Rečenica kojom nevaspitani konj samo potvrđuje činjenicu o svom prostakluku a da toga nije ni svestan.

Kažemo nekom ko se loži da će da kupi BMW-a, a fura se u pocepanim čarapama.

Kaže čovek kad posadi njivu u FarmVille-u, ali opet ustane i obere grojžđe.

Uzvik bračnog druga iz WC-a,vapaj kroz skripu zuba,crvenog lica,naduvenih vratnih vena,on samo zahteva malu promenu ishrane,u cilju resavanja problema "tvrde stolice".

Nekako je priroda odredila da nam se roditelji penju na grbaču od puberteta (kao da pišem za neki tinejdž časopis, jeb'o me pas) , pa dok neko nekoga ne otera na gredu... naravno, taj koji krene na tu istu gredu mora sa sobom poneti i jedno parče kanapa dimenzija 170x3,5 cm, jer ako je malo tanji, prodaće te i završićeš sa prelomom karlice, a to se posle namešta kroz bulju, tako da vodi računa, he he.
Elem, roditelji su nas uvek pitali kako nam je to generacija u kurcu, kako smo tako nikakvi ispali, u njihovo vreme je bilo 'vako, 'nako, a naše kurcu ne valja i to se, nekako, prenosi sa kolena na koleno. Svaka nova generacija je veći škart od prethodne, nekadašnje norme su valjane, a ove danas su Bože ti sakloni i tome slično. I to jeste tako. Sve što je nekada bilo, bilo je bolje nego danas. Sapun je bio samo jedan, a ne hiljadučetr'stojedan (čitaj ovo ženo, seme ti ludo jebem) i bolje je skidao mašinsko ulje sa ruku! Šampon je bio jedan, a ne ovi danas emulžn senšns terapi od kojih imamo sve manje kose, a sve više pene na glavi. Momci su prilazili devojkama šmekerski lagano, a ne k'o danas, aduju se (šta im to znači, pas ih jeb'o drogeraški), pa tek onda popiju korpu. Korpa nije korpa ako te ne obruka pred celom kafanom, pa posle moraš da umlatiš pola flaše Rubina i lokalnog pajdomana da bi ugasio tugu, a danas se samo izloguješ ili kako već. Bolje je bilo nekad, jeb'o ga pas...

Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.

Recenica kojom bi domacin kod kojeg ste u gostima trebalo da vas zadrzi jos malo jer mu je prijatno u vasem drustvu i drago mu je sto ste dosli ali veoma cesto vas saceka da bar obucete jaknu ili ustanete i kazete idemo

Termin koji čovek koristi kada skonta da se na kraju sve svodi na 2 kubika zemlje i 2. letve.

Rečenica najviše puta izgovarana od strane alfa-avioni-kamioni-mužjaka wannabe kad ga opsujes. Rečenica je potpuno bezopasna a ti imaš taman toliko vremena da se izgubiš dok on vadi telefon da zove ćaleta.

narodni izraz koji se koristi najcesce u pijanom stanju u funkciji kurcenja a objekat koji trpi radnju je obicno taj koji se kurci pa dobije po pichci

Rečenica koju koristimo kad nekoga nešto učimo,kad pokazujemo i objašnjavamo...U većini slučajeva i mi samo ne shvatamo najbolje to što objašnjavamo...Završava se odgovorom osobe kojoj se objašnjava: Ma ne mogu ja to...

...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...

Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!

Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...

... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!

Izuzetno zanimljiv sindrom karakterno-govornog tipa.U drustveno-politickim sistemima se uglavnom pojavljuje kod populacije koja se nalazi blizu vrha hijerarhiske piramide pogotovu u drzavnim institucijama.Postoji direktna korelacija izmedju napredovanja individue na drustvenoj lestvici i pojave sindroma.Sindrom deluje uglavnom na zarazenu osobu na taj nacin sto doticna smatra da je njeno bitisanje na Planeti Zemlji od krucijalnog znacaja za drustveno-politicki sistem a u tezim slucajevima to se odnosi i na sistem ekosfere...Sindrom uglavnom dolazi do izrazaja u interakciji sa saobracajcima i pripadnicima nizeg hijerarhijskog ranga...

Ono što se pušač zapita dok uzima poslednji dim cigarete.

Nešto smrdi. Dva i dva ne daju četiri, mutna posla.

Pitanje lika koji misli da je "poznat"...

Argument kojim se služe stariji i iskusniji autori u raspravama na forumu. Koristi se na Vukajliji umesto onih Dok si ti bio u pelenama / sis'o sisu...Sam po sebi ne znači mnogo, ali ipak donosi određenu dozu respekta prema dotičnom. Naime široka upotreba DSL veze počela je pre neke 2 godine, dok je većina te 2007 kada je stvoren gospodin Vukajlija još uvek koristila dial up vezu.

Kada se neko pravi lud i naivan.

Jasno dajete do znanja napaljenom klincu koji vam psuje sestru da nije dorastao situaciju u kojoj, toliko želi da se nađe.

Jadno foliranje u kasnim satima ispred noćnih klubova za kojim u očajanju poseže svaka šuša u blago alkoholisanom stanju.