Jer, što bi rekao brat Ajs:
"Ni ostrugale pete ne pomažu"

-Moja mladja sestra (rodjaki) - jaooo kolike prste imas, kao virsle!
-Dolazim u miru i donosim virsle (Ajs)

- Muzika! Može l' jedna za mog druga Boleta Glavića? Kaže 'vako- Zašto su ti kose pobelele druže, zar i tebe nešto u životu mučiiiii...Hajd sad.
- Može gazda. Idemo momci, ajs mol!

Primer:
- Ja repere ne mogu da smislim. Jedino, ona budala Ajs, on je baš Stanislav Hočevar.
--------------------------------
- Jeste da sam cigan, ali Volkov je Stanislav Hočevar pravi!

Što reče moj drugar: gotivim Ajs Tia - on je rasista, a i ja sam.
Ko ima vremena da čita dužu raspravu:
http://forum.burek.co.yu/index.php/topic,360908.0.html
Dobro je što je 21% glasalo da su rasne razlike nepremostive.

Ma nema veze, ponovo ću to.

Kroz deset sekundi:

Ma oću kurac, odo da spavam.

"Садржај овог филма је изражавање уметничког става. Филм нема за циљ да вређа икога, а свака сличност са стварним личностима је ненамерна."

Гробар: "Ват ар ју дуин, бејби?"
Јела Кера: "Па снимам нову песму која има... овај, тако... сескуалност и још сескуалности и говори о љубави, ралности и у споту по мене долеће моја љубав која је макенен на дузи која иде из облак и спусти се, а ја га мазим и пазим, док ми лева усмина мог сескуалног орган вири из гаћица Долче Вагина нове колекције лето-самр 2012-13."
Ивица Пашчић: "Ви'те ш'о имам ново бицикло!"
Иванко Босиљак: "Молим Вас, не обраћајте се дами без поштовања, ја сам дошао авионом да заштитим њену част и пропустим који леп тон њеном срцу из најдубљих делова моје душе!"

БЗИИИИНГ

Ајс Нигрутин:
"Из будућности дош'о да вам јебем матер,
са'рањујем зиљ к'о грађане шалтер!
Вадим дематеријализатор да јебем вас у педу,
Кад оплетем по вама, биће све у реду!"

БЕНГ!!!

Ајс застаје, иза њега се кроз рупу у његовом стомаку види сачмара која се пуши у рукама заштитника животиња и најбољег кувара за сарме од панди - Вука Појовића, који, под пуном шварценегерском ратном опремом изговара: "Ја. Животиње. Штитим."

N: Ooo, Žile, šta se radi?
Ž: Ma ništa, čitav dan kod doktora bio.
D: Znamo, rek'o nam Mića doktor, sa osmog.
N: Kaže, doktor okupio čitavu bolnicu da ti gleda dupe. Još slikao da šalje kolegama, hehe.
D: Nova epizoda doktora Hausa se pravi po tebi. Samo što nam rekli scenaristi da pacijent umire.
Ž: Ne serite, boli me.
N: Haha, ' ne serite'. Zvao i Nigrutin, pitao za detalje, hehe. Žile, teniserko, gledamo se.

Bred Pit, Džoni Dep, Ajs Ti, Fernando Kolunga, čak i Vojin Ćetković a i mnogi drugi...

Definicija pisana za takmičenje

Kod Amera
Dete(plačući): AJ DONT VONT TU GOU TU SKUL ENIMOR!
Majka: Oh! Vot iz vrong hani?
Dete: Od'r čildren at skul pik'd on mi!
Majka: Dont vori, mami vil tejk ker of it, lets gou get som ajs krim.

Kod nas
Dete(plačući): NE ŽELIM VIŠE U ŠKOLU!
Majka: Milorade odi der vamo, mali opet nešto jede govna, zagoriće mi ručak!
Otac: Šta si sad zajebo majku ti grbavu jebem?!
Dete(plačući): Pera me danas istukao!
Otac: I jesi ti njega istuk'o?
Dete(plačući): Nisam!
Otac: MA MORE MARŠ U PIČKU MATERNU PLAČIPIČKO! JESAM TE ZATO RODIO?! Eno ti sekira u šupi i ne vraćaj mi se kući čistih ruku!

