondome. Aaaa, biće večeras neke švaleracije! Samo, ko li je ovoga puta, pitam se? Videćemo već...il' još bolje, čuće se, tanki su ovi zidovi...
U Tarzaniji se žešće zakuvalo. Mojim dolaskom, šanse su postale veće...da sva trojca završimo na urgentnom. Zapata je u problemu. Treba pomoći čoveku.
Skačem na Vajsmilera u stilu Žan Žak Ru....u stilu Žan Klod Van Dama, nogama mu obavijam glavu i baš u tom trenutku se prisećam da ne posedujem znanje baš nijedne veštine da bi ovaj potez uspeo. Telo mi pada na zemlju, ali noge ostaju na ramenima Vajsa...a zna se šta se radi kad su vam nečije noge na ramenima. E pa zna i Džoni. Najebali smo. Frenkija ni od korova.
Ludnica u džungli traje par minuta...Izvlačimo deblji kraj...Jebi ga, ipak je ovo njihova teritorija...
Kramponom: „U jebote! Ovi nas izuše iz patika! Gde si bre ti Frenki kad se zakuvalo!?! Prvo se praviš lud za...“
Francky: „Alo brate, smirnoff...Ko vas tuko po ušima da dolazite vamo? A i nisam ti ja brate u tom fazonu...“
Kramponom: „Šta si koji kurac onda zakačio na avatar onog lika iz Fajt kluba!?“
Francky: „Brate ša se ložiš...To je sve...To ti je sve virtuelno...“
Zapata: „Šfa fiftuefno, pfodo fi naf Ffenki!“
Francky: „E da...Zaboravio sam da vam kažem jedanaesto pravilo Fajt kluba...Ako imaš pičku na ziceru, da se tako duhovito izrazim, ne moraš da se biješ!“
Kramponom: „Zapata, ovaj nam je večeras trebo, ko kondukter u tenku! Još nas i jebe!“
Zapata: „Ma pufti ga u piflju mafefinu! Ffa mi je ofo tfebafo da....““
Kramponom: „Smiri se Zapata, smiri se...A i iskreno, nekako si mi gotivniji tako bez zuba...“
Zapata: „Ma mf i fi u fifku fafefinu!“
Kramponom (sebi u bradu): „Uh, kakvo veče...Podseti me na devedesete...Sva sreća pa su prošle...“
Način vođenja diplomatije koju vodi i promoviše predsednik Srbije, Boris Tadic. Do sada nam je omogućio kupovinu evropskih automobila, korišćenje evropskog novca, putovanje belim Šengenom.
Uveo nam je i evropske poreze, dok su evropske plate i dalje na čekanju.
Citat neimenovanog ratnog veterana iz '99-e, branioca mosta u selu Majur (koji im je od dragocenosti) i da ne zaboravimo, organizatora tog skupa.
Mnogi ne shvataju da je dotični retorički genije, jer je ovaj citat univerzalno oružje za instant skenj sagovornika koji nam upućuje pitanje "zašto?".
Konobar: Pa daj bre, pijani ste već. Zašto morate svaki vikend toliko da pijete?
Gost: Jer tako smo u mogućnosti.Šef: Kovačeviću!!! Zašto oni obračuni ne leže već kod mene na stolu?!
Zaposleni: Jer tako sam u mogućnosti.Majka: Pa sine vidi kako je lepo vreme napolju! Zašto moraš da visiš po ceo dan pred tim kompjuterom?
Sin: Jer tako sam u mogućnosti.
Majka: (zbunjena) Šta? More kad ti raspalim sad jednu šamarčinu, pa da vidiš koje ja mogućnosti imam.
Malodušni pristup jer lakše pomisliti da je nam bolje nego drugima.
Teže je prihvatiti saznanje da nam nije dovoljno dobro.
"Mile, komšije nisu išle ma more ove godine, pa šta im sad fali?! Izdržaćemo i mi bez mora. Eto, sunčaću se na terasi."
"Ljubavi, komšije, penzioneri, nikada ne idu na more. Mi prvi put u životu nemamo pare za godišnji odmor."
Izraz kojim reagujemo na životne situacije koje ne možemo da promenimo,a one itekako utiču na naš život i razbijaju nam nervni sistem.
-zvao sam lekara,kaže da nisam hitan slučaj bez temperature i da dođem na pregled za 15 dana.
-15 dana?!Pa ja ću do tad da ti izdam sedmodnevni pomen,kašlješ ko magarac,bre...posle kažu budi normalan!-danas rekli da će da bude + 12 u nedelju,ima da nam bude vrućina...
-sa - 12 na + 12?To udara pravo u glavu,ima svi da skrenemo.Posle kažu budi normalan.-Kako pomeraju ovu starosnu granicu za penziju,kad mi dođemo na red trebaće ti da napuniš 80 godina da ispuniš uslov.
-Pa i ako doživimo,ko će da nam puni fond?Deca koju nismo rađali?Posle kažu budi normalan i nemoj da vičeš...
Fjodor Dostojevski (1821-1881) je ruski pisac i jedan od najvećih pisaca svih vremena, a ne centarhalf Luč Energije, deco draga. U najboljem slučaju, to je onaj što je roknuo babu jer je ova zlo. Ali to je, zapravo, gosn Rodion.
Klasičan predstavnik ruske škole, sa opširnim romanima koji su, iz ugla iste drage dece, pogodni da posluže kao kompenzacija kamena za kupus. Na samu pomisao njegovog imena, đacima se prevrće sve u stomaku. Jer ko će normalan da čita kilo strana, služeći se parolom "Bolje da odgledam film, nego da gubim vreme na knjigu". Ipak, nije to isto.
- Je l' si pročitao Karamazove, Petroviću?
- Jesam. Onaj skenj'o babu.
- Ali to je Zloč...
- Ma, kebnuo babu i go-to-vo!
---------------------------------------------------------------------------
- Brate, koji ti je omiljeni roman od Dostojevskog?
- Idiot.
- Baš me čudi, hehe.
---------------------------------------------------------------------------
Dostojevski: Jeb'o majku, niko neće ni da me pogleda! Prolaze pored mene kao da sam šugav!
Zorannah: Jebiga, čilac, godine te pregazile <3<3<3Vesna Dedić and Sanja Marinković like this.
