Izraz koji će mnogima biti poznatiji u obliku „kruha i jezika“. U neka prošla vremena (nažalost ima toga i danas) kada u lošije stojećim kućama često nije bilo dovoljno hrane za mnogobrojna gladna usta, bio je to čest odgovor na pitanje: A što ćemo danas jesti?

Kruva i vonja čini se još teži, da ne kažem tužniji izraz. Čula sam ga u filmu „Servantes iz Maloga Mista“

Odevni predmet u koji prekomerno obazrive majke smeštaju novac detetu koje šalju na put, apelujući na zdrav razum potencijalnih lopova koji bi, ako su imalo čitavi, trebalo da zgrabe novčanik, sa svega par evrića, dok ono "krupno" leži sigurno ušuškano među dve čarapke negde u buljuku stvari u koferu.

Nekada najbolji parfem, a sada ga toliko ljudi koristi da je počeo da iritira.
Odeš na žurku i više ne znaš da li to miriše lik ispred ili iza tebe
Počneš da se tripuješ da te neka likuša prati zato što,gde god da odeš,osećaš Lady Million.
Matorce je više i blam da ga nose zato što ga sad i svaki klinac/klinka koristi (bilo da je on u stvari ćaletov,kevin,burazov ili švecin).
Često (pogotovo kad je u pitanju Lady Million) se kupuje samo zbog pakovanja ili cene, a ne zbog mirisa.
Ljudi koji kupuju po drugi,treći put to ne rade iz nekog svidjanja, nego druge parfeme nisu ni hteli da probaju...

Mariška koju ćoman-uzgajivač neguje na nekom skrivenom mestu.

stalno klanje cije je prijateljstvo jace musko ili zensko?

Vojvođanski arhaični izraz koji je i dan danas u upotrebi, a koristi se za osobu koja je blentava, dobroćudna i koju mnogo volite, baš ponajviše zbog toga.
Izgovara se šaljivim tonom, onako sporo, po laloški i sa produženim akcentom na "o".

Izraz koji se koristi da se nekome dočara da tamo gde smo išli, idemo ili ćemo ići nema nikog, bar do izvesnog vremena. Moguće je u nekim slučajevima biti i u društvu Indijanaca...

Čepulja kojoj su konci pukli, pa ga ne mogu izvući iz nečije bulje. Majstor svoga zanata, uvlakuša kakva se ne viđa često. Prepoznaćete ga po sposobnosti da iako seru po njemu, i dalje liže g00z00 svoga domaćina.

Sleng široko rasprostranjen u kazneno popravnim zavodima. Označava analni otvor osudjenika, dovoljno snalažljivih da se bave krijumčarenjem.

Internet i KTV provajder koji ima toliko zadovoljnih korisnika da u svojim poslovnim jedinicama mora da ima službu obezbeđenja. Jedino što je teže kod SBB-a od dobijanja tehničke podrške je otkazivanje bilo kakvog ugovora...

Usljed konstantnog prihvatanja stranih riječi i izraza, te generacijskog jaza međ' narodom, čak i ako zanemarimo da je prosječan nivo pismenosti kod nas na ne tako zavidnom nivou, sasvim logičan sastojak skoro svakog današnjeg razgovora ljudi različitih generacija, kasti i stanja na računu.

Tačnije, socijala na alternativno/sub-kulturni način. Radi se o priči osoba koje svoj vituelni stil (način oblačenja) i stanje svesti (moralno/nemoralni životni stavovi) dovode u totalnu konfuziju.

Naime, svaki "alternativac" "običnom" čoveku (osobi koja nije u svim tim podelama, barem ne po stilu oblačenja) deluje kao skup kontradiktornosti i to najviše zbog svog "socijala" stava i nametanja mišljenja da je on (taj neki alternativac) najjadniji među najjadnijima i da on, jadan, ne zna šta će biti sutra.

A stvari stoje ovako:
1) Hip-Hop/Rap socijalac: Osoba koja je fino obučena, tu i tamo neki deo garderobice je kupljen na pijaci ili kod Kineza, ali većinom je to markirana garderobica. Dosta konte izdvaja za dobru muzičku oremu (ako ima "bend" ili ako to radi rekreativno). To nikako nije "zločin", ali, problem nastaje kada ta persona visi u "kraju" sa svojim ortacima, puši "Drinu" (iako ima za Winston) i to da bi naglasio da je socijalno ugrožen. OK, neki vole "Drinu", ali... Priče se svode na teme "raspadanje", "smor", "socijala", "treba mi kinta", "nemam kinte" i td. Umesto da batali foliranje, da bude ono što jeste, on (ili ona) se uživi u stereotip "socijala hopera" i pokušava da bude u nekom kvazi-fazonu koji je isprazan.

