Klošar, lutalica, beskućnik. Može i kabriolet. Krova bez, kapiraš? Najčešće idu peške, a ako i imaju neka kolica...pa...ne želiš takva kolica. Ako me razumeš.

Klošar koji sedi i prosi ispred crkve, glumeći da nema jednu nogu, a pored sebe nema ni štake ni kolica, pa se postavlja pitanje kakvom akrobatskom veštinom je došao dotle.

Ukoliko sedite ispred dragstora sa flašom vina iz tetrapaka i pljujete po režimu onda ste klošar. Pritom, ukoliko ste student, onda dobijate status disidenta.

Najveći i neponovljivi bluzer srpskog folka.
Pjevač i harmonikaš koji je u svojim pjesmama doticao najdublje ponore ljudskih života i sudbina. Boem koji je živio svoje pjesme.
Pjevao kao Šarl Aznavur, živio kao Džoni Keš, a umro kao Alija Sirotanović.

Neki od dolazecih hit nastavaka:
Hari Šporet i Vatreni Pekar
Hari Klošar i Red Penisa
Hari Poter i Hari Mata Hari
Hari Poter i Hajndelberške Svinje

Vrlo inteligentan lik iz drustva, inace neodgovoran i opusten, uvek za akciju i zajebanciju, snalazljiv, ali samo do izvesne mere. Kad tad se nadje na krivom mestu u krivo vreme. Obicno zavrsi kao boem, portir u studentskom domu, bivsi gastarbajter ili vlasnik bungalova na Karibima.

Covek koji je dotakao dno zivota, a onda napisao i najlepse pesme. Za njega su govorili da je njegov osmeh tuzan, da mu se na licu uvek ocrtava bol. A Toma je bio boem, koji se seti svake jeseni da nje jos nema, tok prokletog zenskog stvora. Povuce se onda u neku kafanicu, pa utone u dim i pita se zar je moguce da jednog coveka tolika nesreca snadje. Govorio je da mu je kafana sudbina i svirao je cesto samo za nju, uglavnom tiho, pa sve tise. Voleo je Toma i Branku, Danku, Jelenu, Ljiljanu i jos mnoge, ali je na kraju ipak ostao sam.

Jedinstven i neponovljiv pevac koji u potpunosti oslikava rec boem!
Rodjen 1939 a umro 1991-za nas njegove obozavaoce samo fizicki.
Covek koji je za zivota zaradio kao Miskovic za mesec dana,ali i
potrosio tri put vise no pomenuti za ceo zivot! Neko bi reko budala
a ja kazem kralj-slava mu!

Najgori medju najgorima. Penetrirao je u dno života, od njega beže i ludi i pijani. Dobio je otkaz na mestu čuvara deponije, zabranjen mu je ulaz u lokalnu birtiju zbog crte od dvestapedes' dinara, šutnula ga je žena koja ima veće bradavice na čelu nego na sisama.

Pokvario bi nakovanj, dobio batine od Božidara Djelića i triper od lutke na naduvavanje. Bušan kurton od čoveka, nije ni za kurac.

Dobar odgovor koji možeš dati starcima ujutru nakon burne noći da ne ispadneš klošar jer si cirko Meraka na zidiću i rizikovao život, po njima, bivstvovanjem vani u 3 ujutru..

Odeš kao klošar u starim tikama jer nemaš za nove, sav zakrpljen i sjeban jer plata kasni već tri meseca i čak besplatno gledaš tač skrin telefone od 300 evra koje kupuju tatini klinci.

Narator života. Umetnik života. Život.
Sve je prošao, svugde bio, sve video, sve čuo. Kao mlađi je bio šmeker, faca u svom selu.
Sad sa 50 godina, postoji kao prazna, neobrijana, zapuštena i vrlo štura ljuštura svoje davne, raskošne prošlosti.
Ali, to ga ne sprečava da dominira seoskim veseljima. Boem, kao on, zna tekst svake kafanske pesme. I nesebično ga deli sa ostalima.
Ali, on ne peva. Ne. Blagim pokretom ruke, grabi svoju "Lav" pokilu, koja se transformiše u ukras u njegovoj ruci, dok narednih 5 minuta, recituje pesmu nalakćen na sto.

Kaže se za lika sa uberklošarskim imidžom. Fejl od garderobe i stila. Odudara od normalnih ljudi kao Pamela među onim brkatim daskarama i hipicima što se bore protiv ubijanja životinja zbog krzna.

