Milojko : "Komsija Radojko ,kako biznis ,jel cedis goveda ?"(u sebi -hi,hi,hi,da bog da ti goveda pozivela k'o Krkobabic)
Radojko : "Ovaj mesec je mnogo bolje ,jer nema vise sta da mi fenduju, ostale mi samo krave ,a njih nece niko ni da pogleda."
Milojko ;"Ako, ako ,samo nek su zive i zdrave...hi,hi,hi"

Svađa komšija ( završetak svađe) :

-Ajde majmune jedan, ti ćeš da me učiš kako se vaspitava dijete?
-Pa da, ja te trebam učiti, jer da ti nije mene ni tu djecu nebi imao!
-Šta, aa, pa ubiću te skote jedan, ti meni tako?
-Da, šta se ljutiš, nisi sposoban ni djecu napraviti, a mene da ubiješ.

- Ej, ćalac je l' mogu 200 dindži da dobijem ?

Slava
HV: ...I sada, bilo je to neke šezdeset sed... Ne, šezdeset i osme godine, tada smo pravili veliku ju-go-slo-ven-sku turneju.
Žena: Da, da, sećam se...
HV: Znate šta je to, to nije ovo prkno koje je ostalo od zemlje, da prostite, već od Vardara do Triglava. I ja se sećam, tada mi dogovorili sa mojim poznanikom, dekanom zagrebačke akademije, da pevamo kod njih u sali u subotu, u "Vatroslavu Lisinskom" u nedelju, a onda da produžimo za Ljubljanu.
Žena: Tako je, da...
HV: A ovi moji iz hora, jeste da su bili lenčuge, ali ja im lepo svima napišem opravdanja u gimnaziji, pa lepo pravac turneja. Bio je neki maj inače, a oni sve kukaju: "Pa, profesore, pobogu, nama je prijemni za mesec dana!", a ja kažem: "Eee! Pa što do sada niste učili za prijemni, a znate da ste u jednom renomiranom horu!".
Žena: Mhm...
HV: I ništa, krenuli mi vozom i stigli u Zagreb. Dobro je prošao koncert, puna sala, ja se okrenem da se poklonim, kad ono vidim u prvom redu neko poznato lice. Ja se malo bolje zagledam, kad ono Herbert fon Karajan, sunce ti žarko, nema poznatijeg dirigenta od njega. Otišli mi posle u predvorje, prilazi meni Fon Karajan da mi čestita. Aaaali, ne prodajem se ja za kompliment: kažem ja njemu na nemačkom, znaš da govorim engleski, nemački, francuski, italijanski, ruski, češki, mađarski i grčki tečno, a služim se arapskim...
Žena: Jeste, sve on to govori...
HV: Elem, mislio sam da mu kažem nešto i na grčkom, jer je on Grk, ali ipak ću na nemačkom, dakle kažem mu "Herbert, da se ne lažemo, ti si u-pro-pas-ti-o Betovenovu Petu...
Sin: Dobro bre, čoveče, pričao si to mali milion puta, promeni malo ploču...
HV: Kuuuš!

Došao sam iz grada oko pola 6 ujutro, pomalo i pod saugom, tiho, i da nisam srušio fiksni telefon, gotovo nečujno sam se ušunjao u svoju sobu. Svukao lagano odjeću i taman kad sam se , onako, u gaćama spremio da uskočim u krevet, iza leđa sam čuo riječi: „Dobro je da si ustao na vrijeme, voda vri idemo klati, 'ajde!“

Okrenuo sam se, i vidio sjenku kako drži sablju dimiskiju, a grč na mom licu govorio je: „Nemoj mene matere ti!“. Malo sam razabrao u polumraku i prepozao ćaću koji je opet prepoznao da sam ja pijan k'o letva: „A jebem ti sunce alkoholičarsko, pa jesi makar danas mogao trijezan doći, polazi ako ne želiš da tebe vješam na čengele. MRŠ!“

Krmak je bio neobično jak. Čak je i moj otac, prirodno jak čovjek, morao nekoliko puta da ga ošine dok napokon nije ukrstio očima i pao. Dao mi je nož u ruke i znak očima, te uhvatio krmka za zadnje noge. Znao sam šta mi valja činiti, samo objektivna situacija mi nije išla na ruku. Svinja me bacala na sve strane kad sam počeo da je koljem, ko da sam na rodeu...

-„A JEBEM TI NED'LJU NE KOLJEŠ POLARNOG MEĐEDA, DAJ NOŽ I 'VATAJ ZA ZADNJE NOGE!“

Nažalost ni ova kombinacija nije urodila plodom pa je stari zab'o kolac i za njega sapeo zadnje noge krmka i tek tada ga likvidirao.

Svalili smo ga u korito i počeli da ga šurimo. Ćutke. Razočarani mojom brukom. Vidjevši mene kako se prenemažem dok šurim svinju stari je rezignirano konstatovao: „E moj sine, krmak je i sad življi od tebe. Ma , tačno mi dođe da sad i tebe ošurim sa njim.“ Podigli smo ga na čengele, što je malo odobrovoljilo ćaću kad je vidio veličinu krmka pa je zadovoljno, spenkujući ga po butkicama, izjavio: “ Vide ga sine, k'o Nađa Komaneči!“.

Zapao me je nezahvalan zadatak da izvadim drob. Sunce ti jebem pa u njemu je bilo više govana nego u kompletnom nevladinom sektoru. Kilometar crijeva. Dok sam slušao didovo pripovjedanje kako su oni kao klinci naduvavali mijur pa se loptali, malo sam nožem prokin'o drob. Na skali od 1 do 10, smrdilo je kao Bebi Dol. Sanirao sam to nekako i saprao izmet.

Poslije toga nije bilo više delikatnih poslova, čvarci, ladetina... Dodouše malo je bilo rizično sa čvarcima jer sam bio pijan pa je mati oblijetala oko mene bojeci se da se ne skram u kazan.

Eto sad sam propustio priliku ali već iduće sedmice mi je popravni, kod rođaka koljemo. Valjda ću učiniti ćaću ponosnim.

- Ta jebo te baba tvoj.

- Moram to otić reć babi.

- Babo, jel imaš 50 dinara za participaciju?

- Ja sam njega poštovo, ko i mog babu što sam poštovo.

(Nevoljni susret bivših ljubavnika. Prošlo je podosta godina. Ona šeta dete, za koga on zna da mu je otac u izmaglici sećanja).
- I, šta, ti si kao direktor? Pa jel si opasan prema zaposlenima? Karaš li ih?
- A karaš li ti tvoju ćerku? Mislim, nema oca da je brani, može ti se...
- Šta tebe briga kako ja vaspitavam moje dete, klošaru?!? Znam ja da tebe kolje što sam ja emancipovana...
- Šta si koji kurac emancipovana?!? Pa svaka druga Ciganka ima takav bračni status, jebote, kome ti o emancipaciji...
- Mrš, klošaru, ionako ti se nije ni dizao kako treba!
- Šetaj, kuravo, pička ti je bila suva ko medžik krpa, kome bi se na to digao!