Fraza koja je sve učestalija u našem žargonskom jeziku. Koristimo ga u situacijama kada dečko u društvu neviđeno smara, ili je opterećen glupostima, i ima glupe tripove. Ako to čujete od druga, a on zna da vi ne pijete, ili slično, nemojte se začuditi, znači da treba da ućutite malo.

Predrag Spasić bivši reprezentativac Jugoslavije krajem 80-tih i početkom 90-tih godina, je pojam za potkovicu, detelinu sa četri lista, zečiju šapu, uvek je odlomio veći deo pilećeg jadca, jednostavno čovek je rodjen pod sazveždjem srećnih zvezda.
Spale je načinio prve fudbalske korake u fk Ilićevo iz Kragujevca, o njegovom talentu ne treba trošiti previše reči.
Bio je štoper.
Kad god je mogao skidao je kopačke, jer su mu smetale. Lopta je mogla da prodje pored njega, mogao je i igrač ali bi mu ostala noga u Spaletovom naručju ili ustima. Čovek je spoj Fernanda Kouta i Marka Materacija.
Tako je Spale jednog dana, pored sveg manjka talenta i sive mase prešao u veliki Real iz Madrida, taj dan će tadašnji sportski direktor Reala smatrati kao dan kad je bilo bolje da je stavio Bobana na panj.Na promociji u novom klubu kao što običaj nalaže nov igrač kluba izadje na zeleni tepih Santjaga Bernabeua i pokaže svoje fudbalsko umeće, ispimpluje par puta ramenom, kolenom, glavom. Naš Spale je samo bacio loptu i uklizao za njom, postalo je jasno kakav je budak došao u klub.
Uzeo im je Spale strašne pare i ušao u legendu kluba, šuknuo je par autogolova, dobijao crvene kartone, čak je zauzeo svoje mesto u najgorem timu u istoriji Reala.
Već 20 godina ne radi ništa, boli ga paja, živi od kamate i oblači se kao klošar.

Potpuno ignorisanje, a u drastičnijim slučajevima i negiranje nečijeg postojanja.

Kod konzervativnijih Srba naziv za one koji furaju 'hipster-look' sa sve svojim krpicama, arafatkama, odrpanom odećom pa čak i muzičkim ukusom tipa 'slušaću nešto što niko ne sluša bez obzira koliko sranje bilo i sviđa li mi se uopšte'.

Sve navedene vrste mogu se pronaći u svakoj srednjoj školi, fakultetima i bilo kom drugom mestu na kom se okuplja mahom mladja raja

Štekara : Pljuge nema toliko često ali kada ih ima ni po koju cenu ih nece podeliti sa bilo kim ,pa makar mu život zavisio od toga. Uglavnom puše srednje skupe cigarete jer im nije problem da s vremena na vreme izdvoje neku paru za iste.

Grebator : Čovek koji nikada ,ali baš nikada nema pljuge. U stanju je da se svaki dan uvlači ljudima u bulju samo da bi dobio toliko željeni nikotinski štapić. Ova ,,sorta" nema omiljene pljuge ,dobro mu je sve što može da izvuče od ljudi oko sebe.

Rekreativac : Cigarete ne kupuje često ,ali se i ne grebe za iste. vodi se principom ,,kad se truješ truj se kvalitetno" pa stoga su marlboro,davidoff i ostale skupe pljuge one koje isključivo konzumira.

Džentlmen : Pljuge ima uvek ,uglavnom one do 180 kinti ,ne daje ih nikome sem pičkama koje ga lepo zamole. Zakleti protivnik grebatora!

Klošar : ,,Duša" od čoveka ,skoro uvek ima pljuge i spreman je da ih da svakom i u svako doba ,ali kada mu zatrebaju iste ,obično glatko ispuši kurac (metaforički rečeno) od svih ostalih vrsta. Karakteristicne pljuge su : Drina , 57-mica i ostale manje popularne pljuge

Najprecizniji test ličnosti.

Posrednik preko koga se međusobno ljubilo preko milion ljudi. Ako je crkva novijeg datuma, možete se "hvaliti" da ste poljubili Vojislava Koštunicu, Ružicu Đinđić, Mateju Kežmana, Isidoru Bjelicu ili babu-ciganku sa pijace, dok ako je starija, imate tu čast da kažete da ste poljubili Karađorđa, Svetog Savu, Miloša Obrenovića, Malog Radojicu ili ko god da je živeo blizu vašeg mesta. Da bedak bude još veći, "privilegija" tog žvalavljenja sa sobom nosi sredstvo za otimanje novca siromašnim vernicima, koji za ovo plaćaju.

