Isterivanje lika i dela Novaka Đokovića iz posrnulih grešnih Srba rasutih po belom svetu a i šire.

Izrazi lica poput bivših predsednika SAD uklesanih na planini Rašmor.

Iskustvo... Iskustvo je ništa.

Baba smarač, supruga, verni drug i ženska verzija Muharema Serbezovskog. Peva jednu pesmu godinama u kojoj propagira da Boga ni raja nema jer šta drugo znače stihovi, citiram: ’’pre odlaska u večiti mrak hoću zlatni dan, suncem okupan?’’ Kako ti Bisera znaš da je večiti mrak na kraju, da nisi doživela kliničku smrt, a i da jesi to ništa ne znači, to su lagarije što si ti videla – prelest teološki rečeno - komunjaro jedna ako je za tebe mrak za vernike nije i taj zlatan dan šta je koj kurac bilo na tom moru toliko važno, jebo te neki Mišo Kovač, u jaka stvar jebo te, pa šta, tolka frka oko jednog dana ispunjenog seksom na yu plaži?
Jao samo opet da proživi taj tren: kapljice na njegovim leđima se slivaju, hani sokovi, zaždilo sunce, Bisera se kupa i izlazi iz vode debeljuškasta, zlatan sat, zlatne kapi, zlatno runo i Splitske večeri i festivale, šlager sezone, autoput Omiš-Trogir; cvrči se na suncu zlatna šumica Biserina puna malih Miša Kovača koji obdelavaju zemljište tu.

Imao brkove ili ne, lik koji priča dok jede. Ne zaustavlja se. Ni u jelu, ni u priči. Aj da priča normalno, pa i nekako, ali ne. On pršti k'o vatromet za novu godinu, vrišti kad se smije i otvori usta ko one rupe u Sibiru. Iznenada. Onda, pored toga što mu vidiš zube, resicu, jednjak i skoro pola želuca, saspe na te sitne komadićie hrane iz istih.

Bolja je fora ako lik ima brkove. I to guste. Crne.

Osoba koja pruža seksualne usluge za simboličnu sumu novca.

Čovek, Beograđanin, lingvista, pisac, umetnik, jedan od prvih koji je imao dovoljno hrabrosti da ukaže na sve kontroverze, nameštaljke i spletke vezane za B92 i Drugu Srbiju. To je učinio najpre svojim filmom Slobo-Klintone (1999), zatim angažmanom u prvom srpskom web-zinu "Krompir" (1999 - 2005) i sve to krunisao alegorijsko-satiričnim romanom "Leposava" (Kornet, 2007) kojim je uzburkao strasti u redovima Druge Srbije i za svaki slučaj od strane najuticajnijih njihovih predstavnika (Teofila Pančića i Nataše Kandić) proglašen za fašistu. Ovaj roman nominovan je za NIN-ovu nagradu, a Ćosić posle toga više nije pisao romane, ali je objavio kapitalni "Rečnik sinonima" ("Kornet", 2008.) koji predstavlja ogroman korak u savremenoj srpskoj leksikografiji. Koliko je moguće saznati danas, bavi se pisanjem svog drugog romana za koji se nada da će, kako navodi u intervjuu za srpsku Wikipediju, dostići jednak uspeh u Srbiji i Hrvatskoj i time ponovo po nečemu postati PRVI.
Inače, Pavle Ćosić je delovao u umetničkim trupama "Pipi kola", "Talent Factory" i "Ilegalni poslastičari". I dalje predstavlja deo srpske andergraund, avangardne umetničke scene.

Govoriti mnogo, reći ništa.

Najeb'o si! Dosta sam te bre više trpeo! Doći ćeš mi kući pa ću te istembesati za sve ovo što me brukaš pred prijateljima. Ja te nisam rodio da bi mi se na glavu popeo! Naravno, prvo sleduju upozorenja, koja se kasnije pretvore u naredbe, a na kraju se upravo završava biranjem pruta. Tu je kraj, prekardašio si sve granice, da se pretvoriš u maminog Anđela, izmisliš toplu vodu, i pomogneš ćalu za posek, ne bi ti pomoglo. Šta je bilo bilo je, sad trpiš posledice. Svakako, postoji mogućnost da izabereš prut po izboru, ali ako nekim slučajem izabereš truo, koji će manje da boli, a ubrzo i da pukne, onda će ćale da bira prut, a tad, drž se dobro.

Instinkt.

Oznaka alkosa za dug vremenski period, najčešće za nikad.

