Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.

Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.

Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.

Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.

Izraz za feme koje misle da sa pedeset izgledaju isto kao sa dvadeset. Eksponiraju se i vucaraju po tabloidima, a jedino osećanje koje bude kod čitalaca ili gledalaca je mučnina.

Izraz koji će mnogima biti poznatiji u obliku „kruha i jezika“. U neka prošla vremena (nažalost ima toga i danas) kada u lošije stojećim kućama često nije bilo dovoljno hrane za mnogobrojna gladna usta, bio je to čest odgovor na pitanje: A što ćemo danas jesti?

Kruva i vonja čini se još teži, da ne kažem tužniji izraz. Čula sam ga u filmu „Servantes iz Maloga Mista“

Oko njega jednostavno mora da se laze. Bilo da komsa pita gde si,ili 'pak,neka devojcica.. Mesto na kome se trenutno nalazite nikako ne sme biti otkriveno....uglavnom! laptop je,naravno,neizostavan.

Danas nije lako bit' normalan, a bit' nenormalan je još teže. Najlakši način da postaneš nenormalan i pođeš u pičku materinu je - da počneš da pišeš pjesme.

U današnje vreme ovakav dijalekt je u upotrebi tokom telefonskog poziva koji se odvija dok ste u društvu a roditelji baš tad pozovu, klasični odgovori su : da,ne,ok,ajde,možda.

Odevni predmet u koji prekomerno obazrive majke smeštaju novac detetu koje šalju na put, apelujući na zdrav razum potencijalnih lopova koji bi, ako su imalo čitavi, trebalo da zgrabe novčanik, sa svega par evrića, dok ono "krupno" leži sigurno ušuškano među dve čarapke negde u buljuku stvari u koferu.

Kaže se za mesto koje je pusto ko groblje, i gde nema ama baš nikog. Naročito popularna mesta ovog tipa su zavučene kafančuge, gde i posle 10 odlazaka, opet ne znate da odete, ali jebemu miša, tamo vam šljak drugar iz osnovne, pa gre'ota ne ići.
Mada, ima i stručnjaka koji uporno ova mesta posećuju u nadi da će jedared biti puno ko dupe, pa da njihova teorija izađe na videlo, ali teško.
Druga teorija za koju se takvi stručnjaci zalažu je da je tamo špricer 50 dinara, pa gde ćeš bolje? Pa kući mi je jeftinije a i ima više mase! A i žena!

Čepulja kojoj su konci pukli, pa ga ne mogu izvući iz nečije bulje. Majstor svoga zanata, uvlakuša kakva se ne viđa često. Prepoznaćete ga po sposobnosti da iako seru po njemu, i dalje liže g00z00 svoga domaćina.

Osoba muškog pola od npr 14 do 75+ god. Kladi se svaki dan, u proseku 2 do 3 tiketa dnevno.
(1.rani ili jutarnji tiket. Parovi što pocinju do 16 h (ako je vikend Italijani 15 00, Nemci 15 30, Englezi 13 45 i 16 00...uz eventualni dodatak iz Španske ACB lige, ako nema sta da se igra. Ako je radni dan u pitanju tu je tenis)
2. Kada padne prvi tiket, obavezno ide i ''popravni tiket'', koji sadrzi Belgijance 20 45, Francuze 21, Špance 22 00.
3. Kada padne i popravni tiket, trči u kladionicu i sastavlja noćni. Uglavnom nema pojma šta igra (NHL, MLB, NFL, MLS i NBA koji kao poznaje (ali iz doba Peđinog Sacramenta)
Kada sve padne negde oko 3 ujutru, psuje sam sebe zašto nije sproveo online betting da stigne na Japance (Japanski fudbal koji pocinje oko 7 ujutru, dok kladionice ne rade) Sledi prazan i siv osećaj, sa bacanjem oka na sutrašnje parove.Zaključuje da ima dobitni tiket, za sutra.

Ako je mlađi, do 30 god, obavezno ima seksualne fantazije o radnicama iz kladionice, svaki dan pokušava da ih šarmira na njemu svojstven način. (Joj kad gurnem 50 e na tiket ima da padne, ma lože se na keš kurve, znam ja..Šta ti je)
Obično savetuje sve kako i šta da igraju, i kako se dižu pare. A poslednji put je dobio 2004 i to nekih 13,52 eura.Obiluje mudrošću i veliki je poznavalac sporta (naravno u sopstvenoj glavi)
Uvek pada na jednu i po mogućnosti zadnju utakmicu na tiketu uz konstataciju NAMEŠTENO, PIČKE!
Alfa mužijak jebe svaki dan.
Ako je penzioner, obicno minimalac uplaćuje na tiket uz maksimalan broj odigranih parova.Obavezno smrdi i ima univerzalni nadimak Deda. Iza njega se obavezno stvori red, jer gotovo uvek pogreši neki od 64 para, pa sledi navikivanje sa devojkom koja radi u kladionici.
Posle svakog pada, oseća prazninu, ali motiv da im jebe mamu (kladionici) nikada ne pada.

