Dizati se na palčeve nogu

Neizbežna peckanja simpatizera Partizana i Crvene Zvezde posle derbija.
U 21. veku se ta provociranja uglavnom odvijaju na globalnoj mreži.

Deo dosijea svakog klinca i/ili klinceze sa sela, odnosno nekoga ko je bar boravio na selu kod rodjaka (na raspustu). Nije bilo tesko biti umesan u taj "zlocin". Naime, svaki put kad otisli na igranje s drugarima, odmetnuli bi se i u neku avanturu. Krasti komsiji jabuke u nekom sokaku je bio cist gust! Dok komsija (ili komsinica) ne izadje i pocne vitlati s kaisom, vilama, grabljama, metlom ili cime vec sto mu bude pri ruci. Kletve su bile: "Znam ti ja tvog cacu i mater! Vid'ces ti mali, j'bem ti Sunce zareno... Znam ja di ti zivis!" i sl. Ali koga briga!? Najeo si se, jos i munuo par komada tokom bezanije. A i imaces sta da prepricavas tom istom drustvu sledecih nedelju dana.
E gadno je bilo jedino ako te komsija uhvati i 'za uvo' odvede kuci. Pa jos ako je cale nadrndan jer mu fica ne radi zbog tamo neke svecice... Neces sedeti pravilno sledecih nekoliko dana od modrica.

Sleng koji se koristi u situacijama kada se ne slažeš sa govorancijom kojom baron pokušava da te obasipa. Spust na zemlju liku koji ubija u pojam i čija priča preljeva ko patriotski govor Bogoljuba Karića. Način kojim daješ do znanja ortaku da mu je spika trula ko list u jesen, a da su šanse da se ostvari san koji ti prepričava toliko velike, da ih ni metuzalem neće doživeti. Malo morgen služi za gašenje radioaktivnih gluposti koje ni Gajgerov brojač ne može da izmeri, gluposti koje se šire kao tifus među našom vojskom u I svetskom ratu. Priloška odredba za nikad.

Malo morgen će američko zlo doveka da hara svetom, malo morgen će Ana Ivanović da se vrati u formu od onomad, malo morgen Tom Kruz nije sektaš, malo morgen je Merlin Monro ubijena, posle 7000 tableta za spavanje koje je popila u svom životu. Morgen Pižon sam sastavlja reprezentaciju, morgen Džon Malkovič nije najluđi glumac ikada, a Norton najharizmatičniji. Morgen će Bred Pit I Di Caprio da dobiju Oskara nekada, kao i Dule Vujošević da izgubi meč, a da na konferenciji ne krivi korumpirane sudije. Morgen Čeda forsira jednakost iz ubeđenja.

Izraz koji se na jugu koristi za "slatko". I dok se u svetu juri za skrivenim blagom, nama seljacima blago i kocka šećera. Odavde i izrazi: zablagniti i blagačko.

Jezik.

Govor koji je uglavnom nepotrebno proširen. Traje besmisleno dugo (iako bi se mogao reći u jednoj rečenici). Čisto otezanje sa velikom dozom ozbiljnosti. Okolišanje u punom sjaju.

Kad se njemu ukaže prilika da na ručku kod NJENIH poentira.

Ako ste nekad prisustvali promociji tima u JSL, balkanskom prvenstvu u džudou, meču za ametersku titulu prvaka Evrope i sličnim manifestacijama znate o čemu se radi.
Sigurno ste onda pred ovakav hepening začuli volšebne melodije tipa: najveći hit sa B strane kasete Divljeg kestena, Cecine hitove s početka dvehiljaditih i paljevinske pesme pionira električne muzike iz osamdesetih. Uvek me ja zanimalo ko je taj, nazovimo ga di džej? A još više-šta se dešava u toj njegovoj glavici kada nadje za shodno da reprodukuje i iznova i iznova izvlači iz dvocolne prašine ovakve kompozicije? Nemoguće je ni blizu odrediti psihološki profil takve osobe. Potpuna je enigma i njegovo obrazovanja, a godine su mu negde izmedju 6 i 94. Jedino što se može sigurno dokučiti u vezi ove teme je da: aj of d tajger loše zvuči pred boks mečeve, jer se kaseta toliko izlizala, pošto ništa osim tog ne možeš da pustiš u takvoj situaciji i što se pred svaku s.p. u jagodini sluša srpska keva, zbog svog kumstva sa Palmom.

