To obavezno kazemo onome ko polomi prst.

Најбљутавији бућкуриш српског и енглеског језика, нешто чега би се и сам Тарзан постидео. Говорници сринглиша живе у убеђењу да ће тако испасти отменији и оставити утисак на оне којима се обраћају.

Сринглиш користе покондирене тикве, емиграција (више ова новија, економска, него она ранија, политичка) када се из Америке и осталих англофоних земаља јављају у завичај, и самопрокламована НВО и слична "елита". Што због тога што им је тај copy/paste метод лакши него да се муче да траже одговарајући српски израз, што због очигледне чињенице да не знају тај језик са кога преводе (а питање је и да ли су икада свој сопствени матерњи научили бар донекле како треба). А толико су бар свесни, мукице, да је незнање језика велики блам, па морају некако да се довијају. Е, тако је настао сринглиш.

(Напомена: има када је оправдано и неизбежно усвајати енглеске речи /као, уосталом, латинске или својевремено немачке/, али само ако тако налаже нечија струка: техника, медицина, или, ето, ИТ: даунлоудовати, анзиповати, конвертовати, абгрејдовати... За свакодневни говор, оправдања - нема.)

Nepobitni argument sveže zaposlene mlade osobe, kada otac, majka, baba, deda i ostala rodbina i komšiluk, poput šakala, nagrnu na jedva zarađenu, omalovažavajuću, platu. Trudio si se, učio, završio. Muka je tek tada počela! Poltronisao gde si stigao, slušao gluplje od sebe i sve tako redom. Došlo je i tvojih pet minuta. Posao je tu. Istina, treba raditi bar jedno dve godine da se vrate dugovi i dugići. Plata je svakako ponižavajuća, ali iz ove kože se ne može. Sedi di si...Sve bi to bilo super, skrpio bi se i stisao kako sam znaš i umeš i preživljavao, možda bi i na more otišao, ali tu su ONI. Pružili su ti, kako kažu, sve! Otac je i vikendom radio da ti plati školarinu onomad kad si obnovio godinu. Majka te rađala osamnaest sati jer ti glava bila poput ekspres lonca. Baba ti je uvek kuvala slatko od šumskih jagoda, a deda te šetao po parku. I ti sada sebičnjaku jedan nećeš da im se odužiš?! Stidi se! I gde ti uopšte možeš da potrošiš tih trijes 'iljada mesečno?

Znak da je pacijent u kritičnoj situaciji. Ili lokalni dom zdravlja nema uslove da sanira.

Sarkastično pitanjce upućeno nepopravljivim brbljivcima koji u društvu ne prestaju da klepeću među sobom, navlačeći time na sebe gnev ostatka ekipe. Sprdnja je veća ukoliko su golupčići istog pola.

na jugu Srbije znači:"Da idem".

Kuraženje da se izađe na kijamet.

Namunjen lik. Majstor svog zanata, jede malu decu.

Lutati kojekude, bilo besciljno ili sa ciljem.

Ljuti protivnici seljacizma u Srbalja.

Drevna tehnika u sexu ako vam je seksualni partner/ka viši ili viša od vas....

Vremenski oblik u izražavanju Proevropskih političara, koji svaki put kada treba da predje u prezent, postaje opet futur...Kratak opis, daleko nedostižno vreme...

Osoba koja ostavlja odjeću gdje god stigne.

Sve češće mislim da se radi o blindiranim vratima.
Kad me presretnu dežurni učenici i dočekaju nadrndani profani, pomislim da ulazim u zatvor, a ne u školu.
Lakne mi i kad izadjem.

Gomila suglasnika koje svako malo američki voditelji deklamuju, lomeći jezični mišić. Jebote, zar nije jednostavnije nasloviti radio ”Es”, ”Soliter”, ”202” ili čak ”Dženarika”, nego poslagati neke nehumane suglasnike?
Glupi jenkiji.

Podla penetracija u zdrav mozak od strane neinventivnih, gramzivih, a često i lenjih filmadžijskih kružoka iz komercijalnog taloga sedme umetnosti. Prevara afirmisana kao efektivan recept kojim se kamuflira prazna priča. Narodski rečeno - obrt na ludilo, gde je titular tog ludila sam protagonista.

U to ruho se odeva svakojako pretenciozno smeće od filma, na radost duše samozvanih filmofila, štovatelja velikog platna i ostalih kurtončića. U pitanju je klasična mamipara dizajnirana po kalupu prosečnosti i krojena po meri potrošačke mase averidža. Onih koji će se, zavarani iluzijom kakve umetničke dubine, samozadovoljno brčkati u plićaku.

Kad poćneš pričat svim balkanskim jezicima i dijalektima usled svakodnevnog kontakta sa ljudima iz različitih krajeva. Pritom ne govoriš skoro ništa pravilno.

Dizati se na palčeve nogu

Neizbežna peckanja simpatizera Partizana i Crvene Zvezde posle derbija.
U 21. veku se ta provociranja uglavnom odvijaju na globalnoj mreži.

Deo dosijea svakog klinca i/ili klinceze sa sela, odnosno nekoga ko je bar boravio na selu kod rodjaka (na raspustu). Nije bilo tesko biti umesan u taj "zlocin". Naime, svaki put kad otisli na igranje s drugarima, odmetnuli bi se i u neku avanturu. Krasti komsiji jabuke u nekom sokaku je bio cist gust! Dok komsija (ili komsinica) ne izadje i pocne vitlati s kaisom, vilama, grabljama, metlom ili cime vec sto mu bude pri ruci. Kletve su bile: "Znam ti ja tvog cacu i mater! Vid'ces ti mali, j'bem ti Sunce zareno... Znam ja di ti zivis!" i sl. Ali koga briga!? Najeo si se, jos i munuo par komada tokom bezanije. A i imaces sta da prepricavas tom istom drustvu sledecih nedelju dana.
E gadno je bilo jedino ako te komsija uhvati i 'za uvo' odvede kuci. Pa jos ako je cale nadrndan jer mu fica ne radi zbog tamo neke svecice... Neces sedeti pravilno sledecih nekoliko dana od modrica.