Perica: Pćććijuuu!!!! Fuuu!!!! Pšššš!!!! Trrrtrtrtrtrtrtrtrrrrr!
Ćale: Šta to radiš s tim plastičnim pištoljem!?
Perica: Ja sam marinac! CIA me navodi na mrežu terorista.
Ćale: Koji si ti bolid, imaš 12 godina, mator konj, a još se ponašaš kao da ideš u vrtić. Tvoji drugari će se skoro žene, a ti nikako da porasteš...

...

Perica: Hajde, izlazi iz šteka pizdo jedna!!! Hajde, izađi, evo, bacio sam snajper čekam te sa običnom utokom!
Keva: I-ju! Kakav je to rečnik!
Perica: E, ma ništa igram "Kanter" sa... E, ubi me sada zbog tebe!
Keva: Ma ubijen si ti u glavu, imaš 18 godina, mator konj, na fakultet treba da ideš, ti se igraš ko da si u školici.

...

Miladin: E, sinovac, deder mi sipni još jednu šljivu...
Jovanka: Leleee, mator konj, ima skoro 90, a još bi pio!
Miladin: Nemoj da si džangrizava, snajka, ne ženi se unuk svaki dan!

Aragorn: Ratnici Gondora, ponosno idemo u poslednji boj...
Gondorci: (u sebi) jao ne opet ovaj bolid! Al će sad da nas smori.
A: ... jednog dana čovenčanstvo će biti na rubu propasti...
G: (između sebe) što lepo čo'ek ne kaže da idemo d'umremo zbog nekih midžeta što se kilave oko burme.
A: ... Ali to neće biti ovaj dan!!! Danas mi...
G: (između sebe) - ja ću lično da ga utepam, ako me ovi gubavci ne sjebu pre toga!
- ja ću možda i ovog fegeta, Zvončicu, da roknem, dabog mu ork strelu u dukat nabio!
-------------------------
A: Sad oću da budete mirni, kulturni, dolazi mi devojka. Ok? Vi sve onako polako, hvalite me , al' ne preterano, da ne posumnja. Umereno, dostojanstveno. Ti Džeri nemoj da je smaraš o sportu, a ti Tarzane, opsuj jednom pa ćeš sa ježevima orgije da vodiš. Ima da ti...
Tarzan: Dobro bre! Jebo te, mojne mi tu praviš predratne govore. Skontali smo oćeš da jašeš pa ti treba naša pomoć. Što lepo ne kažeš?!

1.
Utovar kukuruza kod drugara, nas par standardnih, i neki brka. Vidi se, pravi šeret, maneken Tigrovih gumenih čizama, ali ne onih pičkastih što ih reklamira Dragana Ognjenović, već onih starih, koje su pregazile iks atara i vijale stotine prasića. Kafana mu, naravno, nije strana, pa neretko kaze po koju “foru” u vezi sa istom:

Brka: Au..
Ostali ljušte i ćute.
Brka: A-U!
Ok, sad već moraš da ga pitaš, jel… Šta je, Branja?
-Zaseli mi sinoć tu preko, pijemo, pijemo, muzika piči celo veče. Popili bogaoca! Napio se ja i zasp’o! KAD! Ujutro, ceo orkestar oč’o, ost’o samo bubnjar (lupka se po slepoočnici). Svi otišli.. Sva muzika, samo bubnjar ostao!
Ostali: Ha, ha….ha..
Brka, i dalje: Ej, otišla muzika, a bubnjar ostao! Samo bubnjar! O jebem te robijo, bubnjar ostao! (sebi u bradu) Sva muzika otišla, sva… Eh, deco moja..

-Ćale, ‘leba ti, gde nalaziš ove specijalce?
-Doš’o da naruči nerasta, a vi’š kolki je, ni ne mora da koristi elevator za utovar!

2.
Kafana, poluvreme neke utakmice, idealno vreme da upadneš u špic što se tiče naručivanja ture, pišanje, ali idealno i za pričanje viceva. Ili možda ne.. Na tv-u se neko dvoje drpaju u krevetu, reklama za verovatno kafu..

Drug: Jao, čuj vic!
Ostali, u sebi: Neee brate, ne!
Drug: Dobila Fata od nasledstva auto i vikendicu, posle nekog vremena dolazi Mujo kući i vidi nju u krevetu s nekim likom, i on strgne pokrivač i vidi nekog čoveka i pita Fatu (uzima vazduh jer je ovo istrtljao u jednom dahu), pita je, dobro bre ženo, šta je ovo?! I ona kaže, lagala sam, nije nasledstvo, to je on kupio, i auto ti je on kupio, i našu vikendicu, on! Ih, jebote, ženo, pa pokrij čoveka da se ne prehladi! Kontaš, kao da se ne prehladi, kad ga je otkrio bre! Znate, kao ‘ladno mu je, pa da se ne prehladi!
(u pozadini samo zrikavci, grobna tišina)
1: Kakav bolid…
2: Dodj’ ‘vamo da te udarim, majke ti..
3: Haha, penal, da se ne prehladi, haha..
1, 2: Ne seri da ti je to smešno? Aj sad marš po duvan! –Sarajevsku, ne onu sa nacrtanim stolnjakom!

