ako bogda stace

Još jedna u nizu urbanih legenda, poput Ostoje. U pitanju je čuveni kamenorezac koji se proslavio još čuvenijom reklamom na radiju za svoju kamenorezačko-fasadersku radnju propraćenu najtužnijim melodijama narodne muzike. Malo je onih koji znaju da li je ovo najobičnija parodija ili stvarna reklama, te to pitanje ostaje pod velom misterije za neke buduće naraštaje. Fora je kružila svim mobinim telefonima, na početku ere mobilnih sa polifonim melodijama. U neprosvećenim narodima se od tih vremena raširila kletva: "Da bogda bio mušterija Joksiću Radoslavu Bati".

Svaki student željno iščekuje svoj diplomski rad k'o seljak da mu se krava oteli, zato što u tom periodu ne daje mlijeko, a i prinova u štali dobro dođe, jerbo će u očima svojih komšija da izazove zavist zbog povećanih dohodaka i tako svrstati sebe međ' bogatije ljude tog krajolika. To je prilika kada se okupi najuži dio porodice kako bi svi zajedno mogli da saslušaju svoj ponos sela kako izlaže svoj rad, jedinog iz tog kraja koji završava neke studije. Na svečanost su pozvani njegovi najbolji prijatelji, djevojka, te naravno oni najbliži iz familije. Na stolu u sali se nalaze mnogobrojni pokloni za profesore i žiri koji daju konačnu ocjenu.

Na početku izlaganja kod našeg studenta Bogde gaće se tresu k'o u gole kurve na njivi kad je svodnik izbaci iz auta zato što se zaljubila u svoju mušteriju i nije mu uzela pare. No, kako vrijeme teče, Bogda dobija na samopouzdanju i sala puca od njegovog znanja, a okupljena familija se diči svojim zlatom. U očevim očima suza se nakuplja k'o vlaga u podrumu, dok majka ne štedi na suzama, pa ih ispušta k'o da su Nijagarini vodopadi. Djed je došao u svojim novim opancima koje je nalaštio crnom „Ajakablar ičin“ kremom za obuću iz Turske, a Bogda, ne stideći se svoga djede, još jačim, ali drhtavijim glasom izgovara riječi gledajući ga u oči i čineći tako događaj još napetijim. Bogdina stara, bolesna baba je takođe prisutna, drži svog doživotnog saputnika za ostarjele ruke i divi se repertoaru riječi svog unuka, iako ne razumije ni jednu riječ i sve što govori za nju je špansko selo. Kako se svečanost približava kraju, tako i kod pristunih raste adrenalin i jedva čekaju da se to sve konačno završi, a i Bogdinom teči bi to bilo drago, jer su ga guzovi već počeli da bole od sjedenja na tvrdoj stolici. Bogda naposlijetku završava svoje izlaganje, a profesori lagano privode kraju diskusiju o radu. Diplomirao je sa ocjenom 10.

Nastaje aplauz k'o da je došao sam Barak Obama na svečanost. Prilazi ćaća, čestita svome sinu jedincu, pa i profesorima koji se čude jačini stiska njegove pesnice otvrdle od čestog kovanja željeza u njegovoj maloj radnji, a mati je već zagrlila svog sina stežući ga k'o boa kada uhvati svoju žrtvu. Ubrzo se svi izljube, po triput, naravno, te naposlijetku se fotografiraju za vječnu uspomenu iz studentskih dana, dana kada je Bogda žario i palio studentskim domovima u kojima je očas posla znao da oprca cijeli sprat spremnih studentica koje su stojale u redu da ne bi koju dvaput otrsio. Naravno, ovo za studentice je preuveličano, ali Bogda je zasigurno bio jebač, teži u svojoj kategoriji, ali kao i svakom drugom živom biću, tako se i njemu desila ljubav sa jedrom, rumenom brđankom sa kojom je prošao sito i rešeto u tim danima i sa kojom se na kraju svečanosti iskrada iz sale i odlazi da u tišini, oči u oči sa svojom izabranicom proslavi veliki trenutak njegovog života. I tako, dok okupljeni sa prozora gledaju mlađani par kako izlazi iz dvorišta fakulteta, polako se okreću prema vratima i napuštaju salu, a ponosni roditelju u isti tren izgovaraju: „To je moj sin...“.

