Je izraz odnosno fraza koju koriste stariji mangupi ne bi li zavadili dva klinca ispred zgrade.

U pubertetu si, počinju da ti izbijaju bubuljice i da ti se menja fizički izgled, naravno hormoni ti rade 200 na sat i hoćeš da ugrabiš svaku slobodnu priliku kako bi odlgedao neki porno film kako bi se ispraznio, jer da ga mećeš, ne ide, jebi ga još si zelen. Ćale uočava tvoje svakodnevno, predugo zadržavanje u wc-u i maramice koje stoje tik do tastature svaki put kada sedneš za komp i ako nisi prehladjen, kao i menjanje klikom brzinom svetlosti na desktop svaki put kada uleti u sobu u nadi da će te u'vatiti kako razvijaš desnicu. Ćale u našim godinama nije ni pomišljao na onanisanje već su momčad sa nepunih 18, 19 godina odlazili od kuće kako bi napornim radom obezbedili krov nad glavom u kome ti danas onanišeš, nakon toga bi dolazile devojke i sve bi išlo glatko dok se jednog dana ne oženi i dobije sina drkadžiju. Ćaletu je već svega preko glave i dolazi kod tebe u sobu na razgovor. Priča ti o maramicama koje su bačene pored wc-šolje jer jebi ga desi se da je omašiš u žurbi, i o lepljivim flekama na tvome šorcu. Ti crveniš i klimaš glavom u znak odobravanja jer jebi ga šta ti drugo preosaje sada kada si uhvaćen nego da se moliš Bogu da ne nadje tvoju kolekciju porno filmova u njegovoj fioci sa alatom u koju si je mahinalno stavio dok su ti roditelji otključavali ulazna vrata od stana. Počinje da ti deli očinske savete u vezi sa sekualnim aktivnostima i seksualno prenosivim bolestima i izgovara svoju čuvenu rečenicu: ''Ako hoće da leti puštaj ga, ne pravi od budale još veću budalu'', a ti u zemlju da propadneš od sramote. Pošto je izgubio svaku nadu da će od tebe postani neko i nešto, odlučuje se da ti nadje devojku iz dobre i poštene kuće, domaćicu BRE koja će, nada se biti majka tvoje normalne dece.

Najcheshca recenica koju pubertetlije koriste da nekoj ribi skinu djanu.....

Ironični komentar na povremene odluke srpske političke “elite”, da nas umesto najavljenog prenosa neke fudbalske ili košarkaške utakmice ”počasti“ prenosom zasedanja skupštine, do gledanja kojeg, je auditorijumu stalo k’o do lanjskog snega.

Ima skroz isto značenje kao i neću, samo što je kulturno rečeno. Odjebavanje na finjaka...

Poštapalica kojom se uglavnom koriste prevaranti i jajare. Ovu rečenicu ćete najčešće čuti posle priče tipa "mora nadjem pare za bolesnu tetku iz gurdulice". Međutim ona je mač sa dve oštrice i zato se njome koriste samo sitniji lažovi, ovi profi prevaranti, što mogu da te ubede da daš svoj rođeni bubreg u dobrotvorne svrhe, je obilaze u širokom luku, jer vam ona može upropastiti već prodatu priču.

Poruka poslodavcima da moraju pripaziti na sranja s kojima zatrpavaju radnike. Trend je da se prekobrojni Nepalci, iako se u tu skupinu svrstavaju Pakistanci i Indijci, zapošljavaju u restoranima, dobavljačkim firmama, a u posljednje vrijeme u javnim službama kao poštari.

Vrlo zastupljena rečenica na svim svadbama, rođendanima i kojekakvim sličnim veseljima. Izgovarači ove rečenice su najčešće rodbina-prijatelji iz zemalja Evropske Unije koji su specijalno došli da učestvuju u svečanosti ili sitni političari iz opštinske vlasti.
Lik sa novčanicom od 100 evrića šeta od svog stola do muzike pri tome galami i pokazuje svima ovo malo blago koje je spreman da potroši na muziku ne bi li sebi pružio malo meraka.Prilazi muzici mašući novčanicom viče 100-evra-ako-ovu-znaš , muzika naravno ne zna, ali ni potraživač verovatno ne zna pesmu koju traži pošto je zadnji put čuo u ranoj mladosti od babe kako pevuši dok mesi pogaču. Pognute glave i prividno tužan vraća se za svoj sto, ali sa srećom u srcu što nije potrosio 100 evra, a pokazao je komšijama, prijateljima i rodbini da ima para za bacanje.

Šaljiva konstatacija koja se upućuje osobi koja mora pre doručka bar jednu čašicu domaće Rakije da popije.

