Izraz koji će mnogima biti poznatiji u obliku „kruha i jezika“. U neka prošla vremena (nažalost ima toga i danas) kada u lošije stojećim kućama često nije bilo dovoljno hrane za mnogobrojna gladna usta, bio je to čest odgovor na pitanje: A što ćemo danas jesti?
Kruva i vonja čini se još teži, da ne kažem tužniji izraz. Čula sam ga u filmu „Servantes iz Maloga Mista“
Dijalog iz filma: Reče Galileo bratu Domeniku, „Amerikancu“: A sićaš li se kad smo ono ka dica jili kruva i vonja? Doša bi vapor u porat, a mi bi sili na rivu i jili kruva i vonja ča se širija iz kužine od vapora. A bilo je tamo lipe spize!
Nostalgično, tužno, romantično…
mali glosarij: vonj – miris, miris jela, aroma…; kruv – kruh; ka – kao; dica – djeca; jili - jeli; vapor – parobrod; kužina – kuhinja; spiza – hrana
+ setih se onog crtanog filma kad keva lomi hleb sinu i cerki po zalogaj.
Tvrd, ne moze se zagrize i klinac:
Znam sta cu! Umocicu!
Klinka:
I ja cu!
Samo da ne vonja na pi.. - Na pizzu može.