Suprotno od "na zdravlje"! Fizicki i psihicki.

Ako li je neko šta pogano rukama učinio, taj je zaslužio i da mu se ruke osuše. Ovo je kletva kojom se to iskreno želi.

Depresivni uzdah hroničnog nejebača kad čuje stihove:

Neorganizovan, nesabran, ne zna se snaći u nekim situacijama. Totalni duduk od čovjeka.

Da ne kažem kradja stranih pesama. Čim čujem neku našu dobru pesmu,tačno znam da sam je čuo negde tj. da je ukradena. Posle malo kopanja po internetu ispostavi se da je uglavnom tako.
Uporedite sledeće pesme:

Još jedna fora za prelazak preko reda. Počneš da kašlješ ko' raspali tuberan, i kad te pitaju da li si dobro, kažeš da vučeš neki gadan virus već više nedelja. Pustiće vas preko reda, zabrinuti za svoje zdravlje, i oni najzadrtiji penzosi, koji inače ne puštaju ni trudne žene sa malom decom!

Poslednji mesec u kalendaru. Mesec koji preziru svi radnici u auto industriji jer tada nakon 11 meseci lenčarenja moraju da odrade ceo plan za proteklu godinu - bar sudeći po auto oglasima na Zapadnom Balkanu.

Šalterologija je oblast primenjene nauke, koja proučava i definiše pojam i svrhu šaltera.
Čovek ima nezgodnu naviku da zaviruje i zavlači nos u razne rupe. Zbog toga su svi šalteri mali, najčešće okrugli, mada mogu da budu i četvrtasti, kao prozorčići ili šuberi. Bez obzira na oblik, uvek su nekako u visini pupka, e da bi se krajnji produkt evolucije i vrhunska božija tvorevina dovela u četvoronožni položaj i perspektivu žabe.
Prema nekim izvorima, šalter je izmislio nemački uzgajivač stoke iz XVIII veka Fridrih fon Šalter. Služio je da goveda imaju gde da se raspitaju kada će biti prodata, po kojoj ceni i kome. Od tada pa do danas, svrha ovog izuma ostala je, uglavnom, ista.
Izgled, kao što je napred rečeno, varira. Od okruglih otvorčića, do, danas veoma modernih, ustakljenih površina, sa veoma malim prorezom pri dnu, da može da se provuče papir A4, presavijen po dužini. Ima i onih, koji uopšte ne liče na šalter, već imaju oblik pulta, koji prosečnom homo sapiensu dođe do brade. Najmoderniji vid šaltera zove se boks. Oni su najpopularniji u bankama. Služe da se onaj ko moli za kredit ili slično, dovede u zabludu da nije na šalteru i da ga tretiraju kao ljudsko biće.
Ono što šalter čini šalterom, njegova suština i bit, njegova duša (!?!?) jeste persona koja sedi iza stakla. Šalterska službenica! Ona je sve i svja. Ako je Njoj volja, Ona može Sunce da pretvori u Mesec, toliko je moćna! Gledati svet iz Njene vizure bilo bi ravno iskustvu koje su imali prvi ljudi na orbiti, dok se Zemlja smanjivala na veličinu teniske loptice. Izreka “Do podne mrzi sebe, a od podne ceo svet“ nastala je zbog Nje. Ona je merna jedinica za nadrndanost, neljubaznost i bahatost. Pri tome je ograničena k’o terasa. Za Nju i čitavu kastu Njenih koleginica svaki dan počinje ustajanjem na levu nogu. Nema gore i veće kletve, nego kad neko kaže “da bogda izgubio ličnu kartu, vozačku i pasoš“.
Druga strana šaltera, bez koje on ne bi ni postao ni opstao, je red. Ako u redu čeka od sto do sto pedeset ljudi, može se smatrati da nema gužve. Brzina kojom se red pomera oscilira. Čas prođe petoro za deset minuta, a onda sat vremena neko gnjavi. Ne može se nikad pouzdano reći ko je uzrok tome, Ona, ili kukavac koji kleči ispred šaltera. Kako ljudsko biće ne poseduje urođenu strpljivost govečeta, u redu se često dešavaju ekscesi, guranje i utrpavanje preko veze, uz obavezne psovke i svađu.