Jedno od mnogih pitanja, koja se vrte po glavama roditelja i deda i baba muških potomaka, u vezi sa istima, čim pomenuti odrastu i stasaju za ženidbu. Ovo je, između ostalog, čak i jedno od pitanja, koja se vrte i po glavama stričeva, ujaka i tetaka mladih im rođaka. To se nekada, u vezi pripadnika omladine, pitaju i prijatelji istog i najčešće, srednjeg, zrelog ili starog doba, komšije omladinaca, o kojima je reč.
Značenje ovog izraza je - ,,Da li će taj i taj mladi srodnik / prijatelj / komšija / poznanik, biti čovek?'', odnosno da l' će postati / biti neko i nešto.
-----------------------------------------

Uglavnom, u životu ili si domaćin čovek ili si švaler. Ili budala. U jednu od pomenutih kategorija, spada svaki muškarac, bez izuzetaka.

Kategorije:
001. Domaćin čovek: Zreo, odgovoran i pouzdan čovek, kom se može verovati i na kog se može osloniti. Boem i drugarčina, ponosan na kulturu i istoriju svog naroda i svoje poreklo. Odgovoran, ažuran i pouzdan radnik i saradnik u poslu, čovek svojoj ženi i otac svoje dece, očinska figura i glava porodice. Njegovi životni prioriteti su: Porodica, posao, prijatelji, pa sve ostalo.
002. Švaler: Ljubitelj (lepih) devojaka i žena, duhoviti šarmer i majstor flerta, kojim je u izvesnoj meri bitan lični fizički izgled. Jebač, po naški. Njegovi životni prioriteti: Devojke / žene, izvori prihoda, najbliži, pa sve ostalo.
003. ,,Budala'' (uslovno rečeno): Nemaju baš sve osobine i odlike koje trebaju imati rođeni lideri, alfa-mužjaci, domaćini ili ljubavnici, ili nemaju (dovoljno) volje, motivacije, sreće i / ili prilika da bi bili nešto od pomenutog. Njihovi životni prioriteti: U zavisnosti od slučaja do slučaja.

Igra zastupljena na bazenima gde ljudi izbegavaju da nose bilo šta, pa određeno vreme provode zagledajući ruke drugima ne bi li videli ko od njih ima sat ili pak prilaze onima koji pored peškira imaju torbe, nadajući se da se u njima nalazi mobilni telefon čiji vlasnik će nam reći koliko je sati.

Kultni film koji je u velikoj meri obogatio ovdašnji sleng.

Kad opisuješ nekoga ko ima para.

Po pravilu ovi likovi su bili najveci smekeri grada...

Boca, neizbježni pratilac odlaska na veselje. U skladu sa običajima, ne može se praznih ruku. Cvijeće, benkica ili igračka, set noževa marke Japan, pljati ili lampa, sve to može, zavisno od prilike i materijalnog stanja. Ali i ne mora. Boca mora.

Mužjak, Balkanoroid. Uglavnom u sitne sate, kada ti mrtav pijan objašnjava razliku izmedju 'alkosa' i 'boema'. Tvrdeći da je on posle Tome Zdravkovića i Djure Jakšića poslednji živi primerak.

Vrhunac gabaritnosti močuge. Prirodni proizvodjač tupog zvuka. Tester obdarenosti kućne radinosti. Mašala!