Sjajan film, parodija, delo autora South Parka koji se bavi svetskom političkom situacijom prateći tim američkih superheroja-igračkica koji se bore protiv terorista... megaprozivka. Saznaćete ko su dobri a ko loši momci, a koga niko ne jebe 2% sa sve njegovim koferom konvencija i rezolucija. POGLEDATI OBAVEZNO. Ovi ljudi još jednom postavljaju nove standarde u prozivanju... heroji još u prvoj sceni, jureći teroriste, sruše Ajfelovu kulu u Parizu... ma ljudi oduševljavaju, stigli su da isprozivaju na jednom mestu Holivud, porniće, američke filmove, ceo svet, sebe same... malo li je :)))

Pojava da vlasnici ugostiteljskih objekata u određenom periodu godine višestruko podignu cene pića kako bi za par dana zaradili više nego za ceo mesec. Naravno, bez prijavljivanja poreskoj upravi.

Simpatična potreba našeg naroda (a vjerovatno i drugih) da u trenucima najveće nesreće i tuge šaljivim komentarima pokušaju da izmame osmijeh na tuđe lice.
Oni će, skoro svaki put, kad se nešto loše desi, prokomentarisati to kao nešto potpuno suprotno, zbog čega će se sagovornik ili obradovati ili beskrajno rastužiti.
Doduše, češće će se obradovati, ipak smo to mi, naviknuti da se nesreći smijemo u facu.
Bitna stvar je takođe da ti komentari nikada nisu zlobni, već u 99% slučajeva sa ciljem da oraspolože nekoga.

Karakterna osobina, pozdrav međ' najbližim prijateljima, izraz razočarenja.

Tradicionalni deo ženske garderobe nekih, prvenstveno islamskih, zemalja.
To je jedna vrsta hlača od vrlo laganih, svilenkastih, materijala sa veoma širokim nogavicama, podvezenim neposredno iznad gležnjeva.

Kad žena hoda u dimijama, one oko njenih nogu lepršaju u ritmu tog hoda.

Iako su smišljenje da prikriju ženske čari, dimije u principu imaju sasvim suprotan, erotski, efekat. Naročito kad su tanjušne i prozirne.

Ma daaa, svi smo gistro fini i šatro ne primećujemo kad neko muca ili ne zna "r" i "l" !
Svi nameste facu k'o Brankica u Insajderu, potpuno se udube i trude svim mogućim silama da ne prasnu u smeh i krenu u zajebanciju. Opušteno, nije to hendikep, to je najnormalnija stvar, k'o kad imaš boginje koje ne nestaju.

Često i iz neposnatih razloga zapostavljeno biće od strane svojih unuka.

Lokalizam iz centralne Srbije.Na tom mestu.

Matori se celo vaše detinjstvo trude vas nauče da mislite svojom glavom, a onda ih strefi šlog kad posle 20-30 godina vide šta se sve samostalno nakupilo u toj glavi. Isto tako vas posle završenog školovanja bockaju kad ćete više da se skrasite i počnete da im pravite unučiće, dok onda, kada to rešite da uradite, ne mogu da se iskrste zbog načina realizacije tog čina. Kako su samo uspeli da stvore takvog monstruma?

Zagrepčanka. Optimalna kombinacija strasti koja daje povoda za grešne misli, a sa druge strane uglađena, neosvojiva tvrđava da čoveku Srbinu, difolt inadžiji, dodatno čika svojom hladnoćom. U duši rođena balkanska mrkulja, strastvena, mesnate građe, a spolja uglađena cura iz dobre kuće koja ide na časove flaute kod gospođe Müller, pohađa Zagrebačko sveučilište i redovno volontira u katoličkoj kapeli pred nedeljnu misu. Ko kaže da je ne bi iz cuga jeb'o čim progovori svojim purgerskim akcentom, il' laže kao pas il' se besomučno hefta u rčminu.

