30 sekundi. Toliko je potrebno zaokupljenom vozaču da nagura misli u podsvjest dok stoji na pragu novog pravca, čekajući i vjerujući da će mu mašina dati dozvolu za njegov dalji život, samo je toliko potrebno za siže života, toliko kontrastnog u njegovim dijelovima, prosto, nezadovoljavajućeg. Skoro protraćenog. Od svih bezgraničnih mogućnosti u početku, do košulje na kojoh se naziru tragovi doručka, i njenog vlasnika na semaforu. Vozačev pogled će radoznalo bauljati okolo, dok se ne poklopi sa nečijim tuđim, gotovo isto praznim. Mogu se vidjeti tolike sličnosti među pogledima, snovi, hirovi i nadanja, kišni dani bez kišobrana. Kao da je suština univerzuma u pogledu dvije jednike skoro kopiranih puteva, koji su na kraju doveli dovde.
Obojica skreću pogled, posramljeno (i pogrešno) razmišljajući o intimi tog pogleda, kao da su ga vodila dva potpuna suprotna čovjeka. Izbjegavaće to ubuduće.
Ljudi su čudni.
Najsigurniji način da završiš na intenzivnoj, nakon što te pokupi nekakvo vozili, npr. kamion s prikolicom (oni su inače oprezni u prometu)
Okupljanje ljudi,ludnica,muvanje,masa poznatih i nepoznatih,narodnjaci do daske....Ali sve to zavisi od domaćina...Ukoliko ste prethodnih 365 dana bili :bezobrazni,nepristojni,krajnje neumesni prema svojoj okolini -možete na keca očekivati da vam niko neće doći. Srbi vole tako da pokažu šta misle o određenoj osobi.
1:ideš kod milenije?
2:Ma kakvi,nema šanse-opanjakava me iza leđa,uostalom doćiće joj onaj njen pa nek se vataju!
1:ali,mislila sam da ste dobre drugarice?
2:Dobre? Ma,kakvi ne može da me smisli a ovamo mi se ulizuje:cico,dušo,maco,vegeto...
1:Ok,onda neću ni ja ,i mene smara da je slušam kako odgovara...Jel znaš šta je rekla za tebe pre 2 meseca......
Koji može nestati za tren ako vam se neko u busu javi, a da ga niste očekivali. Više vas u okolini neće smatrati niti filozofom niti neuljudnom mladom osobom koja koristi to da bi kulirala starije osobe za mesto, već i pored svega toga i seljakom brđaninom koji ne može da kontroliše svoje glasne žice.
Dečko sedi i zamišljeno gleda levo ka prozoru, dok mu dve nervozne babe stoje sa desne strane i samo čekaju da ih pogleda.
Odjednom između te dve babe se probija jedna slatka devojka, potapše dečka po ramenu i normalnim glasom izgovara " Hej pa ćao, gde ćeš ti ? "
Tu sad nastaje veliki problem, on je nju načuo i dečko umesto da skine sluške i mirno nastavi razgovor sa njom i možda je čak ponudi mesto i dalje ignorišući one dve babe, on od prevelikog iznenađenja sve to zaboravlja i mahinalno stupa u komunikaciju, ne shvatajući da ne čuje samog sebe zbog prejakog zvuka u sluškama.. Odgovara joj sa " EEEEE GDE SI BRE, EVO IDEM KUĆI, GDE ĆEŠ TI !! " posle čega se slatko nasmeje i naredne 4 sekunde ne shvatajući šta je uradio, dok se ceo bus ne okrene prema njemu i primeti da ga čak i devojka čudno gleda...Posle toga je shvatio i sam da treba da ih skine, ali tad već beše kasno, shvatio je da sad i misle da je i tipičan seljak pored svega onoga...
Prva adresa doseljenika u veliki grad.
Mane : - O sine, ne poznaš sirotinju od kako si se preselio u Ujvidek.
Dane : - Daj ne seri. Šta'š popit'?
Mane :- Pivu, normalno.
Dane : - Mile, daj ođe dvije, al da su ladne!
Mane :- Kako je, pričaj ? Đe si sa stanom? Kolika je kirija ? Kakva je gajba, ka'ćeš nas zvati u goste, da se oždrljekamo, 'nako po naški?!?
Dane : - Skupo, mamicu im jebem. 300 evra, namešten stan, pola godine unapred. Al' sam bar na bulevaru, tu kod "Kokre", s prozora vidim železničku stanicu, 5 minuta od ...
Mane : - Boli te kurac, kako god da okreneš nemereš zalutati. Ili u stan ili na voz!
Očajnički pokušaj igrača da svima stavi do znanja da uzrok promašaja nije njegovo nemanje pojma, već bol/znoj/krv/gangrena/je slučajno šutnuo pogrešnom rukom.