Decenijska kuknjava prosečnog građanina na vlast koja, eto od Titove smrti naovamo, ništa dobro nije uradila za građane. Baš kao što veli i Besmrtni boem, svi smo mi naglo postali stari iako smo još uvek mladi.
Volimo da kukamo brate, tako nam lepše.

Kokuz je sarajevski žargon. Kokuz je čovek klošar koji nema novca ni zaposlenja i samo landara naokolo i ne radi ništa pametno. Ova reč je u naslovu pesme Dubioze Kolektiva ,,Kokuz Bekrija" .

Najveći sin srpskog naroda i narodnosti. Od majke Srbije i oca Sporta srpskog.

Već kao mali pokazivao je sav svoj raskošni talentat. Svi su ga voleli. Svi su želeli da ga gledaju. Bio je broj jedan. Glavno mudo. Svako selo je zbog njega izgradilo svoj fudbalski teren. Sve su ribe vlažile na njega. U međuvremenu, opila ga je slava. Novac mu je udario u glavu. Počeo je da izlazi po inostranstvu. Vreme je provodio uz političare, lopove i slične. Propadao je. Pao je na najniže grane. Kao klošar iz kraja. Svi ga znaju i sećaju se kako je nekada žario i palio, a sada je duboko u mraku koji je sam stvorio.

Za vreme njegovog lumpovanja druga deca gore pomenutih roditelja su počela da se probijaju. Starija ćerka Košarka je oduvek bila vredna, pametna i uspešna, ali na nju nije toliko obraćana pažnja. Uvek je bila odličan đak, ali Fudbal je bio ljubimac roditelja. Međutim, kada je on dotakao dno života, Košarka je postala ponos oca i majke. Na nju se ugledala i mlađa sestra Odbojka, kao i najjači član porodice, brat Vaterpolo. Nizali su uspehe na svim nivoima. Donosili su radost u kuću, što i dalje čine, a što je od skora počeo da čini i klinac zvani Tenis.

Međutim, majka i otac se sa suzom u očima još uvek sećaju uspeha najstarijeg sina, i nadaju se da će on opet biti očev ponos i majčina dika, da će opet koračati uspravno, sa visoko uzdignutom glavom i rušiti sve prepreke pred sobom. U njega se i dalje polažu najveće nade, iako to nije zaslužio. Svi potajno žele da se trgne i ustane iz kome u koju je zapao svojom krivicom i nepažnjom.
Nekada uspešni sin Rukomet je prolupao i davno pobegao od kuće, i od tada se ne zna ništa o njemu.

Prepuni bus,u kom je temperatura 40 stepeni,pored tebe sedi klosar,i dok njegov smrad napada i nervni sistem tvog organizma,kada pomislis da ne moze gore,u bus ulazi mali,raspevani ciga i zapocinje standardnu pesmu iz svog repertoara

Postupak jednak socijalnom samoubistvu, praktikovan od strane teških alkoholičara, narkomana i marginalaca - jedinki koje su dotakle dno života. Čin kojim se nesrećnik uzdiže na pijedestal klošarstva, posle čega za njega više nema svetle budućnosti. Prestavlja svojevrstan raskid sa zdravim razumom, na koji okolina nikada ne reaguje blagonaklono. Doduše, ni kurcovadilac ne gleda s razumevanjem na okolinu zbog godinama akumuliranog bola u kurcu koji oseća prema istom.

Biti boem je jedno, ali pričati sa flašom i vijoriti njihalo strave pred razgrogačenim tetkama i zgroženim majkama koje rukama pokrivaju oči svojim znatiželjnim kćerima je nešto sasvim drugo - degutantno i socijalno neprihvatljivo, najblaže rečeno. Jedini koji je uspeo da uradi tako nešto uz izvesnu dozu šmeka je bio Bukovski.

Sam čin se jedino može uporediti sa nihilističkim gašenjem cigareta o sopsvene podlaktice/jezik ili šetkanjem narkomana sa zagnojenom gangrenoznom venčugom u majici na bratele.

U manjim mestima to je obično pokojni boem (ili po rečima udovice: ispičutura i propalitet) koji je u lokalnom kafe baru (po udovici: smrdljivoj birtiji) ostavio svoje najbolje godine (tj. udovičine najbolje godine) i time stekao posthumno pravo da njegova stolica ostane nedirnuta dok je sveta i veka.

To su ona dva ili tri komentara koja se nalaze ispod videa i koja imaju najviše lajkova a imaju veze sa videom koliko i klošar sa prijatnim mirisom, proliv sa poetičnim prizorom ili Sale Popović sa ljudskom rasom.