Uz stihove "Burbona" Ace Lukasa, sjedio sam u separeu i cirkao Čivas. Upicanio sam se za medalju - gangstersko Armani odjelo, roza šulja, neka fensi kravatica. Da me svaka kuća za zeta poželi.
Obično ne idem toliko daleko sa hedonizmom ali te noći sam imao razlog da napravim izuzetak jer su mi društvo pravile tri bičarke u kratkim kožnim šortsevima sa sve mrežastim čarapama. To je bilo sve što sam ikad želio u životu.
Kad pogledaš i nije nešto mnogo. Šta je to? Tri dobre i hoćne žemske koje miluju moje čvrste bicepse, naspram astronomskih želja tipa studiranja u Americi, kupovine Bugatija, putovanja po Evropi sve sa odsjedanjem u hotelima... sitnica.

Hladnim pogledom sjekao sam bujna prsa koja su naprosto željele izaći iz okova njihovih dekoltea. "Bradivice su im se sigurno ukrutile," pomislih i odlučih da to i provjerim. Uhvatih onu sa lijeve strane za za sisu i shvatih da nijesam pogriješio.
Ona se nasmija onako kurvanjski i krenu rukom prema mojim preponama a onda čuh kako me neko doziva.
U trenutku se prenuh ali onda nastavih sa tom "erotskom masažom" kao da se ništa nije desilo. „Opet glasovi u mojoj glavi. Nije to ništa.“ - progunđah i započeh igru sa još jednom dojkom, ovog puta onom koja je pripadala srećnici sa moje desne strane, vlasnici jakih četvorki.

A onda, u trenutku kada je treća krenula kleknuti ispred mene i preći na stvar, ponovo začuh onaj isti glas i bičarke nestadoše jedanako neočikavano kao što se i pojaviše.

Reality check! Budan sam, Armani odjelo je nestalo, muziku Ace Lukasa zamjenila je ona odvratna jutarnja tišina a ja umjesto u bujne grudi, gledam u plafon i shvatam da je sve bilo samo još jedan san koji se vjerovatno nikada neće ostvariti... Bar ne dok ne postanem svoj čo'ek.

Još uvijek u polu-snu, sjetih se da me je neko probudio i promuklim glasom rekoh: „Pa danas je subota, nemam predavanja,“
Nijesam dugo čekao na odgovor. Majka se prodera: „Pokvario se zamrzivač dođi dolje da mi pomogneš da ga pomjerim i istovarim ove stvari iz njega.“
"Posrani zamrzivač" - rekoh sebi u bradu i zbacih frotir kojim sam do tog trenutka bio pokriven a zatim se brzo uspravih u krevetu. Nijesam htio ustati istog trenutka, znao sam da će me sačekati koji minut pa iskoristih to vrijeme da se probam još jednom prisjetiti onih bičarki ali sada sam ih se sjećao samo kroz maglu.
Nije bilo vajde od toga. Moje bičarke su nestale i neće se više vraćati. Odlučih da ustanem i uputih se u prizemlje gdje je bio smješten zamrzivač.

Iz hodnika rekoh da ću otići do wc-a na brzinu da se umijem a onda započeti svoju dužnost.
Jedno pišanje i pranje zuba kasnije, stvorih se u kuhinji.
"Šta mu je sad bilo?" - upitah.
"Otkud znam ja, zvaćemo majstora da pogleda. Ja moram da izvadim veš iz mašine a ti za to vrijeme izvadi sve iz zamrzivača, stavi ođe na sto pa ću ja viđeti šta ću s tim kad završim ovo što imam." - reče majka vidno nervozna.
Namrgodih se ali potvrdno klimuh glavom. "Dođeš mi kutiju cigara za ovo" - rekoh i otvorih vrata zamrzivača dok je ona prelazila iz dnevne sobe u hodnik praveći se da me nije čula.

Elem, zamrzivač...
Bio je to onaj uspravni zamrzivač. Onaj odvratni sa pregradama u koji ne može da stane cijelo prase nego mora iz nekoliko komada da se strpa.
Počinjao sam da ga mrzim i prije nego što sam krenuo sa istovaranjem njegovog sadržaja, sa kojim nijesam mnogo odugovlačio. Odmah otvorih prvu pregradu u kojoj su se nalazile kese sa mljevenim mesom i šniclama a bilo je i nekih ćevapa ako se dobro sjećam.
Išlo je brže nego što sam očekivao. Za manje od minut sav sadržaj prve prve pregrade našao se na stolu.