Kao prvo, prezime. Misim, Šuvaković. Što kaže Siniša Pavić nomen est omen, ko da je pravljen za neku seriju. Stani malo...
Legendarni funkcioner sps. Majstor sofizma, suludih objašenjenja, logičkih vratolomija, uz šarmantni osmeh i prijatan glas. Trol pre trolova, prototrol. U to vreme toliko iritantan da je u stvari okrenuo krug. Kad čovek bre bolje razmisli ko da su ih pravili po nekoj modli, Dačić, Šuvaković, Milutinović, sve neki ratlukasti, debeli, pokvareni, ko potplaćeni rimski senatori tek dovedeni sa bahanalija. Al Šuvaković je otišao dalje, on je kreacija koja počinje da bude svesna sebe, da oseća svoj ogroman potencijal apsurda koji će isporučiti kao govna, na narod, a kao vrhunsku poslaticu za nešto pametnije gledaoce. Kad samo vidiš njegovu facu koja je kombinacija Slobe i Džona Kliza ne možeš da ga mrziš i psuješ, već ti ostaje da uživaš u tome što ti se nudi, jer ovo ne može da bude stvarno, ne? Još kad onako sa podmehom vodnjikavo pogleda sagovornika iz ogavne opzicije i krene da ga nadglašava i unjka onim puslica torta glasom u stvari shvatiš da su ovo sve režirali Montipajtonovci. Pa da će konačno neko da uzvikne a sad nešto potpuno drugačije, a na Šuvakovića da padne onaj teg od iljadu kila. A u stvari tako je i bilo, jedan skeč se apsurdom završi, pa krene drugi, misle oni koji ne znaju za jadac ovo je nešto stvarno drugačije, kad na kraju opet Kliz/Šuvaković! Izvuko se ispod tega, drži zvonce i podjebava te na finjaka il te tera da kreneš sa bananom na njega a on te lagano spuca pištoljem.

Nego, sva sreća pa su ta nevesela i neozbijna vremena prošla, Šuvaković ko zna gde je, čuva pčele sa onom mrežastom kapicom, il se oblači u toge i drži govore po sobi sam sebi, a i Pajtonovci se bogami promenili, okupili novu, mada sličnu ekipu. Mada verujem da i Šuvke gasi televizor kad pogleda svog nekadašnjeg kolegu isto tako rođenog za apsurd i komediju kako pokušava da režira dramu.

Sve je u životu prolazno, moj druže, i ljubavi i tuge i svi srećni dani. Ali ostaje nešto u nama što nikada ne prolazi. Ostaju roditeljske batine za odgoj, pa makar i ono "žig-žig, nemoj dirat!".

Ako bi pitali nas koji smo to doživjeli na svojoj koži, nas koje su roditelji tukli, ali u određenim granicama, što bi se reklo, udare nam po koju roditeljsku, mislim da bi svi rekli isto. Trebali su još više da udaraju!

Iz nekog razoga pridev trudan u ženskom rodu trudna nije baš nekako skroz prefinjen, više je za neku nižu običnu upotrebu ali kada oćete reći da je neko na fin način trudan ili kada prvi put saopštavate vesti o trudnoći nekako svečanije je i više bebeći reći čeka bebicu: pa joooj sve odma vise neke štramplice i mirišu bebeća govna okolo, bebi puder, bebi kučići, bebi oprema puma, radost neka: ova kuća puna sreće, puna sreće i veselja, ova kuća dočekala uvek dobra prijatelja: harmonikaš peva razvalio čeljusti progutaće televizor kolko rasklopio usta riče kao vo, ma što li riče ovolko kad peva kao onaj pevač milan topalović topalko, koj mu je kurac, ma jel znaš ti kolko oni uzmu za dva sata posla što se dere ovde i odsviraju dve pesme? Izračunaj, to ti zaradiš za mesec dana, a možda ne ni za toliko. Kakve sad to veze ima? Pa nema nego pričam.