2) Metal socijalac: Takve osobe možete videti na "trgu Republike" u BG-u (barem većinu njih). Od mase metalaca i metalki, ova podvrsta se izdvaja po tome što ima ganc novi kožni mantil, nove marinke, vojne pantalone iz "Army" ili "Urban" shop-a, majicu ili duks naručenu od oficijalnog merchendise online shop-a, i verovatno sa gomilom nekih metalnih lančića i ostalih džidža-bidža. Nije ni to "zločin". Promblem je u tome što je sva ta garderoba plaćena velikom količinom novca koji im sigurno ne manja (barem ne njihovim roditeljima). Oni, umesto da budu ono što jesu odlučuju da ostatak svog džeparca potroše na dvolitarke, "otpadajući" na trgu )ili gde već "otpadaju") a onda da svakog poznatog (i nepoznatog) smaraju za deset ili dva'es' dinđži sa sve pričom o nemanju para, socijali, smoru, pa opt o ocijali i tako bez prestanka.

3) Rock/Punk socijalac: Slično kao i kod prethodne dve kategorije, rockeri i punkeri su u nekom socijala/nemam para tripu. Nije Punk ono što je bio, ideja je ista ali druge su godine. Veliki broj pankera i dalje tera "odrpani" stil, "musav" stav ili kako god da se to nazove. Nije da nemaju da se obuku, ali oni namerno teraju priču koja više ne predstavlja bund već samo eho minulih vremena. OK čirokana, to i "futbaleri" nose sada kao extra modni detalj, ali svo to smaranje svega živog svojim "ja sam socijala" fazonom i čekanjem nekog dinara (kao da su najgori cigani koji prose po ulici) od poznanka i napoznanika je zaista jedno teško sranje. Rockeri nisu toliko "socijala attitude" istripovani, ali nisi socijala ako možeš da kupiš Skvajera a ne "limited edition" Fender.

Definicija nije generalizovanje pomenutih sub-kulturnih grupa. Ovo je samo pogled iz jednog ugla na određene pripadnike pomenutih grupacija. To je nešto slično onim ljudima (svako zna ponekog takvog) koji se stalno žale kako nemaju para, a inače im nikada ništa ne manjka. To su osobe koje se žale čak i kada ih ništa ne pitate.

ogromno polje ... na polju je u zemlji zabijena bandera visine jedno 5m ... pitate se zasto? Sve u svoje vreme ...
Sa jedne strane dolazi kung fu majstor (negativac) on koristi tehnike "unezvereni tigar", "poludela bogomoljka" i "krava koja se rita dok spava". Obicno ima dugu kosu za koju bi mu svaka devojka zavidila, bradu i ogromne obrve (naravno sve vec osedelo)
Sa druge strane dolaze ucenik i njegov ucitelj. Ucitelj spazi negativca i pocinje da mozguje ... seti se da mu je ovaj pre 3 veka ubio sestru, silovao majku i caletu razbio budilnik ali posto je sad ostareo i nemocan on salje ucenika da ga razbije ...
Ucenik na pocetku borbe nema pojma o zivotu ... dobiva batine i izgubi naaaaajmanje 6-8 litra krvi, sve dok se ucitelj ne umesa i pocne da mu prica kako da najbolje primeni naucene lekcije koje su se vec 45 min provlacile kroz film do ove scene. Uz dodatne fore kao na primer ... zlikovac ima slabu tacku ... ako mu nabijes palac prst u levu rupu nosa a drugom rukom udaras po pupku, konstantno pokusavajuci da mu ne das da levom nogom dodirne tlo, on mora da izgubi.
U jednom trenutku zlikovac ne moze vise nista osim da iz cista mira napravi skok (molim lepo ... i stojeceg stava) i da stane jednom nogom na BANDERU (evo je bandera sad) i da se cinicki smeska ...
Onda dolazi druga faza gde ucenik polako shvata stos i pocinje da sklapa neke njegove tehnike. "luckasti konj" razbiva "unezverenog tigra", "pijandura sa paklenom pesnicom" je 10x efikasniji od "poludele bogomoljke" a tehnika "krave koja se rita" je i ovako i onako vez izasla iz mode.
Tako da na kraju ucitelj i ucenik nastavljaju svoj put. Prebili negativca ... a ako se film svideo publici moze da se desi da izadje i nastavak

Dodatak: zvucni efekti ... fuuuu!, tuuuu! (ova dva idu ako je oruzje u igri, cesto mecevi ili koplja), pao!, ta!, tum!, ca! (pesnice i noge), tak!, donk!, klak! (drveno oruzje)

Ima neki sci-fi film u kome glavni lik saznaje da već nekoliko decenija vanzemaljci žive među ljudima. Ali ključna stvar je sledeće - nije ih dovukla američka ultra mega tajna vojna organizacija pa ih sad drže zarobljene u metalnoj kapsuli u nekoj preriji. Niti se jadni kriju po kanalizacijama i šupama dok ne preformulišu toster i kontejner u uređaj za zvanje kuće jer žele što pre da pobegnu sa Zemlje, ko svaki iole normalni vanzemaljci. Ne ljudi, ovi vanzemaljci deluju iznutra, infiltrirali se lepo u naš sistem - jedan je đubretar, drugi profesor filozofije, treći ona slatka devojka što prodaje zašećerene jabuke na Kališu, četvrti tvoj najbolji ortak. A glavni lik slučajno saznaje za ovo, tako što kupuje neke naočare koje mu otkrivaju pravu prirodu "ljudi". Tako je i saznao da je njegova dugogodišnja žena zapravo vanzemaljac. Il beše sestra? Nemam pojma, možda ovo i nije film, možda samo sanjam gluposti.

