Smotan, nesposoban, sa dve leve noge, ništa ne može da uradi kako treba.

Čovek koji progovori s pet meseci i ne zatvara usta do kraja života, trtlja sto na sat i smara sve oko sebe pričama koje ih ne zanimaju, ima milion i jedan potpuno nebitan i trivijalan podatak u glavi i podeliće ih u svakom razgovoru koji vodi s tobom (uvek on vodi, nema šanse da prepusti kormilo razgovora), na forumima skupi 3000 postova za četiri dana, piše traktate koji ne mogu da se čitaju (jer su dosadni, ili "prestručni", ili oboje), non-stop je online i "druži" se sa svima, status na fejsu menja svakih pola sata, šalje ti devedeset mailova dnevno sa "zezalicama", razume se u sve i najbolji je u svemu, uživa da sluša svoj glas, zvao bi i sam sebe na telefon da može, zna svaki trač i podeliće ga sa svima. Smarač.

To je stvar koja finansijski uništava velike kompanije lcd televizora i plazmi (Samsung, sony, panasonic itd...) jer niko neće da kupi ove MODERNE televizore.

Televizija koja redovno dno dna udubljuje!!!

Karakterna osobina.
Smarač koji je usavršio svoju tehniku davljenja i doveo je do nivoa umjetnosti.

Spodoba sa jeftinom perikom i pokradenim šeširima, odnosno nekakva vrsta "zvezde". Posebna sorta ljudi u Srbiji. Nešto kao Miki Perić. Multi umetnici. Da te pita čo'ek čime se bave i šta su po profesiji, nemaš pojma, a verovatno ni oni. Pišu, kuvaju, slikaju, i gostuju u kojekakvim emisijama. Rade sve nekako napamet, jer nisu školovali. Samo da je fancy. Možemo tu da svrstamo i Mirjanu Bobić-Mojsilović, Biljanu Cincarević i mnoge druge multiće. Kad kuvaju, bitno da je egzotično. Plodovi mora, štapići vanile, avokado, samo da se smulja i da se prospe, a uštipak ne znaju da naprave. Konstantne priče o sexu, a ponašaju se kao da im upravo to fali. U svim mogućim emisijama na pinku se obavezno pojave, uz višečasovno palamuđenje o stvarima za koje, opet, nisu školovali. Ljudi koji su proputovali ceo svet, verovatno novcem koji dobiju za svoje pojavljivanje kojekuda i pametovanje. Svi su oni nekako Isidora, poznati bez zasluge, ljudi sa, nazovimo to, slavom.

Televizija ca crvenim logom i žutim programom. Nekad razbijač priče o nepravednim i ničim izazvanim sankcijama a danas promoter nepravednog i ničim izazvanog idiotizma. Njihova vizija, misija i poslovna politika su prilično nejasni, usled kardinalnog kreativnog zaokreta, od hleba ka igrama.
Startovali su Srbiju pričama o dvanaestak budala koje se izležavaju, pa skakuću i pokušavaju da nešto veeeliko filozofiraju, foliraju i plaču, a sve vreme mrze kuhinju(reality show VB). Sada školuju mlade buduće zvezde, koje prosečan gledalac može da toleriše 5 minuta mesečno.
Ako izbegnete reality, izbombarduju vas Lunom Lu, fenserkom koja i kad tone, misli da pliva.
Voditelji informativnog programa, kao glavni oslonci nekadašnjeg uspešnog imidža, su prošli skraćeni kurs hipnoze, bez polaganja ispita, samo fakultativno.Gledaju nas značajno, pa strogo, pa opet značajno i samo uvijaju obrve. Izgleda da rade u malim studijima, niko ne sme da pozove Mirjanu Bobić Mojsilović u goste-sve bi im porazbijala.
Njihova ciljna grupa je vrlo mlada populacija, oko 14 godina, te je moguća etapa u razvoju ove eminentne kuće da postane dečija televizija.

Specijalnost sportskih komentatora koji prenose tenis da na osnovu pokreta i eventualno pogleda tenisera zaključe njegov tok misli u tom trenutku.

Dramaturg, reziser, dramski pisac i pisac, ali najvise pisac. Kako bi on mozda rekao, previse evropljanin da bi ga mogli zvati amerikancem i previse amerikanac da bi ga mogli zvati evropljaninom i srbinom, ali njemu to nije bilo vazno. Rodjen je 1948. u Beogradu a umro je 2007. u San Francisku. Autor je romana CA Blues i nekoliko manje poznatih kao sto su Video i Horseless. Ovaj prvi je najpoznatiji i predstavlja kultni roman mladih iz perioda osamdesetih. Mika Oklop je covek koji je sve svoje romane prvo proziveo pa napisao, ili obrnuto, nebitno. Tako bi on postavio stvari. Njegovi romani ne samo da se citaju, nego se i smeju, sanjaju, slusaju (zaista, cuje se fantasticna dzez i bluz muzika iz knjiga), ma zive se kao sto ih je i on proziveo, pre ili posle pisanja, niko ne zna, pa ni sam Mika Oklop. Ali to je sasvim nebitno.

Slovo koje se na bosansko-hercegovackom govornom podrucju polako gubi u prici,ali se jos uvijek drzi kad je pisanje u pitanju.
Po principu "skrati sve sto se moze skratiti", tako se izbacuje to slovo iz rijeci (dokle god nas razumiju na sta smo mislili)

Razmišljanje umišljenog supruga uverenog u sopstvenu vrednost.