SEMA SEZONE EMISIJE U TRENDU IZGLEDA OVAKO:
1.EPIZODA: Gostuje jedna pedercina,propali fudbaler i pevacica na zalasku karijere
2.EPIZODA: Gostuje nepoznati glumac,stilista(pedercina),moderni umetnik(narkomancina)i obicna pedercina
3.EPIZODA: Gostuje Dinkic,voditeljka prica gde je isla da se trsi,i pravi osvrt da Dinkicevo gostovanje,potom se zajedno skijaju(Who gives a damn!!!)
4.EPIZODA:Voditeljka zove ''uglednog biznismena'' u emisiju,koji joj se otvoreno nabacuje,ona kao tvrdi pazar,kad se iskljuce kamere,onda se pojebu. Kroz emisiju opet ubaci neku pedercinu i proseta malo Evropom u soping,cisto da nam nabije kompleks
5. EPIZODA:Gostuje ''priznati slikar'' i necija supruga,oboje kenjaju do besvesti o nebitnim stvarima,posle voditeljka ide na razgovor sa doktorom o raku dojke,gde mu se ona otvoreno nabacuje(kad se ugase kamere opet je pojebu),i obavezno zapostavi temu razgovora.
6.EPIZODA:Obavezno gostuje predercina,jer nije gostovao vec dve emisije,gostuje i Zeljko Samardzic i balavi o zenama(Lako je njemu da postuje zene,kad mu se vise ne dize),na kraju voditeljka opet kenja gde je sta kupovala i sta preporucuje sa sezonu prolece-leto,cisto da nalozi vasu zenu i da unese nemir u vas skladni brak
7.EPIZODA:Sada gostuje pevac-alkos i bivsi dzanki(Bajaga),i ''multimedijalna licnost''(teski bolid),reprizira se intervju sa Dinkicem,dovodi se jos neka pedercina u vidu stiliste,koregrafa,frizera ili sminkera,i na kraju voditeljka najavljuje destinacije na kojima ce ovog leta opet da dize noge,ne bi li se ''ugledni biznismeni'' nasli tamo,a prosecnoj srpskoj domacici(mojoj buducoj zeni) ostaje da spremi nokte za ljustenje paprike jer ce zimnica morati da se spremi do pocetka nove sezone!

U TRENDU,NEMA STA!!

Preživeo si užasan dan na poslu/u školi, pakao u gradu dok si završio dodatne obaveze, gužvu u saobraćaju (jer je zbog dolaska nekog američkog predstavnika zatvoreno pola ulica u beogradu da bi mu pokazali da mi možemo da napravimo veće sranje u našem gradu nego što oni mogu bombama samo ako tako 'oćemo), gužvu u busu, svadju, smrad i pitaj boga šta sve jos. Izlaziš konačno na stanici dokle ideš tim prevozom i sad si dve stanice daleko od zgrade. Još samo malo i kući si. Al' ko da ti nije bilo dosta pakla koji si do sad preživeo, zajebeš se i rešiš da sačekaš malo da vidiš da li će da naidje “tvoj” bus i da tvoju lenju guzicu odveze baš do ispred tvoje zgrade/kuće. Išao bi ti peške, al' nešto te zbog fudbala boli noga, a i izvrnuo si je juče nešto kad si baka Mirki nosio namirnice do stana (a u stvari ne želiš samom sebi da priznaš da te mrzi da propešačiš 200 metara uz brdo nagiba 2 stepena). I zato čekaš…

Mora sad da naidje “tvoj” bus. Piše na redosledu vožnje da ide na svakih 15 minuta, a našim redosledima vožnje se može verovati koliko i ćopavom cigančetu koje traži pare da je ćopavo. Prolazi minut za minutom, a ti misliš: "Ma mora da naidje, kasni već 10 minuta, pa sad mora da naidje." Krenuo bi ti peške, al nema te stvari koja te može iznervirati više nego kad na pola puta izmedju dve stanice pored tebe prodje taj “tvoj” autobus, a ti ga pre toga čekao i ipak odlučio da je pametnije ići peške. E pa nisi ti kadar da dozvoliš da se to tebi desi. Ima da ga sačekaš pa ne znam šta da se desi. I zato čekaš…

