Serija za decu do 3 godine. Najcesce ostavlja posledice u vidu trauma i srednje ozbiljnih retardacija na mentalnoj bazi, koje nesrecnu decu prate tokom citavog zivota i vrlo tesko bivaju ispravljene.

Nema sada tu neke prozivke. Nema tu sada mi sa ljubimo tri puta, vi nemate WC papir u kupatilu, tvoj je pop peder. Jednostavno ljudi neće da te etiketiraju da si hrvat, da si katolik, nego lepo pronađu malu razliku i da ne pominjemo što se ljubiš dva puta, rećiću samo da se krstiš lopatom.

Ekipa alkosa koja procenjuje poreklo, sastav i kvalitet dobijene rakije.

Nekad, sveska u kojoj se druže zadaci iz matematike, teme iz srpskog, formule iz hemije...
Sad, papir koji trpi nažvrljene brojeve telefona, fetiš crteže, čiča glišu (čitaj: šefa), i neke čudne šifre tipa, x-1, 2-2...
A tu je i folder u kompu koji se ne zove korpa samo zato da je ne bi slučajno pomešali sa postojećom...

Odvija se u malim koracima descedentne socijalne metamorfoze i uzlazne političke putanje. Otkinutim delovima morala kupuju se politički činovi, hrane nadređeni i brišu otisci prstiju. Ono što ostane od nekad ponosite a sada podrpane zastave morala nije više za mahanje pred masom, mada u određenim fazama metamorfičnog života degradanta može da posluži za brisanje nosa ili suza. Kao toalet papir sigurno ne, jer ipak, TP je nenadjebiv proizvod.

Navika studenata da instinktivno zapisuju sve što profesor na predavanju kaže. Isključiš mozak, načuljiš uši i ono što čuješ, samo prebaciš na papir bez razmišljanja. Rezultat su nerazumljive gomile papira koje uglavnom nemaju nikakvog smisla i ostavljaju te da se češkaš po glavi pitajući se o čemu si koji kurac razmišljao!? Na kraju odeš i kupiš knjigu.....

Fakulteti na kojim godina kosta par milja eura, a za uzvrat dobijate savrsen bol u spolnom organu koji traje cetiri godine, to jest, dok ne dobijete papir sa pecatom. S tim papirom mozete eventualno obrisat dupe, jer na njemu pise da je vase trenutno zanimanje "Bakalaureat za PR management strucne medicinske njege za osobe izmedju 56 i 58 godina"

Ako dete gleda scene nasilja na tv-u, postace nasilno, ako gleda scene seksa postace neki manijak verovatno, ako vidi da teletabis skoci u rupu u zemlji, i ono ce pokusati isto, pa ce skociti u bunar...

Ma dajte ljudi... i ja sam gledala svakakve gluposti otkad znam za sebe (tada nije bilo upozorenja za godine kao sada). Pa ipak, nikad nisam pokusala da letim zato sto to rade junaci iz filma, niti sam mislila da ce malj u glavu samo da ti da ti izazove zvezdice i pticice kao u crtacima, bomba koja eksplodira samo da te ogaravi...
U poslednje vreme se deca tretiraju kao da su retardirana - na terminatoru oznaka da nije za mladje od 18??

Definicija se odnosi na narkomane koji su nekada bili deca.

Kao deca su se igrali pustanja zmajeva. Koristili su kanapce, papir i vetar. Nije bilo Kineza, pa da se kod njih kupe zmajevi.

Prosle su turobne godine i sada ta ista deca su ljudi i igraju se hvatanja zmajeva*. Koriste upaljac, foliju i heroin. Bez vetra, po mogucstvu.

Rasa koja uspeva samo u Srbiji! Psi koji su igrom slucaja poneli mnogo gena svojih raznih predaka. Obicno najodaniji, najlepsi i najnesretniji u svojoj sudbini. Mnogo jednostavniji kada vole i za njih vam nije neophodan papir i rodovnik koji dokazuje da postoje, Ona postoje sami po sebi. Na zalost, vrsta kojoj nije dozvoljeno da se nadmece na izlozbama.

Ove moderne tehnologije ubijaju romantiku...
Mogu da napišem nekoj devojci poruku putem mobilnog aparata,
ali to nikad ne može dočarati makar malo atmosferu, ili moje raspoloženje, koliko bi rukopis
mogao. Rukopis je nešto lično. Dok pišeš, gledaš u taj papir i vidiš lik onoga
kome pišeš... Vidiš reakcije na svoje reči i pre nego što su se spustile na sam papir.

Kako li je izgledalo to dopisivanje pre interneta i ovih modernih tehnologija?

Evo, uzmite vašeg pretka recimo! On se čovek dopisivao sa svojom dragom, putem golubova pismonoša, što je i imalo svoje velike prednosti!
Recimo, za razliku od mobilnog aparata,
draga nije mogla da bude nedostupna i isključi golubove! Jedini problem je bio ako se raspišete,
što je sluga mogao da vam saopšti:
“Žao nam je, nemate preostalih golubova na Vašem tavanu, molimo Vas, dopunite Vaš golubarnik...”

Ali za sve manje tipove poruka mogli ste da pošaljete vrapca kao alternativu,
dok su za želje, čestitke i pozdrave sasvim komotno mogle da posluže laste.
(Što se ite roda, znamo šta su one isporučivale...)

