
Омиљена узречица великих барона не би ли неку измишљену или за потребе баронисања модификовану скоро истиниту причу учинили интересантнијом него што она стварно јесте.
Е си гледао синоћ оног лика што скаче без падобрана са највиших зграда по свету?
-Како бре без падобрана?!
Без падобрана, без падобрана... Само он то може да уради и још њих тројица који живе у подножју Хималаја и једна риба са Вулканских Острва!
Bara koju su okružila deca koja oplakuju malog sneška koji se istopio na usnulom proleću.
Prosecna udaljenost seoskih objekata od skole.
Deda : Kako bre ova danasnja omladina kasni u skolu , a nemaju 5 min od nje?
Opet on: Ja u moje vreme sam pesacio 5 kilometara , i svaki put sam stizao na vreme.
Покушавам да испадем мудоња, ал' јебига... пичка сам.
-Значи, да си вратио дечку кајлу! Имаш три секунде, бројим до пет!
-Шта си рек'о?!
-Ништа, ништа!
Misli pedofila koji hoće da se iskontroliše da ne napravi blud.
Време после којег почиње вршење неке радње.
Мама:Сине кад ћеш бацити смеће?
Ја: Ево за пешес минута.
Ја: Човече јеси спреман идемо на концерт?
Друг: Ма, крећем ка теби за пешес минута само да једем, отуширам се, узмем паре...
Svi imamo jednog od ovih primjeraka u ekipi. Toliko ružan i bubuljičast da svi ostali izgledaju kao Fabio pored njega. Kad se ide u kurve njemu jedinom pada pušenje s kondomom. Lako mu se vata i svaka odmah ostane trudna.
Potiče od već legendarne telefonske zajebancije
Kada potrčiš a tvoja duša kaska za tobom 10 minuta.
Kontejner lepšeg izgleda koji se koristi tek kada se obični kontejneri popune.
Лупе друга из све снаге по глави.
Ово је истинита прича.
Моја бивша колегиница је тек почела да држи часове Енглеског деци у вртићу. Друге недеље пошто је почела да ради десило се да се Лука и Никола закаче на часу. Ништа необично.
Лука: Наставнице, мене је Никола уштинуо.
Никола: Наставнице, он је мене први.
Наставница: Децо смирите се, то није лепо. Ти Лука немој први да штипаш а ти Никола ако те он поново уштине, немој да му вратиш већ га игнориши. Видећеш како више неће први да те штипа. Јел' важи?
Никола: Важи.
Није прошло ни минут и док је моја колегиница разговарала са другим дететом чуло се туп и Лукин плач.
Наставница: Црни Никола, шта уради?
Никола: Игнорисао сам га!
Од тада у мојој кући кад год гледамо неки филм у коме Ван Дам, Сталоне или Сигал омлате њих 150 од батина кажемо:
"Ал' их је игнорис'о, свака му част!"
Шанса да ћеш на улици наћи новчаницу од пет хиљада динара.
Ono što pitamo 30 sekundi pošto stavimo toplomer ispod pazuha.
Без било какве философије, овим се изразом описује нека многоооо добра ствар...
- Овај кисо купус је мајка Јана, пет зима загрева, шесту скраћује...
Ситуација која настаје, када поред разгаламљене екипе која блеји у крају, прође:
- Непозната особа "Бр'те, није из краја"
- Добра риба "Брате, како би је кар'о/Кар'о сам је"
- Старији, зајебан лик "Ћути дебилу, ено га Ецке"
- Мурија "Баци у жбуње/Ували Кнежи"
Готово аутоматизован, тренутни прекид емитовања било каквих тонова, к'о када неко од гледалаца укључених у програм, крене са псовањем кеве Ољи Бећковић, подржан зверањем без употребе мимике, у правцу особе која пролази. Апсолутно сви разговори о вожњи скутера, спојлерима за југића, доброј риби са "Блејвоча", Пецонијевом пребијању деветогодишњег цигана "Си вид'о како га заб'о?", и дописивању са петнестогодишњом девојчицом из оближње гимназије, се потпуно прекидају. Даље се кују планови типа:"Брате, овај није из краја, ае га исевамо!", али ипак нећемо јер "Брте, искулирај. Лик има нож испод шуље, у најави."
Уколико је ипак то неко од старијих, поштује се хијерархија, и оног тренутка када матори Дон, на свом путу до дисконта пића изађе из видеокруга блејача, препричава се његов егзибициони боксерски меч од прошлог уторка у кафани "Мало Кијево", где је клинац који пева добио батине, јер није знао Цецин "Београд". После истека магичних тридесет секунди, најдебилнији примерак из дружине се на сав глас раздере: "Који је овај?", одговор не добија, а дружина наставља дискусију на тему "Бр'те, си вид'о како се Југина швеца, синоћ попела на шанк?".
Б1: Мааатори, возим ја скутер, оно ветар ми кроз косу, пролази мала Мица са ортакињама, њу сам кар'о, ову једну сам кар'о, ову другу нисам. Еее! 'Наш та друга, мала има брадају к'о точак за рулет. Њу ћу карам дао ми Пера број...
Клепет штикли одзвања од плочник. Прича се прекиде, настаде мртва тишина, коју је нарушавао само Биџа са четвртог спрата, јер се опет напио, па бије жену...
тридесет секунди касније:
Б2: Брате, како би је кар'о!
Б1: Си нормалан? То риба од Бишкета, што је добар са Ецкетом. Него, сте видели ш'о је Деки купио пита?
Б2, Б3, Б4... Б14: Јесам...До јаја...Екстра је...Врх...Питчина је гала...СМРТ ФАШИЗМУ, СЛОБОДА НАРОДУ...МЕТАЛИКАААА... Фул је кер...
Vremenski interval nakon obroka posle koga želudac počinje da javlja mozgu da ste siti ili još uvek gladni. Prema tome, ko ručka nešto mnooogo lepo i želi da uživa duuugo u tome, nikako ne sme praviti te famozne osmominutne pauze u toku obroka.
-Uf što je bilo dobro, nisam skoro jeo bolje ćevape!!!
-Brzo naruči još 10 dok ne ukapiraš da si sit!
Ovo je jedina iskrena rečenica. "Idem na jedno pivo" bez ičega izmedju jedno i pivo (gde se "jedno" koristi kao broj a ne kao neki predlog-prilog) je u samoj svojoj srži nepotpuna i nepromišljena izjava, i kao takva, ustvari, najobičnija laž.
Рекламни слоган чарапана на пијаци !
Углавном се користи уз "још мало па нестало",а чарапе су углавном сиве или црне мушке тзв.најлонке...Многи прогнозирају да ће усред СЕКе потражња за овим чарапама нагло порасти.
-ајмо...5 пари чарапа 50 динара !!
-још мало па нестало (трпа иза леђа неколико пари)
Dok pop ne okrene kolač u crkvi, posle toga sledi tri dana prežderavanja i prekomernog opijanja.
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.