Najdebilniji nacin da dobijes dobru ocjenu! sledi primer

Gani koji se ponašaju i oblače kao belci, i belci koji se ponašaju i oblače kao gani.

Izraz koji se koristi da se nekome dočara da tamo gde smo išli, idemo ili ćemo ići nema nikog, bar do izvesnog vremena. Moguće je u nekim slučajevima biti i u društvu Indijanaca...

Usljed konstantnog prihvatanja stranih riječi i izraza, te generacijskog jaza međ' narodom, čak i ako zanemarimo da je prosječan nivo pismenosti kod nas na ne tako zavidnom nivou, sasvim logičan sastojak skoro svakog današnjeg razgovora ljudi različitih generacija, kasti i stanja na računu.

ogromno polje ... na polju je u zemlji zabijena bandera visine jedno 5m ... pitate se zasto? Sve u svoje vreme ...
Sa jedne strane dolazi kung fu majstor (negativac) on koristi tehnike "unezvereni tigar", "poludela bogomoljka" i "krava koja se rita dok spava". Obicno ima dugu kosu za koju bi mu svaka devojka zavidila, bradu i ogromne obrve (naravno sve vec osedelo)
Sa druge strane dolaze ucenik i njegov ucitelj. Ucitelj spazi negativca i pocinje da mozguje ... seti se da mu je ovaj pre 3 veka ubio sestru, silovao majku i caletu razbio budilnik ali posto je sad ostareo i nemocan on salje ucenika da ga razbije ...
Ucenik na pocetku borbe nema pojma o zivotu ... dobiva batine i izgubi naaaaajmanje 6-8 litra krvi, sve dok se ucitelj ne umesa i pocne da mu prica kako da najbolje primeni naucene lekcije koje su se vec 45 min provlacile kroz film do ove scene. Uz dodatne fore kao na primer ... zlikovac ima slabu tacku ... ako mu nabijes palac prst u levu rupu nosa a drugom rukom udaras po pupku, konstantno pokusavajuci da mu ne das da levom nogom dodirne tlo, on mora da izgubi.
U jednom trenutku zlikovac ne moze vise nista osim da iz cista mira napravi skok (molim lepo ... i stojeceg stava) i da stane jednom nogom na BANDERU (evo je bandera sad) i da se cinicki smeska ...
Onda dolazi druga faza gde ucenik polako shvata stos i pocinje da sklapa neke njegove tehnike. "luckasti konj" razbiva "unezverenog tigra", "pijandura sa paklenom pesnicom" je 10x efikasniji od "poludele bogomoljke" a tehnika "krave koja se rita" je i ovako i onako vez izasla iz mode.
Tako da na kraju ucitelj i ucenik nastavljaju svoj put. Prebili negativca ... a ako se film svideo publici moze da se desi da izadje i nastavak

Dodatak: zvucni efekti ... fuuuu!, tuuuu! (ova dva idu ako je oruzje u igri, cesto mecevi ili koplja), pao!, ta!, tum!, ca! (pesnice i noge), tak!, donk!, klak! (drveno oruzje)

Recept koji pali u zavisnosti koju vrstu muzike/klipa slusate/gledate,sastoji se najcesce od proklinjanja tinejdzera (metalaca) zasto se nisu rodili jedno 24 godine ranije,reperskim izlivima patriotizma na ''komsijski'' projekat,folkersko setno secanje na poselo '78 i pozdrav generaciji,navijackih pozdrava protivnickim grupama bilo u zemlji bilo u inostranstvu.Postoje cak i ekstremi koji na snimke tipa Digitalni andjeo i tako nesto igraju ulogu proroka i gurua recima ''nikad nije kasno''

Programi cija je primarna svrha da vam uspore racunar i da vas nateraju da dokupljujete jos rama,jaci procesor i sl.
Sekundarna funkcija im je da vas racunar zastite od virusa i ostale gamadi sa interneta i to ,uglavnom ,rade lose.Istina ima i jako dobrih antivirusnih programa,ali oni se placaju i sto su bolji, to su i skuplji.
Antivirusi su cesto gori i od samih virusa,zato sto su u stanju da zakucaju masinu ili da je toliko uspore dok skeniraju diskove,da je rad na njima mucenje.

Opis trenutka u kome se zena oseca apsolutno nepozeljno

Uobicajni izgovor-laz profesionalnih blejaca, koji sebe lazu da imaju obaveze i to ovom frazom kanalisu u spoljni svet.

Gastarbajterski način kupovine...