Jedino su smetnje u komunikaciji bili sokolovi ili druge grabljivice,
poput penzionera recimo...

Urbani mit u Srbiji.Papir vredniji od diplome sa Harvarda ili Kembridža.Priča se da je vlasnik ovog blaga amnestiran od svih sranja koje potencijalno napravi u životu.Može da isprebija bilo koga,polupa pola kafane i da se isere na šank,pa će opet proći bez konsekvenci.Ljudi zaziru od takve osobe i prema njemu se odnose sa strahopoštovanjem.

A must have svakog bircuzoposednika koji drži do sebe i ugleda svog ugostiteljskog obrta.

Plastificirani listić toalet papira na kome nešto kao i piše Times New Roman-om fonta 11, ošišanom latinicom.

Preporučljivo je, u cilju osvajanja simpatija lokalnih kosmopolitena koji, (h)eto, baš i inače žive À la carte, izraditi ga u sumnjivo-narandžastoj (belo je seljačka boja za papir, osim ako Seks i Grad ne kaže drugačije).

Najčešće se koristi kao naziv za kuče koje obavezno ide za prevoznim sredstvom ručne izrade koje prevozi stari papir ili gvoždje u nadi da ce dobiti nešto za jelo iz sledećeg kontejnera koj bude pretresen.
U nekim prilikama se koristi i za čoveka bez skrupula i morala koj ne bira način i sredstva da dodje do cilja.

Pitanje koje se postavlja dvojici nerazdvojnih drugara. Onoj dvojici koji čim se probude odmah idu jedan kod drugog na kafu i od tog momenta, pa do kasno u noć, oni svuda idu zajedno. U bleju na terenčetu. Na fudbalicu u kraju. U fićka. Do grada.
Na tekmu, pa čak iako ne navijaju za isti klub a Derbi je. Nema veze, razdvojiće se na Komandi pa će se opet sastati posle tekme da se malo prozivaju, ali tu nema svađe. Oni su drugari.
Jednostavno dvoje ljudi čiji nadimci ne idu jedan bez drugog i nema šasne da spomeneš samo jednog u nekoj priči. Uvek su bili zajedno.

Omiljena zabava omladina i wannabee huligana u proslom veku.Sanduci su se ekstremno lako otvarali,tako da nije cak ni bilo preterano uzbudljivo dok ih obijas.

Imao sam cak i kalauz za njih.....tj.ona male makaze za armaturu!Postojalo je jedno pravilo,a ono je bilo da ne razbijamo nista,da ne bi odneli sanduk i da bi sledece nedelje mogli ponovo da se pocastimo.Cudno,ali mi Kapri nikada nije dosadio.Kasnije sam provalio i foru da otvaram katance bez secenja,ali sam to uradio samo jednom,posto baba sto je prodavala sladoled,nije mogla da dokaze da je obijan sanduk,pa su je naterali da plati iz svog dzepa.Srecom,u pitanju je bila samo jedna kutija Kaprija....
Nikada me nisu uhvatili,tako da nema sanse da postanem ministar policije!

U doba tehnike i tehnologije, windowcad spada u grupu nepravedno potisnutih i zaboravljenih pomagala za crtanje. Neverovatno je jednostavan i ulazi u upotrebu u ranom detinjstvu. Alati koje windowcad koristi su prozor, selotejp i Sunce.
Uputstvo za upotrebu nikad nije napisano, ali je ipak poznato svima: Selotejpom fiksirati originalan crtež na prozor. Preko njega, na isti nacin, postaviti prazan papir na kome ćete crtati.

Gradacijski najveći stepen nestrpljivosti. U doba kada je internet bio luksuz, masni papir skupa investicija koja je krasila samo naslovnu stranu, a priče o simpatijama, gubljenju nevinosti i masturbaciji neizostavno štivo ovog časopisa, nestrpljenje hormonalno nestabilnih tinejdžera je počinjalo od trenutka kada bi se zatvorila poslednja pročitana stranica i trajalo bi celu narednu sedmicu, sa povremenim snimanjem izloga trafike u nadi da novi broj nije "slučajno" poranio.

I ako bi se na prvu loptu moglo pretpostaviti da se radi o nekom super modernom štampaču koji u istom momentu printa obe strane, ...biće da je nešto drugo!
Misli se na toalet papir, dok se izraz koristi za veoma škrtu osobu - u narodu zvanom i Kir Janja, Štekara...koja nije spremna da troši svoj novac za "koješta"

Ono što biste danas najradije spalili koliko vas je sramota.
Da l'je moguće da vam je glava bila toliko šuplja,a dogadjaj dana što je Marko pogledao Mariju šest puta tokom samo jednog časa,a trač meseca što nastavnica srpskog u mini suknji i kasnim četrdesetim pije kafu samo sa nastavnikom matematike?Pokušavate da se setite ko je bila osoba koja vas je ubedila da pišete dnevnik i zapisujete tako čudotvorne i nevidjene dogadjaje.Da li je to bila neka drugarica koja je spomenula da ona piše dnevnik,ili su vam na časovima srpskog rekli da je to dobro za vaš pisački potencijal.Ko god da je to bio,otvorio vam je vrata takve pisačke slobode koju samo papir može da istrpi a da mu se ne sloši.