Kad mlade pubertetlije, ošašave za jednom devojkom, ne može im ni harem pomoći. Tada za njih postoji samo JEDNA, izabranica, i bukvalno gluvom, šaputao, il ćoravom namigivao isto ti se vata. Ova faza traje samo neko vreme, a posle na snagu stupa nova faza gde muškarci u svakoj devojci vide Anđu.Ženska verzija je sa Bred Pitom.
-Ej vidi je kaku sisu ima. (oduševljeno)
-Ma, da mi dođe Anđelina, ne bi' je pogled'o. Ja volim Bojanu. (nezaintresovano)
Na prvi pogled nemoguća, nespojiva veza i epska drama bliske budućnosti. Zidanje Skadra na Bojani. Kao gej brak vođe Radovaca i ciganskog bosa iz Jabuke. Mogu 4 filma da se snime o tome. Gordi političari prepuni zahteva i ultimatuma, i seljak koga boli kurac. Oni kažu da je zakon tu da se poštuje, a seljak, da se zaobilazi.
- Dobar dan.
- Dobar dan. Rakija?
- Ne, ne. Hvala. Radimo istraživanje o priviknutosti seljaka na proevrposke uslove.
- Da.
- Nekoliko prostih pitanja za vas. Kada ste već spomenuli rakiju, znate da je zabranjeno praviti jaču od 55 procenata alkohola?
- Znam.
- Na ovoj flaši piše da ima 65 posto!
- Štamparska greška.
- Ali pisano je olovkom!
- Ženo, daj hemijsku! :žvrlj: :žvrlj: Eto. 55.
- Da li stvarno ima toliko?
- Piše da ima.
- Ali...
- Piše!
- Dobro. Imali ste skoro najezdu bubamara. Šta ste uradili?
- Ma sve sam ih potamanio!
- Znate da je to kažnjivo zakonom?!
- Izvinite, pijan sam. Ne znam šta pričam. Lepo sam ih zamolio da odu kod komšije. Pitajte njega šta je bilo.
- Ali...
- Komšija je ubica!
- Ok. Da li znate da svinja mora da se uspava?
- Znam.
- Pa kako to radite?
- Pa malo joj pričam, tepam. Mazim je. I tako.
- I ona zaspe?
- Da. Čim je odvalim sekirom.
- Gospodine!
- Šalim se.
- Dobro je.
- Satarom to radim.
Umreti. Riknuti. Baciti kašiku.
-Je l' Mikijev deda još živ? Nisam ga video sto godina.
-Stilud. Preturio se čovek još prošle godine.
-E živote... Kad se setim samo kako nas je gađao kamenjem svaki put kad smo mu krali trešnje, i psovao nas kada smo mu gazili cveće pred kućom, i...
Budiš se neispavan, mamuran, u ustima osećaj k'o govna da si jeo. Odteturaš se do vecea, baciš peglu iz nekoliko pokušaja uz obavezne molitve "Bože uzmi me i skrati mi muke".
U sobi smrdi kao na deponiji. Pepeljara puna istrošenih kondoma i usmrdelih pikavaca. U vazduhu se oseća ustajali miris jebačine.
Na podu razbacane gaće, prazna flaša od kisele vode i jeftinog vina, omoti od kurtona, pepeo i poneki odbegli pikavac. Posteljina zgužvana kao da su se po njoj valjale sestre iz "Varljivog leta '68-me".
Još jedan pokušaj povraćanja gde najzad izbacuješ iz sebe zelenog ljigavca. Bacaš pogled na policu sa knjigama, gde te posmatra ON sa korica "Bludnog sina", nasmešiš se i pomisliš "O, čoveče, da nisam slučajno tvoj potomak?"
Ocenjiva fizička predispozicija koja može baciti u senku ostale merljive fizičke elemente.
Jeste ružnjikava, ali kakvu sisu ima!
Slobodno procenjeni period provetravanja klonje, nakon puštanja sidra.
- E, kevo, stani! Stani bre kad kažem!
- Što bre, šta je bilo?
- Ne ulazi tamo, pustio sam Obamu maločas.
- Pa koliko da čekam, hića mi je?
- Čuj, bacio sam pogled i gastralna projekcija mi govori da ni Glajd ne može da pomogne, pa probaj za desetak minuta na sopstveni rizik.
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Odlučnost.
- Kuco, što me gledaš kao Ljuba Tadić u filmu "Balada o svirepom" kada je bacio sekiru i odlučio da rukama ubije vuka?
- Il' se sama skidaj, ili kidam!
Kratko objašnjenje koje se, pre polaska na letovanje, daje frizeru na pitanje kako ćemo.
Momenat kada shvatiš kol`ko si ti ustvari ružan.
Suptilno davanje do znanja da je osoba zrikava.
Savrsena prilika da se okrenete za devojkom koja je prosla pored vas a da pritom ne ispadnete seljacina.
Izraz koji koriste oni gistro šmekeri što svaku veče vitlaju drugu ribu.