Uobičajena pretnja roditelja za obećanje koje nikada više neće ispuniti.

Ovim izrazom se ispraća u vojsku regrut iz tradicionalno junačke familije sa velikim brojem heroja u lozi.
I bez obzira što je sad neko mirnodobsko vreme.

Potpalijvanje sagovornika posle vatrenog monologa u kome pljuje osobu koja nije prisutna.

uslov pod kojim bi se jedino mogle dogoditi neke pozitivne stvari,ujedno i recenica koja sledi svakom obecanju i tvrdnji da ce se nesto desiti!

Kulturna replika posle negativnog odgovora na tvoju krajnje dobronamernu i velikodušnu ponudu.

Komentar smirenog paničnom na (ne)ozbiljnost situacije.

Kad ti drug dosađuje sa nečim, naprimer kad te udara u pleksus, ili ti prinosi upaljen upaljač brkovima, ili već nešto treće, ti izgovaraš ovu spasonosnu rečenicu:"Ako te udarim, pomislićeš da te mrzim!".

Kladioničarska logika u nedostatku "normalnih parova", najčešće ponedeljkom ili četvrtkom kada je slabija ponuda

Način da ortaku kažete na drugi način da nemate para za grad.

Izreka koju je većina nas prvi put čula od Duška Dugouška. Pokušaj da se konformizam prikaže u pozitivnom svetlu tipa: sedi tu gde jesi, ne talasaj, igraj kako muzika svira i iskoristi što više možeš. A ko će bolje taj koncept da približi deci od njihovog idola...
E pa, ne'š, kolega! Ne dam! Ako ne mogu da pobedim represivni sistem barem ću im zagorčati život! Neću da im plaćam pretplatu, neću da im se sklanjam sa puta kada me pretiču njihove A6-ice sa uključenim rotacijama, na popisu ću se izjašnjavati kao dvimmerlaik i još ću da gledam da li je popisivač spelovao kako treba!

Baš pre neki dan snimim ćaleta, ide iz prodavnice, oznojio pod miškom friško izdanje kurira i sere nešto komšiji o solarnim panelima. Ložio ga ja da sam bio u Grčkoj, za vreme Guče, da je tamo Evropa stigla na velika vrata pa prodaje sad moje priče komšiji. Boga pitaj šta ih nosi.
Svaki dan se bude i drve kurac, nemaju posla, nemaju penziju, deca matora a opet oni sami previše mladi i previše grobari da bi živeli od prošlosti. Ali kapiram da neće dugo. Jer svaki dan piju brlju, sami je prave, ali evidentno je da su od silnih putešestvija na ponte rosso sa jebenim crvenim pasošem, jebo im on mater, propustili par lekcija o džibri i luli. Svaki dan sabiju 2+pp pakli fasta i sve to zafiluju teškim metalima kurira. A u testamentu su zaveštali deci kurac od ovce, moj je meni verovatno namenio jedan sunićen.
Gledam, oće prestati da sere i da uđe više u kuću da se ogrebem za pljugu pa da se istovarim. Ima metar dana kako ne palim, sem kad pijem, a baš sam se nalokao predhodno veče, a jok, bez pljuge se trezan na pivsko kenjanje ne ide. A i onaj kurir bi mogao da upotpuni taj magični trenutak. Tako i bijade.
Sedim na ladnoj klozetskoj dasci varim pljugu k'o šiparica i pokušavam da prelistam štampu. K'o za inat nešto se razjebalo, sve prve i zadnje strane se zalepile, kao smokvin list iz tinejdžerskih dana da čitam. Kapiram da se lik iz trafike sit izbacao na Vulina i Đovaka, pa eto. Međutim na srednjim stranama gde se pod okriljem tragikomičnih okolnosti u istom košu nalaze neki Titin pokojni drug i twitovi sisatih starleta pročitam da je nova moda da se ližemo sa Kinezima. Sad ću pored urokjivih očiju iz Kušadasija da svaki dan gledam mrtvu zlatnu mačku kako mi maše rukom za sto dinali?
Vidim da je sve otišlo ne u Honduras nego u tri lepe pizde materine. Mislim, nije loše vreme, ekstra je, vrh je kad je u decembru petn'es' splu, eno sve ucvetalo, dogodine neće krme imati dženerike da krca ali koga bole kurac. Ruje nam prave gasovod i prugu, Kinezi mostove i puteve, Arapi kule i gradove. Još samo da se švabe vozaju okolo i gađaju bobontama evra i to je to.
Pa pametani ovaj moj otac i Radovan mu komšija ovoga mi pečata...