Dolaziš na probu sa bendom i donosiš skoro kupljen instrument. Još uvek nije viđen od strane drugih članova benda ali su svi obavešteni o tome. Vadiš bas gitaru, koja nimalo ne liči na onu staru i krećeš da se štimuješ. U tome te prekida pevač sa pitanjem: ,,E, tebra jel ti to nova đitra? " Gledaš ga u teleće oči dok suzbijas nervozu nervozno praveći grimase u fazonu Ajs Nigrutina. Odjednom ti nešto klikne u glavi, složiš pretenciozni izraz lica i mrzovoljno progunđaš: ,, Jok, prao sam pervolom...'' pre nego što se vratiš flažoletima koji na novom Fenderu zvuče ko da ih je Pastorius lično odsvirao.

Stranac mešanac: I tako u Finskou, mi imamo sauna, gde ideš gola, malo u snega, malo u sauna, lomimo leda u jezera i kupamo se...

Domaćin Srbin: Aha, aha, ma dobro to, a jel znaju oni tamo za Đokovića?

Stranac mešanac: Ne gledu tenis tamo toliko, tamo gledu ajs hokeja i skijašanje.

Domaćin Srbin: Pa kako bre ne znaju ko je Novak, o čemu onda pričaju, jel nas pominju?

Stranac mešanac: Pričali su o Srebrenika dosta...

Domaćin Srbin: Majku im, a ne kažu da imamo najbolji noćni život i najlepše žene, pu kak'i su oni žuti i ružni!

Stranac mešanac: Kakou mislite žuto?

Domaćin Srbin: Pa znaš, plavi onako, pegavi...

Stranac mešanac: Ali, ja sam plavou!

Domaćin Srbin: Ali ti si dušo pokupila majčine oči lepe, vidi se da imaš sprske krvi, kako si lepa!

- Ma, kako nećeš da uđeš unutra, sine?? Pa, doktor Vojvodić nas čeka...
- Neću, neću i neću!!!
- Mooolim te, sine, što si takav...Kupiće ti mama veeeliki sladoled posle, ok?
- Neću sladoled, a neću ni da uđem!!!
- Takav junak a boji se pregleda kod zubara?? 'Ajde, sine, neće ništa da te boli, veruj mi! Evo, pitaćemo ovog čiku ovde...Izvinite, čiko, ali je l' tako da mog Nemanju neće ništa da boli kod čika Zube? :zaverenički namig:
- Odjebi, bre, ženo, imam gangrenu na umnjaku, samo mi još fali da slušam tvoje usrane laži!!!

*

- Hoću Bigmek!
- Ćero, mnogo ti je velik Bigmek, nećeš moći da ga pojedeš...
- Hoću Bigmek!!
- Aman, što ne uzmeš Hepimil, tu imaš i igračkicu?!
- Igračkice su za decu, hoću Bigmek!!!
- Uf...Gospodine, hoćete biti ljubazni da kažete mojoj cenjenoj ćerci da je isuviše mala da pojede ceo BigMek?? :zavereničko klimanje glavom:
- Znaš, dušo, tvoj tata je u pravu. Ti si još mala da pojedeš ceo BigMek. Što ne uzmeš HepiMil? Možeš da dobiješ nekog od likova iz Ajs Ejdža...
- Jeeeeee!!! Hoću HepiMil!!!
- Hvala vam do neba, gospodine, vi baš umete sa decom...
- Eh, kad biste znali šta sve umem sa decom...Koje je godište mala?

Ponedeljak:
- Ejdur Ujberg je ustao u 5 popodne, ranije nego obično. Napolju se izgleda već treći mesec smrkavalo, ili je uporno ustajao kasno - on to nije mogao da zna. Počešao se po mudima dok je setno gledao kroz prozor, pokušavajući da pogledom dosegne do toplijih krajeva. Poželeo je da ubije muvu koja mu ide na kurac, ali ovo je jebeni island gde nema iritirajućih i nsekata jer je hladno u pičku materinu. Depresija. Osetio se kao aždaja iz vica o sedam gora i sedam mora. Moralo se napiti. Hlinur ga je već čekao u ajs baru.