Ne veruješ šta ti se dešava i zašto nema tog jebenog busa. Vadiš pljuge iz džepa i pribegavaš onom starom srpskom verovanju da ako zapališ cigaru odma naidje autobus. Nisi sujeveran, al' ajde... Vadiš upaljač, kresneš, upališ i gle čuda evo busa… al nije "tvoj". Popušiš cigaretu i odma' pališ novu i eto opet busa, al' opet nije "tvoj". Stojiš tako i pušiš ko lud. Prolazi po tri autobusa od svake linije ali samo tvog nema. U suprotnom pravcu ide million “tvojih” i počinješ da kuneš sebe što koji kurac ne živiš na suprotnoj strani naselja. Nailazi čak i onaj bus za koji na tabli piše da tu staje, al' ga ti za života nisi video. Pa pička mu materina jel ovo neko zajebava ili šta?! Gledaš ljude oko sebe kako ulaze u te autobuse koji prolaze I misliš: “Pa jel ja ovde navukoh rak pluća od silnih popušenih cigareta da bi VAMA dolazili autobusi i vi stigli ranije kući?!?! Niko ni hvala da mi kaže ili bar paklu cigareta da mi kupi (u pakli inace ostalo jos jedna ili dve cigarete)… Bagro jedna nezahvalna”. “Tvog” autobusa nema već sat vremena, prošao je ceo vozni park GSP-a kroz tu stanicu, pa sad mora i tvoj… I ti ćeš ga sačekati. I zato čekaš…

Prolazi vreme, a busa još uvek nema. Gledaš okolo vidno popizdeo. Jezik te peče od silnih cigareta koje si popušio i zgadile ti se više. Kako sad da prekratiš vreme? Sve samo da ne razmišljaš koji si tenkre što nisi išao peške tih jebenih 200 metara, jer bi do sad već bio kući. Snimiš ribu koja stoji tu kolko i ti pa možda da joj pridješ. Al zajebi. Više šansi imaš da na orgiju nagovoriš 5 riba koje drma PMS jer, povrh svega, ona stoji na štiklama pa je još nervoznija od tebe. Odustaješ od te ideje. I baš se tad pojavi tu neka komšinica koja te zna od malih nogu i koja ti je uvek govorila kako si lep i kako si porastao samo što je sad dodala i kako je šteta što se ne baviš sportom nego stojiš tu i pušiš, a pri tom već 20 godina ne može da upamti “čiji si ti” jer ima još jedan u zgradi tako lep i porastao. Oterao bi je u majčinu, al bi sigurno zbog toga goreo u paklu jer je, ko za inat, to neka dobronamerna i umiljata bakica koja ti je kupovala čokoladne bananice kad si bio mali. Od pomisli na čokoladne bananice si sad ogladneo, pa ožedneo, pa si se setio da ti je već počeo fudbal/serija/film na tv-u, gledaš ovu trafiku na stanici kako je puna svega i svačega, a ti imaš samo pare za cigare koje ćeš kupiti u prodavnici kod svoje zgrade. Bakica ne prestaje da smara, ne znaš kako da se izvučeš iz toga. Jedini izlaz ti je da kažeš da ipak ideš peške jer znaš da ona ne može za tobom, al' nisi ti budala pa da posle sveg ovog vremena odeš kući peške. I zato čekaš…

Evo ga. “Tvoj bus”. KONAČNO je došao. Naravno, prepun je. Rulja na stanici masivno gasi cigarete. Jebote trebalo je vas 10 da zapali da bi ovo sranje došlo. Svi odma' kreću ka busu i vozač mora da zaustavi metar od trotoara da ne bi zgazio ovu stoku jer je masa izletela na ulicu ko ‘leb da se deli gladnima. Naravno, i ti sa njima. Otvaraju se vrata, guranje, dranje, žamor, kuku lele, “ajmo malo sredina” se čuje iz mnogih usta, a ljudi iz autobusa ne mogu da izadju od ove najezde. Za čudo, cela stanica se spakuje u taj bus, nataložili se svi jedni na druge i sad se lakše diše iako se teže diše. U gomili slučajno pogledaš na sat nekog ko se drži za šipku i vidiš da je 5 do 9. Jebote radnja radi do 9!!! Ostaćeš bez cigara. Al trafika sa tim slatkim otrovom ti je pred nosem. Izaći ili ne izaći? Naravno, ta dilema u stvari i ne postoji jer nema šanse da izadješ posle ove torture, al suočen sa mogućnošću da ćeš ostati bez cigara, hvata te frka. Mrmljaš sebi u bradu: “Ajde jebote vozi već jednom”.

Izlaziš na svojoj stanici i vidiš kako iza idu još tri “tvoja” busa što znači da je kumulativno paljenje cigara svih koji su ga čekali i više nego urodilo plodom, a da si se ti ko bolid gurao u prvom dok u drugom ima i mesta za sedenje. Samo razmisljaš da radnja radi jer u suprotnom moraš peške do neke druge radnje (a već je dokazano kroz šta si spreman da prodješ samo da ne bi pešačio) Trčiš brže bolje do radnje, a radnja… jebiga, nekad otvorena, a nekad zatvorena pa sve zavisi dal' ti je takav dan.