Apsolutno nezaštićena individua koja je prepuštena samoj sebi. Kad se sve uzme u obzir, najugroženija jedinka na svetu....

Definitivan razlog za razvod u filmovima. Nije bitno što si za to vreme rintao k'o konj da bi preživeli dete, žena i ti i da bi mogao tom malom parazitu da platiš rekreativnu i ženi da platiš put na more sa drugaricama prilikom čega mora ceo ormar da zameni sa novim krpicama od kojih pola dobije svrhu tek dogodine kad kupi nove pa možeš sa tim starim da brišeš prašinu sa šporeta već je bitno da si ti propustio da sagledaš jebenu predstavu u kojoj ti je dete bilo ni manje ni više nego drvo... bukvalno.. i to fiksno.. bez njihanja

Кратак опис журке мушкарца разочараног квалитетом жена на истој.

Obično sledi neka gnusna laž u koju ti naravno možeš poverovati ako ne poznaješ tog čoveka ali sama pomisao da je mogao da desnom digne traktor a levom zaprežna kola pritom da mu seljančica radi blavj je već ne samo nemoguća nego i neverovatna

Rečenica kojom se pravdate pred ortacima za jučerašnje egzibicije u gradu.

Zajebao si stvar, sad si mrtav.. Kačio si se sa pogrešnim, i sad je kasno za ispravke,

Početak rečenice koja ti označava da nemaš šanse kod neke devojke. Postoje i neke varijacije sa istim smislom (zanimljiv si dečko, simpatičan si dečko, sjajan si dečko, dobar si dečko). Otprilike, ako si DEČKO - ugasio si ga. Nisi muškarac i tu je tačka - zaboravi. Neki ovaj suptilan znak ne razumeju pa kad čuju da su zabavni upru k'o konjusine, i samo prave budalu od sebe (nimalo zabavnu budalu).

1) Viđen si. Ugledan si. Tvoja prilika je zabeležena.

2) Snimljen si od strane neke devojke. Mada, kakvo vreme dolazi, možda i od strane nekog dečka.

Svaki kraj i narod na zemaljskoj kugli ima neku svoju osobenost.

Vojvodina ima ladovine i tamburice, Zapad Srbije kvarne malinare, Crna Gora seljačine, Bosna gluperde a Jug ima Vranjance.

Izreka koja najbolje opisuje srdačne i impulsivne južnjake, koji sve što rade, rade posvećeno i predano, pa tako i dočekivanje gostiju sa drugih područja Srbije.

Ljubazno te pretuku i objasne da su morali da te prebiju prosto od sreće koliko im je drago što si im došao u posetu.

Pošalica na račun nečije nejakosti.

to je ono kada ste bili kod nekog kuci i vec ste izasli na vrata a on vam kaze "e pa mogao si kafu da popijes" a pri tom te nije ni ponudio kad si mu bio na gajbi....

"Ne talasaj, prijatelje - ne valja ti tak'a rabota. Ono, mo'š ti to, al' ne ide. Š'a će svet da kaže na to i na takvo bahaćenje. Ne ide."

Ah, tak' divan savet su te reči svih onih ljudi koji bi se mogli nazvati jadnim izgovorima za nabeđene mediokritete, kojima je "Brion" alfa i omega kozmetičkih proizvoda za muškarce (stik im je gej - tačka). Svaki vid individualizma, te pokazivanja i najmanjih znakova za preuzimanjem inicijative u vezi bilo kakvog posla smatraju blasfemijom apokaliptičnih razmera.

"Mangup, je li?" - upitaće oni. "Ti s' neki pametnjaković?" - u svome će stilu (hah, čuj - stilu) nastaviti. Ne vole oni kada pokušavaš da prearanžiraš ekvilibrijum, kada pokušavaš da daš malo boje tom sivom okolišu koga sepija učmalosti nagriza kao što rđa nagriza gvožđe. Odgovaraju im amovi, misle da im lepo stoje, lepše n'o carevo novo odelo.

"Slušaj, mali - da ti ja kažem: pametan si ti, znaš šta bi trebalo da radiš. I ja sam tako, u tvojim godinama bio tako poletan, ali su mi tada starije kolege lepo objasnile neke stvari. I, šta mi fali? Nego, deder skokni i uzmi mi burek i jogurt i listu iz kladionice, kad već ideš. Hajde-de!"

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Blago rečeno najebao si. Gratis dobijaš polomljenu nogu/ruku nos i šljivu ispod oka. Ni to što si brz neće da ti pomogne, jer je on brži. Kolko god da si jak on je jači. Ti si naspram njega nož za tortu a on je jebeni Avtomat Kalašnjikov sa oznakama 47. Jednostavno si ga ispušio.

Kad si klinac ovo je za tebe uglavnom retoričko pitanje i služi kao najava fizičkog obračuna. Kad ostariš, ono za tebe ima praktičan značaj, iz prostog razloga što si gluv ko zvono.

…. Sahara mora.
To nam je kao djeci bio bekhend-longline na glupe opozive drugih klinaca u ulici.
I samo što si se okreno, dodjoše brčići i verzija … ko ˋ kurac kostiju.

Nema šanse na se izvučeš iz govana u koja si upao, u prevodu nadrljao si ili USR'O SI MOTKU.

Mnogo zajeban trenutak.

Poput golgetera u fudbalu koji pošalje gošu po burek, odradiš posao na najbolji mogući način, prevaziđeš samog sebe, pun si samopouzdanja, često i po prvi put u životu. Ali onda, niotkuda, tu se nađe neka ziljava prečka ili stativa i sjebe trenutak, pokvari sve i utisci koje si do tada ostavio padaju u vodu, a prilika... ko zna kada će se ukazati ponovo.

Razmišljanje umišljenog supruga uverenog u sopstvenu vrednost.

Pitanje koje muškarac postavlja ženi, ne zato što ga to stvarno zanima, već da dobije isto povratno pitanje. Jer nam je u krvi da se hvalimo!