Jedan od najboljih crtanih filmova koji su se ikada prikazivali u Srbiji. To je ona mala, žuta ptičica, za koju nijedno dete nije moglo da pretpostavi da je, ustvari, vrabac. Jer, ko je od nas govorio francuski i ko je ikada mogao da zamisli da su u tamo nekoj francuskoj vrapci kao žuti? Sjajna stvar je bila ta da je crtani bio bez prevoda i sinhronizacije, tako da smo potpuno uživali u animaciji. Crtani koga karakteriše i interakcija ptičice sa publikom: kada ugrize jabuku i iz nje izadje crv, pa ga vrapčić ubije lopatom, publika krene da zviždi i on se postidi, pa ga sahrani. Le Piaf je isto tako jako često trčao ka horizontu na ekranu, postajao sve manji i nestajao na tren, i onda dotrčavao nazad sa, na primer, tom lopatom kojom je sahranio crva. Takodje, imao je najbolju uvodnu špicu gde je svirao gitaru, a onda klavir i sa njim opet odletao ka horizontu. A muzika u toj špici... pesmica koja mi je i dan danas omiljena..

Predmet čija primena odredjuje početak tri glavna životna doba.

Osnovni moto samoukih instruktora u lokalnim teretanama.

Oblik koji tvoje spolovilo u jutarnjoj erekciji napravi na jorganu, kada spavaš okrenut leđima ka krevetu. Veoma podsjeća na čuveno romulansko portabl utvrđenje, po kojem je dobio ime.

Serija ko serija. Sranje. Dobija smisao tek kada neki plavušan arči Samantu u guzicu.
Četiri gistro urbane Njujorčanke, koje misle da su popile svu pamet ovog sveta idu gradom i jebanišu se sa matorcima, sa mlađima od sebe, uspešnim biznismenima, neke od njih taslači ko stigne i onaj kome nije otišao autobus.

E sad. Ribe u Srbiji. Toliko naložene na junakinje ove serije da su se i same počele nositi kao one ne bi li imaginarno pobegle iz svojih ruralnih sredina i barem na tren bile Njujorčanjke u svom selu. Visok stepen imbecilnosti, manjak samopuzdanja dovode do toga, da one počinju čak i da razmišljaju kao likovi iz gore pomenute serije, pažljivo skupljaju, upijaju, rečenice izgovorene u seriji i kasnije ih dele sa svojim drugaricama ne bi li bile urbane i svidele se momcima iz sela. Samo citiranje tih dijaloga iz serije nam govori mnogo o devojkama koje to čine i samim tim nam govore da bežimo od takvih riba koliko nas noge nose.

Sleng za ruku u pokeru u kojoj neko ima Žandara i Kralja ( J i K ).

У ХХ веку, људи су слали писма својим идолима, (музичарима , глумцима ...), и очекивали повратно писмо у нади, чак и по неколико година.

Твитер вам омогућава да вас ваш идол искулира у реалном времену! Има ли шта лепше?

Gotovo izumrli običaj među mladima. Jedan od zadnjih stadija zagorelosti u ljubavi. Snimanje svoje ljubavne kompilacije uglavnom devojci na koju ste pukli.
Ako je u pitanju kaseta (a toga se samo mi malo stariji/20+ godina/ sećamo) išlo bi 6 stvari na A stranu, 6 na B a znalo bi tu svega da se nađe, Balašević, Čorbine balade, Gansi, sram me i napisat šta je sve smeđa traka istrpela.
Malo kasnije CD je ubio kasetu, došli su kompovi, pa pržilice, mp3, ilegalni download, moglo se na jedan cd stavit dosta tih mp3-ca ali su pravi romantici uvek radili audio CDove sa 12-20 pesama za dušu- i opet se plejlista nije puno menjala, tj. pratila je muzičku evoluciju osobe koja je pravila. Pravilo je bilo i da CD cover iscrtaš svojim crtarijama i ispišeš rukopisom i da na CDu obavezno piše njezino ime a morala je i da bude barem jedna pesma s njenim imenom.
Većina devojaka u to vreme više je padala na to nego na besna kola i zlatne kajle.
Danas su se stvari promenile još više. Ni CDa skoro nema, posle njega je došao DVD a šteta je 4,37 gb protraćit na 12 šugavih baladica. Pa je DVD nasledio blu ray, o tome da ni ne pričam. Alternativa je postao USB koji je koliko god praktičan apsolutni ubica svake romantike.

novi zanr muzike koji je ponikao iz HC Punk-a. ljudi koji to slusaju jos se mogu nazvati emosi tj. retardi. takve ljudi prati patnja, bes i bol i takodje mrznja od strane ostalih recimo normalnih ljudi. emosi zive u ubedjenju da ih niko ne voli sto je i tacno ali ta cinjenica je prouzrokovana samim njihovim ubedjenjem. skloni su nanosenju bola sebi i porodici, skupljaju se na online forumima gde stavljaju razne morbidne slike, klipove itd. skloni su ka otudjivanju od porodice, ljudi, mozga i zivota. mozete ih prepoznati po crveno nasminkanim ocima, suzama u istim, ranama na zglobovima ruku, ispeglanoj crnoj kosi i obicno gojaznosti takodje cesto se krecu sami ili u istomisljenickim grupama ali cesto cute ili placu. oni su jedna retka vrsta ljudi koji vole da im je zivot sranje