Tada otvorih sljedeću pregradu i u njoj zatekoh gomilu zamznutog povrća. Bilo je tu graška, smrznutog pomfrita, graška sa kukuruzom, boranije i još malo graška.
Oduvijek sam mrzio grašak.
Gnjecav, oblika nepravilne sfere koji je izazivao moj OCD kad god bi se našao ispred mene u tanjiru i uz to svijetlo zelen. To je gej boja... Nije džaba vojna cerada tamno zelene boje.

I tako, krenuh sa deportacijom sadržaje i ove pregrade.
Dohvatih kesu smrznutog pomfrita i stavih je na sto, isto krenuh učiniti i sa kesom boranije ali ne primjetih da se iznad nje nalazi kesa sa smrznutim graškom koja u tom trenutku skliza preko nje i pade na pločice.
"Idi u kurac" - rekoh u sebi i sageh se da je dohvatim ali me nešto ukoči kičma.
Ispravih se malo u ramenima i bol prođe a ja odmah zatim uzeh kesu i stavih je na sto.

Spremao sam se nastaviti istovaranje ali onda vidjeh nešto vrlo neobično. Vidjeh da je jedno zrno graška ostalo na podu.
Izgleda da je kesa pukla na nekom mjestu. Sageh se ponovo da pogledam ima li još kojeg zrna da se negdje zaturilo ali ne vidjeh ga. Iz te perspektive shvatih i da je kesa napukla na samom ćošku taman toliko da to jedno zrno izađe iz nje.
Da to jedno zrno napusti masu i postane svoj čo'ek... ili bolje reći svoje zrno.

Uzeh ga između palca i kažiprsta i postavih ga u visini očiju. Posmatrao sam ga tako par sekundi koje su izgledale kao vječnost. Da me je neko gledao sa strane rekao bi da podsjećam na Rodenovog "Mislioca."
Ja sam sebi biše izgledao kao dželat... Njegova sudbina je sada bila u mojim rukama... bukvalno.

Koža na jagodicama prstiju mi se smežura od hladnoće ovog zrna. Mrzio sam ga.
„Bijedno malo zrno, šta si to učinilo?“ rekoh kao da će me čuti a onda dodadoh: „Da li znaš koja je kazna za izdajnike svog roda? Da li znaš?! Odgovori!“ – dovoljno glasno da moj pas koji to ču zalaja.
„Ne znaš? E sad ćeš vidjeti. Sad ćeš vidjeti kako prolaze oni koji žele biti nešto što nijesu. Sad ćeš vidjeti kako je to kada ostaviš najmilije u nevolji. Sad ćeš vidjeti kako je bilo meni i mnogim drugima koji trpimo zbog svog bravada.“ - rekoh uz manijački osmjeh i stisnuh ga snažno među prstima u želji da ga zgnječim ali zamrznuto zrno graška bješe povrćka čudnovata.

Bilo je isuviše smrznuto da bi se moglo slomiti pod prstima. Shvatio sam da je sve stvar vremena za koje će se dovoljno ohladiti da bude smrvljeno pod mojim prstima ali meni se nije dalo čekati.
Pokušah ga smrviti još jednom ali ponovo bezuspješno a onda mi kroz glavu prođe nešto što će zauvijek promijeniti njegovu morfologiju.
„Tučak za meso!“ – oh, kako mi to samo ranije nije palo na pamet.
Ustadoh se uz bolnu grimasu jer mi se još jednom javio bol u kičmi i odnesoh ga na drvenu dasku za sječenje mesa koja se nalazila na drugom kraju kuhinje.

„Ovdje je tvoj kraj bjedniče.“ – tiho ispustih kroz zube.
Stajalo je nepomično iščekujući sudar sa glavom malja koja se na dvadesetak santima iznad njega presijavala na jutarnjem suncu.
Odlučio sam ga poštediti čekanja.

Pljas i još jedno zrno graška završilo je svoju karijeru u prehrambenoj industriji.
Prvo je napustilo kesu da bi vidjelo spoljašnji svijet pa je bio red da prvo i shvati koliko je on surov.
Taj odvratni surovi svijet i taj još odvratniji sistem koji njime vlada a koji ubija sav individualizam u nama. Taj odvratni sistem koji nas pretvara u serijske brojeve koje pokreće novac, koji od nas stvara masu koja ima moć volje jedne prosječne kese za smrznuti grašak.
Taj odvratni sistem koji me je učinio svojom produženom rukom... koji je učinio da jedno obično zrno graška ima više hrabrosti od mene... od čovjeka.