Tabadžija, krajnje nezgodan lik.
Po pravilu, međed od čo'eka, neretko ćelav sa ponekom tetovažom i policijskim dosijeom.

Uhvati dan, živi život, izdvoji se iz sive mase, uradi nešto...

sada obavezni copy-paste:

Prva polovina rečenice,koju ćale izgovara nakon napuštanja ve-cea sa novinama ispod miške (Al Bundy style)..

Ono na šta naletimo zimi kada sednemo na ve-ce šolju ubrzo posle ukućana.

Copy Sever,Paste Jug.grobari ne omalovazavajte,dobra je fora realno.

Vaš prijatelj koji vas je jutros zvao na kafu. Momak čisti farmaciju na prvom roku i upravo sprema doktorat, svira klarinet i violončelo, igra kriket za reprezentaciju Malezije, bavi se engleskim valcerom, radi u trgovini i hrani nepokretnu majku i sedam braće i sestara. Pored toga, ima vremena da odigra poneki listić i aktivno prati škotsku šesnaestu ligu - jug jugoistok 2. Moderator je na 4 web-portala. Ima 20 000 sati na kol of djutiju, na vorkraftu ima osmicu okrenutu na bok. Skuplja stare novčiće, bavi se slikanjem, fotografijom, a u slobodno vrijeme ponešto komponuje. Amaterski se bavi manekenstvom, a također i redovno posjećuje lokalnu teretanu. Za jedan kalendarski dan on doživi deset. I pored tog svega, ima vremena i da vas zove na kafu. On je imač kada.

Nesto sto se dugo ceka a kada dodje, zavrsi se u tren oka.

Najiritantnija forma sms poruka,nastaje usled manjka inspiracije i ispoljava se kao mass-copy-paste-forward pojava.Neretko,pateticne sadržine.

takodje romski,Čhu ćo šoro paša mande, šta ste očekivali odjednom Jermenski,Me sem čoro - ne pravi mi frku, frka.

Ono što bar za tren svako od nas postane dok mu u automobilu ide pesma "Floyd" Zorana Simjanovića.

Pevac,koji je od kako se Bad Copy raspao,sa rap muzike presao na pop.

Pouzdan i precizan kao "download time left" ili "copy file time left".

Obazrivo-svevideća individua, levela šljuke.

Ono - šljuke ptice, ne pokojnog mafijaša...iz OČIglednih razloga, hehe.

Subjektivni osećaj, koji se može pojaviti dok osoba ne shvati da svake sekunde postoji
bar 50 korisnih stvari koje može uraditi,
bar 40 koje vredi uraditi,
bar 30 koje treba uraditi,
bar 20 kojima će pomoći i sebi i drugima,
bar 10 koje vode zarađivanju novca
i bar 100 stvari koje treba početi planirati.

Milion "zabavnih" a neproduktivnih stvari neću ni da pominjem.

Dosadu svrstavaju u neprijatne osećaje, uprkos činjenici da je čitav ljudski život spram večnosti - tren. Tren za koji se na kraju svi subjektivno slože da je proleteo.

У скоро свакој песми икада спеваној на било ком светском језику, помиње се ОНА. Мисли се наравно на жену, са којом је певач/текстописац поделио или поглед или године страствене везе.
Било да је у питању прастара народна песма племена Банту црнаца у Екваторијалној Гвинеји или хит неке садашње или бивше звезде, помиње се она. Било да се песма ради о финансијским невољама, пијанству или просечном дану у животу ваљкастог црва у неком селу у Нагорно-Карабаху, она ће бити поменута, макар на тренутак.
Ако је Шабан, она је крива за његово пропадање и одавање алкохолу, ако је рок-песма из шездесетих, она је нешто чиме је он опчињен и цела песма има три строфе и рефрен који се понављају до бесвести током два и по минута. Ако је хеви-метал, то је предивна балада у којој је она мајка свега на земљи и његов спаситељ.
Једини жанр који је не помиње је хероин реп, мада ако бих се нешто више занимао за исти и потражио, сигурно бих и ту пронашао њено свеприсутно и камелеонско лице.

Kad, pred starost, čoveku na tren pobrljave hormoni, što je siguran znak brzog kraja jedne divne muške karijere.

Selam od Istanbul. Da vam pisem kako je postala Züleyha od Izvorinka. Studiram turizm na İstanbul Üniversitesi. Mi u kucu pricamo jugoslovenski jezik. Djed mi bio Srb i babaanne, pa doso u Turciju iz jenog sela od Sancak i uzo Islam.

Sad bi voljela da imam passport od Srbija, da mogu da putujem. Ko me jebe, kad sam Züuleyha. Babo moj kaze da bi na jugoslovenskom ime mi bilo Izvorinka. Trazila sam po internet sta znace neke rjeci od pjesme na jugoslovenskom, pa nadem na ovaj web Vukajlija. Hocu da napisem kako sam postala Züleyha, a mogla sam zivjet u Beograd, kad sam mogla bit Izvorinka i zivjet po starim adetima, a ne vako deverli glave. Ja zelim u Europu, no Europa mi ne daje viza.

Kada je neko kilav u mozak onda je ziljav.
(Timbe Bad Copy)

Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...

Osoba koja svakih pet minuta izda poneku ,,definiciju"(obično copy/paste glupost), i za svaku misli da je jebeno genijalna.