moje omiljeno mesto je moj trbosed

Bilo je ljeto 1996. Vrijeme kad je Ronaldo igrao za Bareslonu, Del Pjero objašnjavao u Juvetusu, a Perica Ognjenović u Zvezdinom dresu svojim čuvarima tjerao sjede u kosu... Bio je stvarno lijep dan.

Mislio sam kako ću sa ortacima da pikam malo lopte, kad je ćaća ušao u sobu:

-Mali, obuvaj šangajke, i nađi neku crvenu majicu. Požuri, ajde!
-Nemoj me tata opet voditi na koridu u crvenoj majici. Upišao sam se od straha kad je prošle nedjelje Zekonja krenuo na mene!
-Sunce tatino, moraš se čeličiti! Ne boj se, nećemo na koridu, idemo na utakmicu. Sloboda igra protiv Ajfora, majku im jebem okupatorsku.

Utakmica je trebala da bude prijateljska. Da se pokaže Visokom predstavniku, kako Ajforovi vojnici pišaju po bosanskoj divljačkoj sirotinji, i kroz fudbal ih uče demokratiji. Na novom terenu nije moglo da se igra jer su na centru još uvijek bile rupe od granata. Igralo se na starom. Onako, fin proplanak, sa uzvišenjem za publiku. A publike je bilo, kao kad je 70-ih sarajevski Željo dolazio da igra u Kupu.

Izašli su igrači na zagrijavanje. Pozdravili smo ih burnim aplauzom. Ajforci u modernim dresovima, novim kopačkama. Donjieli su bar deset lopti za zagrijavanje. Čuo sa kako neki stranac stalno spominje nekog Reobija Faulera. Naši su imali dresove iste boje, šorceve različite, a štucne kako ko.Igrali su šene sa jednom loptom.

Sudija je označio početak meča.

-Tata, oni će nas pobijediti. Ja ih svako jutro vidim kako trče, dok sam išao u školu. Jači su.
-Sine, kosidba je najteži sport, a sad je kosidba u punom jeku. Samo dok se ovi naši razgoropade.

Ajforci su imali prvu priliku. Lopta ze otišla visoko preko gola. Publika je to iskoristila.
-JEBO TI SESTRU SVOJU GARAVU NE IGRAŠ NA MARAKANI!
Lopta je ukradena.

Naši su se malo trgli poslije lošeg starta. Počeli smo da dominiramo terenom. I publika je to osjetila pa je uz povik „OVLADAJ“ davala krila našim pulenima. Ćaća je izvadio rolnu toalet papira.
-Sine, daćemo gol garant. Kad im ga strpamo baci ovo na teren. Takav je dogovor publike.

Pred kraj prvog poluvremena- GOL. Poletjeli su oni papiri ko da smo u Bariju prije rata.

Drugo poluvrijeme. Rapsodija u crvenom. Naši momci ubijaju. To ore po terenu. Sad su naši i Božiji!
Pade drugi gol, publika u delirijumu. Nedugo zatim treći, pa i četvrti. Počelo je navijanje:
PET KOMADA, PET KOMADA, TO JE NAŠA NADA!
Pao je i peti gol.

Utakmica je završena. Ajforci su kupili svoje prnje, dok im je svježe poniženje curilo niz čelo. Mogli su nam makar ostaviti kopačke, kad kosimo u strani da ne otkližemo, njima ionako ničem ne služe. Poslije si ih naši pozvali u kafanu, da ih uče srpski. Nisu oni svojom voljom došli na Balkan, oni su krivi samo što ne znaju igrati lopte.

Bila je to fudbalska borba Jablana i Rudonje.
Sunce ti jebem gdje sam bio kad je sniman „Montevideo“

- Stanoje idi kupaj se, dolaze gosti. Dalje smrdiš nego što se vidiš!
- Oću boli me za goste. Jesu oni ceo dan kopali? Daj ti meni nešto da jedem!

Klinac: Kad cemo kuci?
Mama: Evo, sine, za par minuta.
(posle par minuta)
Klinac: Mama, a kaaaad cemoooo kuuuciiii??
Mama: Samo da mladenci iseku tortu i idemo.
Klinac: Aaaa, odoh ja da se prosetam… (vraca se posle dva minuta umazan slagom) Mamaaaa, isekao sam ja tortu umesto njih, mozemo li sad kuciiii??

12:30 – Voza još uvek nema.
12:45 – Voza još uvek nema
13:00 – Voza još uvek nema
13:30 – Voz je stigao, čujete objašnjenje od konduktera da je krava stala na prugu i da su čekali da se skloni.

Konačno krećete, jeste se načekali,ali danas ste posebno pozitivni i ne dozvoljavate svom entuzijazmu da spadne.
Voz se zaustavlja negde van stanice.
Voz stoji.
Posle 45 minuta čekanja, voz kreće. Pitali ste konduktera o čemu se radi,a on Vam je rekao da je baš na tom mestu nekada davno,pre pruge, bila mašinovođina rodna kuća, pa je morao malo da da oduška svojim emocijama.
Na sledećoj stanici Vam se u kupeu pridružuju jedan vojnik, tročlana porodica i još jedan čovek. Vojnik nema kartu,daje sto dindži kondukteru. Svi su zadovoljni.
Malo posle stanice, voz je opet stao,ali, na svu sreću. ubrzo krenuo.
U Vašem kupeu počinje nepodnošljivo da smrdi, jer se Čovek ne odvaja od svoje flaše Vinjaka, dete se ukakilo,a vojnik je zaspao dok vojnički pasulj počinje da se sveti i njemu i svima u kupeu. Izlazite napolje da udahnete vazduh.
Voz je stao. Trajnje stajanja – sat vremena.. Kondukter objašnjava da je bila nesreća na pruzi i da se čeka istražni sudija da izvrši uviđaj.
Ne možete da se vratite u kupe, pa stojite u hodniku.
Entuzijazam je odavno na nuli,preovlađuje misao – Zašto mi je ovo trebalo ?
Taman pošto je krenuo voz,odjednom se naglo zaustavlja,a dva policajca počinju da otvaraju vrata svakog kupea i da viču na ljude :,,Ko je povukao ručnu ?“ ,,Si ti vuk`o ručnu ?“. Krivac je verovatno već odavno stigao tamo gde je hteo,ali će ova dvojica nastaviti da maltretiraju pošten svet,sve dok ih kondukter ne posluži domaćom ljutom, onda voz kreće. Konačno.

Stižete duboko u noć, silazite na stanicu,misleći da Vas neko moždo čeka,ali oni su se samo nasmejali kada su čuli da dolazite vozom.

Ko vam je kriv kada niste znali da možete i autobusom ?
Vožnja autobusom kroz Srbiju

Zmaj

- Izaaaa...Izaaaaabra...Izaaaaabraaaaaaniiii...
- Reci mi ko je ovo uradio?
- Izaaaaaaaaaabraaaaa.... Izabraaaaaaaniiiiii...mooo....moooooraaass...
- Sta? Sta treba da radim?
- Mooooorrraaaass...da...daaaa...Izabraaaaaaniii...
- Staa??
- Mooooooooraaaas...daaaaaaaaaaaa(umire)
- O da ti jebem...

- E, idem ja na brzaka da odsviram mokranjca...
- Požuri, bus kreće za pet minuta.

- Šta si se ufonj`o? Obično vađenje kutnjaka, pih...
- Ma nisam...
- Sestro brzo! Zovite još nekog ...Ima dva metra, treba ga dići sa pločica.

A ako ga nabavite sa klimom, centralnom bravom i ostalim dodacima, lizacete samo sake.

Primer ćete najbolje osetiti ako se popnete na vrh tornja za skokove u vodu i pokušate da skočite,a još bolje ako pokušate da izvedete bandži džamp (Bungee jump).
Ajde junaci,javite se!
Ima li ovde nekoga da je stvarno izveo jedno ili drugo?

-Ej, naš’o sam pos’o. Dobra kinta, šef ko panja, a u drugoj kancelariji šljaka neki Vukajlijaš. Liči mi na Reservoir Doga...Ispričao sam mu neke naše buve-pao na teme...
-Iiiiiiii...Kad se setim gde si pre radio...Posle kiše-sunce....
-I gajbu sam naš’o za 100 evrića...
-Eee, sad ga malo... gde to ima...
-Ma malo dalje-iza duge..2 čuke hoda ili 2 autobusa...

-Brate ,molim te samo malo da stanem,dusa mi u nosu!!!

-Oćel taj burek?
-Evo za 2 minuta.

(prođe 10 minuta)
-Zakla li tu kravu?
-Ide, ide, komšija... mek ko duša i mastan ko jetra.
-Daj mi i jogurt.