Utorak:
- Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Sinoć su ga kući mrtvog pijanog dovukli na sankama, pa je blejanje na fejsbuku i gledanje pornića batalio i otišao u svoj topli krevet. Probudio se ozaren - obradovali su ga lavovi na zlatnim obalama Afrike, mirisalo je na vanilu a oko njega su trčale razdragane sisate Crnkinje do pasa gole. Nosile su voće na glavama, bilo je beskrajno leto, dve su mu prišle i onda - onda se probudio, setio se u kakvoj ledenoj vukojebini živi i za dobrojuto sočno opsovao. Moralo se napiti.

Sreda:
- Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se i dalje smrkavalo, i napustila ga je nada da će ovaj dan ikada proći. Skenjalo ga je ubedjenje da i pingvini na južnom polu žive srećnije od njega. Moralo se napiti.

Četvrtak.
- Ejdur Ujberg je ustao u sedam popodne, ranije ili kasnije nego obično - nije znao. Stigla je socijala, znači mesec dana jednog istog dana je prošlo. Nije znao šta to znači ali nije bilo ni važno - moralo se proslaviti.

Petak:
- Ejdur Ujberg se probudio. Negde, nekad. Pogled mu je bio uprt u donju stranu nekog kafanskog stola, nije se sećao kako se to dogodilo ali odgovor je mogao biti samo jedan - juče je stigla socijala. Glavu gore - Dabliners, jebeni Dabliners! Dobro alkohol u pabu nije bio naročito skup, ako je i spucao pola socijale grebaće se o Hlinura i kevu zdnjih deset dana u mesecu. Konobar, pivo i doručak, bilo kakav!

Subota:
- Ejdur Ujberg se probudio na ulici ispred Dablinersa. Bio je polu-smrznut i nekako se doteturao do ulaza, mora da je opet krenuo da piša na pogrešnu stranu pa je završio preko puta. Ko ga jebe, jednom se živi. Možda je i trsio debelu šankerku koja je na njega već odavno imala pik. To se nije moglo sa sigurnošću znati. Konobar daj pivo i doručak - jaja sa slaninom i hajneken, ne ono naše domaće govno.

Nedelja:
- Ejdur Ujberg se probudio u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se nije smrkvalo - bio je dan, kao i predhodna dva meseca u pet popodne. Shvatio je da mu je roletna na prozoru mesecima bila spuštena, i da ju je konačno podigla keva koja mu je ušla u sobu dok je spavao. Moralo se napiti. Od radosti il muke - nije ni važno.

Pismo iz Toronta

Dragi naši,

Ne možemo još da konfirmamo naš dolazak ovog leta, ali, kako sada stvari stoje, izgleda da ćemo morati da kanselujemo tikete koje smo bukirali, jer nas ubi morgidž za taun haus što smo skoro kupili. Doduše, za tikete imamo, ali ne možemo da skupimo za prezente svima vama i ostaloj familiji, a bez toga ne ide da dolazimo jer nećemo da nas smatraju za neke bamove, kao što su pričali za Đoleta i njegove kad su svojima doneli po 100 dolara, kako su čip i kako ništa nisu uradili u Kanadi. Mi tako nećemo. Ili dolazimo kao gospoda ili nikako. Zato smo se i dogovorili da sejvujemo što možemo više i da sve odložimo za sledeći vakejšn.

Inače, mi živimo dosta dobro. Ja radim ful tajm i jos dva part tajma, a Zorica je našla i treći part tajm (preko vikenda), ali smo dobro uskladili šihte pa možemo da se viđamo svakog drugog vika. Možda je to malo nezgodno za Rebeku, ali njoj plaćamo dej ker posle škole, a odatle je uzima bejbi siterka i dovodi kući na spavanje. Ona, iako je mala, razume da mi ovoliko radimo za njeno dobro i da ovako mora da bude sve dok ne otplatimo morgidž. Svaki fri tajm koristimo da budemo sa njom, pa smo je tako last samer (ili to beše pretprošlog) vodili ceo dan na lejk. Kupili smo joj i hot dog i ajs krim i od tada stalno svima priča kako joj je bilo bjutiful. Ja imam dosta posla oko taun hausa (katujem travu, čistim atik) i nekako ugrabim par sati dnevno da sređujem bejsment jer hoćemo da ga rentamo i tako povećamo inkam.

Kao što vidite, da je lako - nije, ali kad je čovek hard vorker i ako dobro isplanira skedžual može sve da uradi. Ja sam lepo doterao liniju na 130 paunda, pa mi se neki naši dušmani odavde podsmevaju da sam se osušio zato sto mnogo radim i spavam samo četiri sata, ali to je samo zato sto oni mnogo dželos na mene, a i ne znaju da ja uvek ugrabim bar 45 minuta da dremnem u sabveju. Čoveku više i ne treba, a i to je samo privremeno (25-30 godina, dok ne otplatimo morgidž) a posle ćemo da uživamo. Sve je lako kad imaš svoj target.

Čuo sam da Đole i ove godine ide za stari kraj. Može se njemu kad već deset godina čuči na velferu i još vozi picu za keš, a žena mu otvorila bjuti salon u stanu pa ove naše guske navalile ko nezdrave da rade her kat. Ali, šta im vredi kad ne znaju da invest nego sve spiskaju na putovanja i neke druge stjupid stvari. Zato će ceo život da budu golje i da rentaju apartment, a mi imamo properti i sejving akaunt u banki. On stalno mejk fan od mene i priča okolo kako sam ful i ne znam da živim, ali polako, zaigraće mečka i pred njegovim apartmentom (koji renta). Ja sam već obavestio revenju Kanada o njegovim biznisima, pa ću da ga pitam kako se živi kad bude počeo da plaća taksu za sve ove godine.

A to što on misli kako mi ne znamo da živimo, malo se prevario. Skoro svaki satrdej uveče ja i Zorica popijemo kejs piva (onaj mali od siks). Doduše, ona popije samo jedno zato što mora na najt posao od devet, ali se zato ja rileks i smažem sve ostalo jer u sandej radim tek od osam ujutro. Zato, kad ga vidite nemojte ništa da mu verujete šta priča jer on nije čovek za rispekt. To je rizon što vam nisam poslao pare po njemu, jer znam kako će da kaže da sam čip i da grabim samo za sebe. Vi znate da to nije zbog toga, nego zato što sam temporari šort, ali i to je samo dok ne otplatimo morgidž. Posle ćemo svi da uživamo.

Sa našim ljudima se ne družimo puno jer oni uglavnom vole da koriste one koji su nešto uradili u životu, a neće da rade i ostvare svoj sukces kad im ova zemlja već daje čens. Dobar sam samo sa jednim kolegom koji radi sa mnom u fabrici i vrlo je polajt jer mi uvek donosi novine od juče (srpske na ćirilici) pa mogu da se upoznam sa svakim iventom. Ja sam se nudio da mu dam kvoter, ali on neće ni da čuje. Mnogo fini džentlmen. Iz tih novina i vidim kako se živi kod vas, pa sam doneo konklužn da i nemate baš mnogo čime da budete praud. Pritisla nemaština i svi kukaju da im stigne help od nas koji krvavo pravimo svaki cent.

Zato sam i mislio da vam sadžest da prodate to tamo što imate i dođete ovde, jer bi svima bilo bolje. Pare bismo uložili u morgidž, a dosta bismo sejvovali i na dej keru i bejbi siterki jer biste onda vi tejk ker o Rebeki. Vama bi ovde bilo mnogo najs jer je u našem nejberhudu jedan veliki i lep park gde možete da sedite po ceo dan, a kad je vinter mi obavezno zagrejemo living rum na 18 stepena i milina jedna. Bedrums ne grejemo jer je to cist vejst, a i zdravije je ovako.

Što se zdravlja tiče, mi smo dosta dobro. Zorica se malo žali na kičmu jer na jednom džobu u verhausu vuče pakete od 90 paunda, a posle kad ode na drugi u mit plent ubije je ladnoća iz frizera, pa kaže da ujutru ne može da se ispravi. Ali to je samo temporari - do podne, posle toga ide ko nova. Ja se pomalo brinem i rekao sam joj prošle godine da ide kod doktora, ali ona nikako da nađe tajm. Kaže, treba mnogo da se čeka u vejting rum, pa kad to pomnožiš sa njenom satnicom od sedam dolara ispadne stvarno mnogo, a mi nemamo mani za bacanje. Ja se ponekad osećam dizi, naročito kad završim onu šiftu od midnajt, ali to nije ništa sirijus. Svako jutro uzmem jedan mafin za brekfast i posle mogu da radim još toliko. Najbolja stvar koju sam uradio je što sam bacio cigaretes jer su na televižn rekli da su mnogo bed za zdravlje, a i dosta nam je išlo iz kućnog budžeta. Jedino još pomalo suspekt u Zoricu jer sam fju tajms osetio smok u batrum pa mislim da još uvek sikretli puši. Ali, neka je dok je ne uhvatim na delu, a onda će da joj zvone uši tri dana.

Razmišljamo i da uzmemo novi kar, ali kad smo videli cene ostavili smo to za fjučer, jer je toliko ekspensiv da je to strašno. Još možemo da juzamo ovaj naš stari, samo moram malo da zagitujem ruf jer se Zorica stalno žali kako joj curi voda za vrat kad je rejn. I Rebeka kuka da uzmemo nešto novo na liz jer je šejm od drugarica kada je vide u čemu se vozi, ali ne zna dete koliko treba da se sejv za ne daj Bože i da mora da se pazi na svaki cent. Normalno, onaj Đole kupio novu Tojotu i pre neki dan se dere ko seljak da ga svi čuju: "Zemljače, dođi da te malo provozam da vidiš šta je mašina". Vozaj se ti, vozaj, mislim se ja, a kad ti dođe mantli fi i inšurens nemoj da dolaziš kod mene da ti borou pare. Uopšte ne razumem te ljude što ne znaju ništa da sejvuju i koji ne znaju da ovde vrediš onoliko koliko imaš na akauntu. Samo se plašim da će da im bude tu lejt kad saznaju.

Mada, da budem onest, nekad mi padne na pamet pa se zapitam ko je rajt - ja ili Đole? Kad ga vidim kako je smajli svaki dan iako nema ništa, zapitam se da li vredi što mi toliko vorking hard i šta će da bude za koju godinu. Ali onda se setim koliki mi je morgidž i da nema rest dok se on ne isplati pa više o tome i ne mislim. A posle, kad to finiš, onda ćemo svi da uživamo.

Rebeka je veri gud i smart kid, samo ponekad ne možeš da joj objasniš kakav je ovde život i koliko čovek mora da bude kerful, jer za čas može da ode u bankropt, a onda ode i taun haus i sve što si stekao. Traži, recimo, ponekad picu za lanč ili mek donalds, videla od druge dece, i plače što joj Zorica svaki dan šalje u školu hleb i džem. A džem baš onaj lep, houm mejd, sami smo ga pravili od bresaka što smo last samer nabrali na jednoj farmi. Ali ne vredi. Ne možeš to da eksplejn detetu, pa to ti je. Zorica se ponekad sažali pa joj kažem da će tako samo da je pokvari pa ćemo muku da imamo kad bude groun ap. Šta će tek posle da traži? Možda čitavu biciklu!!??

Sad je uhvatile neke mušice pa kaže kako sve njene drugarice idu na pijano, pa hoće i ona. Idi bre dete, mislim se, samo mi još pijano treba. To je ovde ekspensiv da se smrzneš. Pa gde su pare za tičera, za gas, za notne buks... Koštalo bi me tu mač. A opet, ne možeš baš detetu ništa da ne pružiš. Ne može ni ono mimo sveta. Zato smo stavili na kalkulator i odlučili da je damo u srpsku školu. To je mnogo jusful, jer ona ne priča naški i to je za nas mnogo pejnful. Jer šta je čovek bez svog lengvidža? Zero! Srpski mora da se čuva jer smo bez njega komplitli lost. Zato će Rebeka od jeseni u srpsku školu, a ja sam se već dogovorio sa tičerom da mu rentam bejsment, tako da ćemo da platimo samo manji part. Mada mi ne bi bilo žao ni da platim sve kad je to u pitanju. Srpski je za mene svetinja!

Na kraju, sa old best, pozdravljaju vas vaši iz Toronta.