Vrlo zastupljena rečenica na svim svadbama, rođendanima i kojekakvim sličnim veseljima. Izgovarači ove rečenice su najčešće rodbina-prijatelji iz zemalja Evropske Unije koji su specijalno došli da učestvuju u svečanosti ili sitni političari iz opštinske vlasti.
Lik sa novčanicom od 100 evrića šeta od svog stola do muzike pri tome galami i pokazuje svima ovo malo blago koje je spreman da potroši na muziku ne bi li sebi pružio malo meraka.Prilazi muzici mašući novčanicom viče 100-evra-ako-ovu-znaš , muzika naravno ne zna, ali ni potraživač verovatno ne zna pesmu koju traži pošto je zadnji put čuo u ranoj mladosti od babe kako pevuši dok mesi pogaču. Pognute glave i prividno tužan vraća se za svoj sto, ali sa srećom u srcu što nije potrosio 100 evra, a pokazao je komšijama, prijateljima i rodbini da ima para za bacanje.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Čemu crtice?