Elem, kakve ovo veze ima sa šminkerkama sa jutjuba? Ako ste pomislili da su vanzemaljci o kojima pričam samo metafora za njih, prevarili ste se.

Čitajte sad pažljivo. Verovatno vam je gomila puta sa strane u predloženim videima na jutjubu iskočila jedna ovakva curica. Na početku bezimena bezoka azijatkinja iz neke vukojebine sa kolekcijom svoje šminke i četkica. Pa kaže: uzmite puder od bambusa boje kubanske kafe u sedmoj fazi ključanja, senku od kavijara napravljenog od jajašca štuke dok se mrestila u Loari i naravno četkicu bing-bong od zečije dlake broj 676. Pa maskara, sunđerasti umetak za dupe, kurci palci, i na kraju devojka od sebe napravi Kristinu Hendriks. Da je ne prepoznaš.

Šta se to nas tiče? Ljudi moji, globalizacija je čudo. Znate li da to i naše devojke gledaju? Da da, verujte vi meni. Dovedeš devojku kući, a ne smeš ujutru ni da se okreneš da je pogledaš, plašiš se da vidiš šta se krije iza tog porculanskog pudera. A jastučnicu posle jedino da spališ, ne možeš ni razređivačem da skineš drangulije od njene šminke. To su začinile šminkerke sa jutjuba, a ove naše naučile od njih. Kako da izabereš devojku onda? Kako da znaš ko je vanzemaljac a ko ne? (aha, evo razloga za onaj uvod o filmu) Da li vi, koji ste zauzeti, možete sa sigurnošću da kažete ko je vaša devojka, i da i ona nije jedan podli produkt manipulatorskih šminkerki sa jutjuba? Mhm. Razmislite dobro.

Proces kretanja ka zlu.

Što bi rekli - činjenica. A činjenica je da će te Bosanac jebat'. U Bosni je to fakat.

Skoro, uopšte, to malo...
Mantra 90% mladih ljudi 15-30 godina u Srbiji danas. Ova pojava je doživela apsolutnu afirmaciju tokom kraja devedesetih/početkom dvehiljaditih godina, sa ulaskom personalnog računara u svako domaćinstvo tj. dečiju sobu i sa odvajanjem mladih naraštaja od malog ekrana kao centra kućne 'zabave'. Obično ide uz konstataciju 'nikad nisam ni imala tv u svojoj sobi, i bolje', potpuni procvat joj se desio sa omasovljavanjem interneta na tim istim računarima, a svojim zagovornicima daje za pravo da se postavljaju unekoliko naprednijim i inteligentnijim od sagovornika koji spomene nešto poreklom sa te retardacije. To što ti isti mladi ljudi te iste sadržaje uživaju na tom istom internetu, samo još nepouzdanije, senzacionalističkije i neuređenije, ih ne sprečava da im na primer na profilu na internet soc sajtu u polju 'tv' stoji 'bez.' a u polju 'favorite shows' -'Prison Break, 24, LOST, futurama, Desperate housewifes, and many more....'

Ortak koji te prati dok si u pijanom stanju, i pomaže u sklapanju konverzacije sa devojkama.

Mentalni izmet prve klase.
Ideja koja ne može da uspe pa ni da jebe rak raka.

Ideje ove vrste najčešće nastaju kao rezultat prethodne konzumacije višestrukih ketova ili par litara Meraka. Najčešće su bezazlene i posle slušanja istih vrištiš od smeha sledeća tri dana i pamtiš ih ceo život, a ponekad možeš da najebeš zbog tak'ih stvari.

Dovoljno merilo gluposti takvih je ideja začetnika istih. Gospođi Linkoln je bilo nestalo gela za poliranje pičke, pa je iz dosade iscimala jadnog Abrahama sa sve mrtvim vevericama na faci da gledaju neku gej predstavu, ali prc! On je apsorbovao par metkića i otego papke. Pa ti vidi kad ćeš sledeći put da predlažeš nešto glupo i kako će to da rezultuje.

Ovo je bio jedan od najtužnijih dana za dečake koji su odrastali u vreme kada su se Moćni Rendžeri prikazivali kod nas. Zbog lepote i dobrodušnosti koju je posedovala a i zbog činjenice da fetiš prema crnkinjama u tim ranim godinama još uvek nije bio dovoljno razvijen (jer su u Rendžerima oduvek bila 2 ženska člana, a drugi je obično bila crnkinja), puno dečaka je bilo zaljubljeno upravo u nju. Glumica Ejmi Džo Džonson koja je tumačila ulogu Kimberli tada je odlučila da je vreme da napravi korak napred u svojoj karijeri i da napusti Rendžere čime je ostavila tužnim armije dečaka.