Ljudi koji su dosta toga propatili kroz život, bla bla bla... TRUĆ!

Ljudi... Čisto sumnjam da bi se mogli nazvati ljudima. To su studenti, i košto mi je jedan dobar autor jednom prilikom rekao, studenti su pičke. Ali eto, neke tamo konvencije kažu da i za njih važe ljudska prava pa bi se mogli uklopiti među ljude. Elem, ovi studenti nisu zadovoljni ponuđenim izborom hrane u menzi i često ne obraćaju pažnju na dužinu reda iza njih i broj ljudi koji gladno gledaju grašak koji je gore navedena vrsta "ljudi" obišla u širokom luku. "Neee, grašak je užasno spremljen" "O bože kakve pomije" "Ova mrkva je užasna" i ostale, konstrukcijski slične rečenice izlaze iz usta ovih nježnih, sirotih i napaćenih duša. MORE MARŠ! Zašto uopšte dolaziš u menzu, kad nosiš tuđu kožu na skoro svakom pedlju sopstvene i kitiš se skupim nakitom, a? Kad ti ćale i keva daju soma evra svaki mjesec da završiš Megatrend, zašto ne bi otvorila privatnu menzu i spremala specijalitete francuske i italijanske kuhinje? Čast izuzecima koji stvarno studiraju u teškim uslovima, ali oni obično jedu šta stignu. Žaliti se na hranu u menzi, na najjeftiniji i najveći obrok koji možeš da dobiješ, je besmisleno. Čak i radnici u rudnicima nemaju takve uslove. Dođem kod čovjeka na slavu, rudar 20 godina i pitam ga, onako bezveze, kakva je hrana. Suvi obroci. Ništa više. DVADESET GODINA. A oni zadržavaju gladne ljude koji hoće nešto da urade sa životom, pa su upisali faks. Čekaju hranu kao da čekaju bolja vremena. E pa, dragi moji, bolja vremena neće skoro, a što je u porciji, u porciji je, pa izvol'te.

Prijatno!

Kaže se za izuzetno staloženu osobu koja nije podložna ni panici ni euforiji. Karakteristišu je još i laka ruka i dubok i ozbiljan pogled.

Bosanski naziva za film Goldfinger(James Bond)

Moderne provodadžike.Mesta gde stidljiv i zbunjen traži zbunjenu i stidljivu zbog braka i dugog i srećnog života ,a pri tome ni jedno ni drugo ne znaju da rade na kompjuteru i imaju averziju prema internetu...

Običaj muškaraca da, nakon odvaljivanja od života, ujutro, mamurni, glavobolni, sa trudničkom mučninom i povraćenjem na kile, obećaju sami sebi, kako će u budućnosti prestati s alkoholom. Je l' treba da napominjem da od toga ne bude ništa?

Ne mislim na političare koji emtuju svoju "scensku" energiju prema prijemnicima svojih sledbenika, već na one pojedince, posrednike, koji nakon oglašavanja prethodno pomenutih, svojim manifestom izazovu piramidu radosti kao i talas negodovanja.

Vicevi koji opisuju rivalstvo dva prošlo-pored-velegrada mesta.

Magična reč u izveštajima o poljoprivredi u Srbiji danas. Pardon, Ovo je Srbija. Ma ono što ide u vreme ručka na prvom, u 3. Reč koja odiše domaćinlukom, pomalo setnim, svođenjem bilansa. Ide u tandemu sa nezadovoljni ratari. Dok ide neka slika sa njiva od letos, sunce opeklo, zlati se žito, drmusa se u kombajnu onaj debeljko, domaćinski glas sredovečne reporterke saopštava rod za ovu godinu i ono najbitnije: 22 odsto više nego lani! Posle idu neki debeli paori što se žale na državu al to nije bitno, koga briga. A nije ni bitno to što je poraso rod samo zbog toga što bila suša prošle godine pa je moralo da poraste pa da jebe oca. Ne, bitan je tren kada reporterka iz Zrenjanina kaže više nego lani! To je kulminacija. To je simbol valjanosti. Znak napretka, u našem društvu. To je umesto rakijice da otvori apetit. Posle toga mož se postavlja ručak pošto već prošlo tri sata, oladi se supa, digla se i ova pijandura, čuli smo lani, mož da jedemo, čak šta više čuli smo više nego lani tako da ne moramo da brinemo o lebu za narednu godinu. Bdi nad nama On.

Prilog koji se koristi da bi se iskazalo kako neka osoba dobro ili učestalo radi nešto,uostalom,skapiraćete iz sledećih primera: