-'Nači brate, 'naš kako sam guzio. Prvo ona nešto neće, stidi se, a znaš mene matori, ko je još odbio jahanje na Dobrivoju. Nastupio sam maksimalno kurtoazno. Ja dun'o 5 vlahova prije toga, rekoh joj pridrži ovo piće dok odem srat'. Sjeba se ona malo, al' vidim da joj je drago što sam hrabar. Odma raspakujem kondome, da se ne jebem poslije. Vratim se, klepim još dva vlahova, šamar joj opalim, rekoh oder sad 'vamo da te poderem k'o masnu pogaču. Nasmija se ona i krenusmo. E saš čut' dalje..
-Lovče, naor'o si k'o stavor, mog'o bi kašiku dobit' u skorije vrijeme.
--------------------------------------------------------------------------------------
-Gdje nestade ti sinoć?
-Šuti, ne pitaj. Svega je bilo.
-Što sereš, napio si se k'o govno i povratio po bilijarskom stolu čovjeku.
-Nisam ja to. Slušaj, znaš da sam doš'o kasno. Prije toga popio litru piva i pola litre radže, krenem u grad, ne moš otić' od čovjeka. Poče pravit' lik linije, i šta ću ne mogu odbit', ne valja svađe ostavljat' u kući. Izvučem tu 3 linije, a znaš da sam pio leksilijum prije toga, ono sve s Marijom što se desilo.. Taman izađem iz kuće, kad eto Čvarka, natjera me čovjek da mrenim s njim. Tu sam već u prebačaju bio. I onda poslije s vama, jebi ga ...
-Frajeru, posoli malo to sve. Možda da dobiješ kašike malo, a?

Baciti šet (Prošetati),
Baciti has (pojesti nešto), Baciti piš (mokriti),
Baciti peglu (povratiti, najčešće usled neočekivanih problema sa alkoholom)...

- Brate, viđaš li Šomija ikako? Nisam ga vidio par mjeseci, ne dolazi na poker uopšte... Da nije u dugovima, pa se krije?
- Ma jok, jesi lud. Eno ga kući, leži bolestan, ne može iz kreveta...
- Au, pa šta mu je?
- Pojma nemam, al' znam da je jebeno, sin mu iz Amerike doš'o, neće još dugo izgleda.
- Samo da povuče donju, znači...
- Taman tako.

- Шта је са Ћомијем, не виђам га по студентском?
- Две године додавао нулу на уплатницама за школарину, паре трошио на кафану. На факсу га коначно провалили, потом наравно, и ћале. Е ту је већ одлучио дечко да једноставно сам баци паштету.

E, gdje se izgubi Marko?
Otiš`o da baci ključ.

- Жено, дај ми Новости, хитно!
- Шта је бре, нису ваљда Немци код Шида!
- Ма какви бре Немци, морам да идем да бацим ћуфту! Ћу се усерем ако ме још мало задржиш!

- šta radiš?
- ništa evo me u kladionici,hoću da bacim neki tiket!
posle 2 sata
- šta radiš?
- evo gledam kako Real gubi,ističe 90-i,po ko zna koji put me obaraju,bacam tiket!

- Mare, baci dvogled na onu curu jedno 150 metara levo.
- Uff, dobra!

Zec je bacio kasiku!

- Jesi se dogovorio sa malom?
- Cekaj, polako, bacio sam udicu, sad cekamo, al' mislim da se mala upecala...
_______________________________________________
- Sta je sa onim majmunima sto su posisali ban?
- Nista, Dzimi bacio udicu, a oni samo napusavali jedan drugog, covek stao sa strane, sacekao da se ispljuju, a onda delio banove kao cokolade...

Labud: Crna Leposava ščula da je Želimir umro... smirio koske jadan.
Leposava: Eeee greote. A bio je mlad čovek.
Labud: E šta ti je život, dobio sirotan svoje parče zemlje...

- 'De je Kosta? Nisam ga video sto godina.
- Ma pusti, bacio kašiku.
- U jeeee... Kad je overio?
- Ma kakvi overio - skinuo se s' dopa, učlanio u SPS, ćale mu sredio posao, eno ga radi u finansijskoj inspekciji.
- U jeeee... Boli ga u'o, kad ćemo mi tako?
- Nikad brate, nikad... Kuvaj.(daje mu kašiku.)

- Ajde bre Mišo hoćeš li više, završiće se termin dok ti kreneš.
- Evo me bre idem.
- Pa šta si radio do sada, pola sata te čekamo?
- Bac'o sam Obamu. U'vatilo me na vratima pa sam mor'o nazad da bombardujem šolju.

-Jebem vam mater nenormalnu opet ste mi sjebali ceo stan!
-Simke brate izvini, ali nismo mogli da odolimo. Znaš kako je, mladost - ludost.
-Šupičkumaterinu degenu jedan, ima da obrišem patos sa vama!
-E kad smo već dok patosa, Žare ti baca fasadu po zidu u dnevnoj sobi. Mislm da je neka kajsija nijansa.

Sinko pojed šta na kašiku razboljet češ se

- Mile izgin'o!
- Zajebav'o se sa ćaletovom bombom.
- Je l' izvuko osigurač, a pustio kašiku?
- Aha!

Bacio sam peglu i nastavio da tučem vinjak.

- Dragoljube, baci kašiku, hnjo hnjo hnjo.

-Meni je život mnogo dobra dá.
-Kako, boga ti? Šta je tvoje bolje od moga? Nije da mi je krivo...ja to informativno, radi razgovora.
-Uvijek krećem od đece.
-Pa i moja su isto...škole završila, dobila posao i kola da koriste koliko god oće.
-Pa đeca moje đece.
-Mašalah! Alah ih pozlatio. Biće i kod mene ubrzo.
-Pa moja žena, sam je Bog meni poslao i oni pločnici kuda sam trčao za njom su za moje noge bili istesani i gurali me da joj skute dovatim. E kad se sjetim njene haljine koja se izdizala svaki put kad bi skliznula iza ugla zgrade. Bog da joj dušu prosti. Odakle došla, tu i ot'šla.
-Sjećam je se, sjećam...da joj lako pane dženet i meleci.
-I moj posao i moja imovina. I sve što sam đeci ostavio. Đeci moje đece i njihovoj đeci. I svoj svojoj đeci po svijetu koju ni ne znam. Njihovim majkama. I njihovim babama.
-Eeee...
-I ja sám. Ljudi koji su me gledali su govorili da ličim na Patrika Svejzija. Da stojim kao bor među korovom. Prava leđa, široka ramena. Jaka prsa i snažne ruke. I moj mali prst je najbolji oblik malog prsta.
-Aaah...Ljuta!
-Dosta je. Koja ti je to po redu, rode?
-Samo kad nije zadnja.
-Đe ćeš, tek smo sjeli...aj još po jednu.
-Nemam ti kad, kume. No vidiš li ti ovaj mali prst koji pružim kad držim fildžan? E pa nije do fildžana. Ja to tako i kad pijem vodu i kad jedem viljuškom. I kad kucam po tastaturi. A znaš li šta je to? Inkarnacija moje ćune iz blagodati od prošlog života.