Novi mit stare Grčke. Muke Sizifa, Scila i Haribda i Tantalove muke nisu ništa naspram ulaska u prepunu 610ku ili neki slični broj autobusa. Ulazite negde nakon kružnog toka kod Bežanije. Unutra haraju Cigani sa svojim harmonikicama i kapama za lovu iako u busu voda u flašicama ključa. Penzioneri sede k'o prikovani za sedišta i gunđaju nešto. Upekla zvezda, babe sa cegerima trče po autobusu ako se oslobodi mesto. Isti ti penzioneri kontrolišu atmosferu u svakom smislu. Ako li ih neko samo pogleda popreko, ili ne daj bože slučajno se nasloni na njih sledi kataklizma. Višednevni znoj kruži vazduhom, a sve Ciganke samo mašu lepezama a njihove bebe plaču i seru u pelene ili šta god da nose. Nije provereno, ali neki sa zgloba busa cene da se neki matorac tamo usrao. Muve se kolebaju da uđu. U tom trenutku sve stoji. Mrtva tišina. Neko odpozadi viče: 'Ajde majstore teraj ovo govno, pogušismo se ko Jevreji... Mašina kreće uz zvuke i pokrete prasca na klanju. A onda kod Jakova ulazi neki klošar koji se nije kupao cirka 4 godine sa flašom (plastičnom naravno) rakije i prosipa je nekoj babi po krilu. Neko lomi prozor, vrata se otvaraju i rulja je pohrilila napolje. Stigli ste do zadnje stanice. Hvala što ste se vozili GSP-om, nadamo se da ste uživali u vožnji i da ćete biti naši gosti opet. Nazad do kuće iznajmljujete taxi jer u to govno od busa ni muva ne bi opet ušla.

To su žickaroši koji se najviše kreću po parkovima od klupice do klupice. Startuju za kintu isključivo mlađe ljude i imaju taj kul stav ,kao mi smo ortaci, braća, kapiramo se ovo ono, kao znaš i te fore.

Filozofsko shvatanje praktičnog zanimanja. Ne bukvalno graditelj mostova nego onaj ko stvara spone i veze između sebe i ljudi koje sreće u cilju stvaranja harmoničnog društva i skladnih prilika za budućnost.

Posebno drag miris, mio jelte. Ali neki čudan, poseban miris, sepra na ražnju svima miriše dobro kao i novi Fendijev ženski parfem ili miris sveže pokošene vutre. To je mejnstrim i nije to, to.

Na primer ja, volim miris benzina i acetona, još kao mali otvarao sam kante sa benzinom da udišem isparenja, bilo mi mnogo dobro posle. A sada kada sam odrastao, manje-više jer i dalje sam infantilan, sada obožavam miris sveže vanilice.

Pored redovnog starog pretka koji je zaklao Turčina i prešao u ove krajeve, u porodičnom stablu Srbina je isto tako obavezno i prisustvo institucije takozvanog pretka predratnog gospodina. Ova vrsta obično spada u nešto mlađe pretke u odnosu na dobru staru klasu turkoubica i ona već pokazuje prve znake prefinjenosti i gradske dekadencije naspram naprasitosti i sirove snage osnivača familije. (Prima Turkoktonos)

Gospodin predak predratni gospodin obično je bio jedini pismen u selu i najpametniji okolo tries kilometra, prvi je došo u grad, obuo cipele, poljubio kaldrmu, i počeo da nosi šešir polucilindar engleski Swisslionson i odelo od škotskoga tvida šiveno najvećim delom u Budimu dok su peševi išli u Prag na štepaneka kod čuvenog majstor-pešlije Žumborskog i sinova. Gospodin predak predratni gospodin je posle, uz pomoć, pre svega umeća, znanja, poštenja a donekle možda i ljubavnim vezama sa bogatim ružnim ženama uspeo da stekne ogromno bogatstvo, sedamdeset kuća, stanove u Pešti, osamneset ćupova je imao zakopanih, razne male radnje, kafane, hanove, česme, simfonijski orkestar. Pored toga uveo je i razne inovacije u mnogim privrednim granama, recimo, konkretno, moj predak je izumeo električno kolovratilo za lumbalni deo, neki drugi predak je izumeo baštu, neki možda auspuh i tako dalje, svako već prema interesovanjima; Jelenin deda izumeo je panj.

Dodaćemo još da je, uz sav taj, da kažemo, profesionalni, aspekt gospodskog bivstovanja, gospodin predak predratni gospodin bio (a i samo mu ime kaže) i pravi gospodin ovako u životu, što znači da je bio boem, švaler, vinograd i ministar i obavezno se, pazite sad, vozao gradom jednim fijakerom a u drugom, iza, vozili su mu štap, šešir, tabakeru i burmuticu, to je neka fora bila tad ko sad bemvea da provozaš polako sa izbačenom rukom i jakom muzikom - to je valjda bilo glavno seljačenje tada odnosno glavna odlika gospoštine gospodina pretka predratnog gospodina koja je ostala u pamćenju potomaka da se prepričava na slavama kao jedini sačuvani trag i simbol velikog nekadašnjeg gospodstva našeg