Ima šta da prozbori sa penzionerima ispred zgrade.
Lokalne kasirke i šalteruše je se plaše i uvlače kandže kad naiđe.
Na speed dial-u ima Borisa Tadića, za slučaj da joj opet kopaju ulicu.
Obamu obavezuje Ustav da joj šalje čestitku za rođendan.
Kod Opre ne ide, jer Opra ne može da podnese poraz u kategoriji "Majka Tereza".
Ona je sa Svetim Petrom na ti.
Misliš da imaš šanse?

Gde si ostavio onaj izvod iz katastara, ti si petljao onomad nesto s njim?
Pojma nemam, ja se ne secam sta sam juce jeo, a kamoli gde je neka artiska.

-Ovo je svadba,ne smes da budes tako namrgodjena!!! da si nacrtala osmeh ovog trenutka i cestitala mladencima..
-odlazis sa vestackim osmehom(a dodje ti da zaplaces jer ti nije do zivota a kamoli veselja na svadbi)

- Šta to grickaš, brate? Daj malo?
- Našao sam dva zrna kikirikija u džepu... Ostalo od pre neki dan... 'O'š jedno?
- Neka, brate, onda nema ni za tebe ni za mene. Ovako ćeš bar ti da se najedeš.
- E, sila si, majke mi moje.

- E, hoćeš da karamo Milicu zajedno? Nabacila mi je neku priču kako bi volela da ga primi od obojice.
- Koju Milicu?
- Kako koju Milicu? Pa, Milicu, komšinicu sa sedmog.
- Onu malečku?! Ma, begaj, bre, nje nema dosta ni za jednog, a kamoli za obojicu. Sredi ti to sam.
- E, jesi drugarčina... 'Odi da te ljubi brat.

-e milorade,se sećaš pre 20 godina,kako si me stravstveno zaprosio,ajde pričaj prijateljima!
-ajde mani me ženo,ne znam šta sam juče jeo,a kamoli kako sam te zaprosio pre 20 godina...

Lord Glodbrc: Des', Šagrš'kak, brate, 'oćemo na neki vops, a?
Grof Šagrš'kak: Ne bratimi me, balavanderu, nismo mi zajedno crkve palili! Za tebe sam... (dubok, hrapav glas od kog se hvata inje po prozorima) GROF ŠAGRŠ'KAK!

- Sine, kako je bilo na rođendanu?
- Eh, kako. Seo sam preko puta Bambalića. Pet tabli su upisali, pa sam morao u pekaru na burek kad sam krenuo kući.

Deset sati uveče, priroda, cvrče cvrčci. On je zapalio vatru čiji plamenovi daju toplu i nežnu notu crtama njenog lica. Ona neumorno vrti kosu, trepuće umilno i pušta da joj bluza sklizne sa jednog ramena. On, sav ozbiljan, predano prepakuje ranac za sutra, ni ne primećuje je. Ona, pomalo uvređena ali odlučna, kreće u nešto konkretniju akciju.

Ona (mazno): Baš volim što sam baš sa tobom ovde došla, tako si snalažljiv. Ne bih mogla sama bez tebe.
On (ne dižući pogled): Ma da, oduvek me je zanimala priroda, kao klinac sam se sa najboljim drugom igrao Robinzona Krusoa, odlučili smo da provedemo veče sami u šumi, pekli kukuruze, bilo je do jaja, e kako mi taj ortak nedostaje..
Ona (zbunjena, ali nastavlja): Ali ja ni sa kim drugim ne bih išla na ovakvo mesto, sa drugim bih se plašila. Sa tobom se ne plašim...
On (ne dižući pogled): Ja se ničeg ne plašim, ni zmija, ničega. Sanjao sam kako je neki piton ispred mene i neki mi kurac ušao u dupe i ja krenem da ga krljam nekom močugom krvnički, da crkne majku mu pokvarenu...
Ona (uviđa priliku): A kad si kod spavanja gde ću ja da spavam? Moja vreća za spavanje je uska i za mene samu, a tvoja je široka kao za dvoje....
On (ne dižući pogled): Ma šta uska, ja sam u toj spavao, a kamoli ti nećeš stati, čuj boga ti, nisi veća od ovog vola.
Ona (pokušava da probudi u njemu prirodnog zaštitnika): A ako me napadne nešto noću?
On (ne shvativši): Ma šta će da te napadne, ću ti pokažem posle nešto što sam naučio na treningu, skok i okret pun krug, nogom ga sjebeš u facu i završio je karijeru.
Ona (ušuškava se u kaputu i folira se da šmrče): Hladno mi je... hoćeš da me zagrliš?
On (i dalje zabuljen u ranac): Prljave mi ruke od majoneza što je iscureo iz ovog izdrkanog sendviča, eno ti vatra pa se grej.
Ona, razočarana i nadurena, okreće mu leđa i pakuje se u vreću.
On (misli se u sebi): Jebote, ja rek'o ću da pojebem nešto vecčeras, a ova razmažena samo kuka...

-Položio sam vožnju!
-To bre, pišaj po sirotinji!

Železnice Srbije

Što napisa neko, pozlatilo mu se pero, Gorčin protiv čovečnosti!

- Gde si Milane sto godina? Sta ima?
- Evo druze, idem do prodavnice (koji li si sad pa ti?).

- Tebra, `ajmo na vops.
- Ne mogu tebra, suv sam načisto. Imaš jedan duvan bar da zapalim?
- Evo... znači, da me nema ne bi imao ni šta da pušiš... `ajmo na taj vops, moja je tura.

- De si školski, nisam te vid'o 100 godina! Kako život?
- Evo... Nije loše... Ti?
- Ma ja sam super, studiram evo već jedanaestu godinu, lelemudam okolo i tako... Nego, šta si se ti tako ofucao, bio si baš mrga?
- Jebiga brate, rintam da pucaju leđa. Šta ću...
- Au, jesi počeo da fizikališeš kod nekog privatnika, a?
- C, oženio sam se.

- I da najavim jednog posebnog gosta, to je jedan šarmantni gospodin, pravi džentlmen među političarima- Velja Ilić!
- 'De si bre Lea, što ti zagušljivo ovde u studiju u pičku materinu. Šta je to, novi sisići, a?

(Lea se 'smeje' ispuštajući zvuk freze-Knjaževke koja vergla)

- Veljo, u programu smo.
- Id' u pizdu materinu, što ne kažeš odma'?

Student 1: E ćao kolega, šta ima jesi spremio onaj ispit?
Student 2: Ćao ćao, ma jok nisam tak'o knjigu.
Student 1: Pa dolaziš li na ispit?
Student 2: Doći ću, čisto da vidim kakva je atmosfera na ispitu.

Po mojoj nekoj teoriji , verovatno su zbog toga i potekle onolike silne slike devojaka po mokrim čvorovima, sa bojlerom u pozadini.