Pogrebna snajper baba (PSB): „Dete, što se ne krstiš, blago babi? Ako ne znaš kad, samo gledaj popa!“
A: „Ne krstim se. Ja sam ateista.“
PSB: „Šta ti je to, sine?“
A: „To je onaj koji ne veruje u boga.“
PSB: „Aaa, od ti’ si izroda! Pusti ti te ateste, je l’ vidiš kako te gledaju? De, prekrsti se, neće ti otpadne ruka.“
A: „Bih ja, baba, nego ne vidim čemu to.“
PSB: „Kako čemu? Pa, vidiš li da svi samo u tebe zevaju? Veća si zvezda od ovog pandrknulog, Bog da mu dušu prosti! Ovo je njegov dan!“

Brdjanin: Slušaj me jadove, nijesi mi dovoljno platio to, sade evo ak' mi ne vratiš to sokoćalo, pa ja ću. . .
Gradjanin: Ti ćeš, šta ćeš ti seljačino jedna? Platio sam ti ga i više nego dovoljno! Muči!
Brdjanin: Platićeš ti meni čaprom!
Gradjanin: Ako sam ga riječ razumio jebi mi oca, ma ko ga jebe!

SUTRADAN u svim novinama: Nepoznati ubica ili neka zvijer sinoć u kasnim večernjim časovima, na monstruozan način ogulivši kozu sa cijelog tijela ubilo je Mitra Mirića iz Gornjeg Mostara. Policija se do sad nikada nije susrela sa ovakvim prizorom.

Moj unutrasnji monolog:
-Dal' da odletim malo do Meseca, odskakucem, pokupim kamencice suvenire, pa se vrnem...
-Pa dobro, pomucices se oko svega, al' izvodljivo.
-Sta ako usput otvorim lanac hipermarketa, nadjebem Miskovicev monopol, dosta ga je vala bilo...
-Malo po malo, zrno po zrno, mito po mito, para na paru.
Ok, pocinjes u utorak.
-Ocu i fudbal da treniram, sledece godine postanem reprezentativac, lansiram nas konacno na svetski tron.
-Uf, oznojices se debelo, al bice, bice, uklopices i to nekako...
Kupujes kopacke u cetvrtak,pa na trening!
-Da razbijem Vukajlijsku monotoniju, nikoga ne poznajem, daj da upoznam neku Vukajlijasicu, vodim na pice i to je to...
-Ufuf decace!
Alo bre!!!
Kud se to zaleces!?
Da ti ne bude malo muka!?

Baba: Pojedi ta tri zalogaja, sine, šta si to ostavila?
Ja: Ne mogu više, dosta mi je.
Baba: E za toliko ne valjaš, da znaš!
Ja: Joj, bako, stvarno ne mogu.
Baba: Ni bez 'leba?
Ja: Ne mogu.
Baba: Ma ne laži, ništa nisi jela, sve ću u nos da ti naćuškam!

Tamo negde 90 i neke godine, kad je na ibarskoj magistrali pokušan atentat na Vuka Draškovića, kamionom punim peska, ustopirao sam neke klince koji su išli na miting. Tad je bio fazon da se svaki čas pravi neki miting a ovaj je bio specijalno napravljen zbog tog pokušaja atentata.
Iako sam krenu i ja tamo, primetim da su klinci baš naloženi pa počnem da ih zezam "ma možda nije atentat, možda je slučajno neko naleteo na njega, ko će da ubija Draškovića kao da je on neko bitan...".
Dvojica od njih trojice se još više nalože i počnu da se raspravljaju sa mnom, a vozač ćuti i gleda me u retrovizor. U jednom trenutku kaže:
- je li ti, ti sigurno pamtiš Krcuna, starija si generacija, sećaš se da su i njega tako roknuli?
- gde bre pamtim Krcuna? mislim, znam priču ali ne pamtim, otkud, mladji sam malo - kažem ja pomalo zbunjen.
- ma pamtiš, pamtiš, ti si ta generacija Krcunova. a nemce jel pamtiš?

- Ajde da ne trošiš, pa čujemo se.
- Ali, ti si mene zvao.
- Ma, svejedno.

Prle: Izadjem ti ja sinoc u grad, malo ovo ono...Napijem se ko stoka, i sedim tako u uglu kafica, kad ono meni prilazi neka sa cetiri sise! Ali ja je odjebem onako pija....
Tihi: Seres bre Prle, tebi niko ne prilazi ni kad si trezan a ka....
Prle:Pa ti ne moras da mi verujes,ja znam da je tako!

-И ја јој све то лепо рек'о, и она ми пред свима звизнула шамарчину!
-Брате, стварно се понашаш к'о мајмун! Понекад се заиста запитам како си ти успео да се инфилтрираш међу људе?

Situacija je sledeca- Marko sedi na stolu dok nastavnik ulazi u učionicu.
Nastavnik: "Marko, je l' ti to i kod kuće radiš?"
Marko: "Ne nastavniče".
Nastavnik: "E pa onda nemoj ni ovde".

A prica moze da ide i ovako...

Nastavnik: "Marko je l' ti to i kod kuće radiš?"
Marko: "Da, radim!"
Nastavnik: "E pa onda to radi kod kuće, ovde ne smeš, ovo je škola- ustanova!"

- Ajde Bože, samo da dobijem na lotou.
- To bre, imam prva 3 broja. Ima Boga, ima Boga.
- A u kurac, pa samo 3 pogodjena. Jebem ti Boga, ko još kaže da postoji. Nema Boga, mamu mu jebem.