Izraz usko vezan za Crnu Goru, specifično za Podgoričane, kad nekog zoveš da idete u grad pitaš ga da "iskočite na kafu" jer Podgoričani ne izlaze iz kuće oni iskaču.

Čarobna reč kojom se oslobađate od obaveza koju pokušavaju da vam nametnu druga lica(roditelji) ili pak kao kratko ali jebitačno obrazloženje svog sadašnjeg položaja.Roditelji obično idu ovom analogijom-''ako ne uči-neće spremiti ispit,ako ne spremi ispit-neće ga položiti,ako ga ne položi-neće dati uslov,ako ne da uslov-pašće godinu,ako padne godinu-moramo da mu platimo obnovu,ako mu platimo obnovu-tata ne može da sredi svoju kantu od auta a mama da kupi novu mašinu za pranje sudova i kosmodisk.***

Још од тренутка кад је Пинокио почео да фарба добру вилу не желећи да сазна како је изневерио маторог Ђепија, оваква форма лагарије и спрдачине није могла толико често да се сретне.

Универзална женска фраза пружања (не)искрене подршке приликом дијалога које је уско повезан са вишком килограма. Скривање истине ради неповређивања осећања. Ваљда. Јебем ли га. Увек је лакше слагати кад је неопходно, него испасти грбав.

Ratna bojišnica. Mjesto na kome su se borili i Kurta i Murta.
Po nekom kodeksu nju ne posjećuju imućniji i dobro stojeći članovi naše zajednice već obična žgadija.
Mjesto koje se smatra kao najzalužniji faktor u pravljenju ratne djece.

Izraz za osobu koja ima određenu govornu manu ili nosi protezu, tako da šuška dok priča kao lišće na vetru.

Johan Štraus senior.

Ova rečenica ima 2 značenja.
1. Kada je ženska debela, i onom ko je jebe rebra slomi, a kamoli kurcu.
2. Kada se ženska toliko dobro jebe, da jednostavno slomi kurcu rebra!

Zajebancija na račun mesara, koji su poslednji put u klaonicama nešto normalno zaklali još prije rata. Klasični primjeri prevare, i to najgore vrste.

Nosi svijetlo braon kaput i šešir. Ima koštunjave ruke koje prekrivaju vene deblje od same ruke. Ako nije u potrazi za poslom, crnči 14 sati u nehumanim uslovima za rad. Prav stav oslikava mrvice ponosa koji je tu reda radi. Lice je podbulo i povučeno nadolje neprospavanim noćima u kojima nanovo proživljava svoj životni bluz. Svaka bora na njegovom licu je sporna granica velikih sila '20-ih i '30-ih godina, a svaki zadebljali kapilar prosuta krv jednog od njegovih davno zaboravljenih prijatelja.

Rezignacija roditelja nesposobnošću vlastitog potomka. Nije za bolje, dobro mu je i tu gde smo ga smestili. Jebiga, nesposobno, al' mora da živi od nečeg.

Termin koji nije obavezno vezan za kupovinu. U slengu je to dobijanje nečega i to obično sa negativnom konotacijom. Primera je dosta i u kombinaciji sa još nekim slengom je upečatljiv i zvučan.

Bez kondoma.

Određeni tip žene čiji su zaštitni znak bile velike bujne sise, makar poslednji put kad smo je videli.

Kažemo za nekoga k'o jede kao provaljen. Njemu su oči gladne. On je proždrljivac i svaštojed. Usisivač na dve noge. Kad jede, on jede, i nikako drugačije.

Nasleđe socijalističke nomenklature radnih mesta u kojoj nije bilo prostora za razne glumce, političare, filozofe i ostale neproizvodne delatnosti nego su svi kvalifikovani kao nekakvi "radnici". Pozorišni radnik je kvalifikacija za socijalno osveštenog glumca koji u znoju lica svog izvodi teške komade za odmor i edukaciju radničke klase, za razliku od onih glumaca što buržoaziji izvode dekadentne uloge u neproduktivnom maniru.

Odgovor iskusnog kladioničara na pitanje: "Jesi li dobio šta na kladionici?"

Poslednji trenuci žurke, kafići pred fajront, preostali štapići u činiji na stolu, zadnja cigareta u uglu kutije.

Bijedni, nikakvi, ispipani, neizvučeni igrači na klupi za rezerve, talog, mulj, sir sa dna kace.

Devedeseti minut je davno istekao, cure i poslednja zrnca pijeska produžetaka i sve su manje i manje šanse da će zablistati, makar u finišu, makar kao statisti, u trenutku kada su uloge već podijeljene a glavni aduti odavno prošli i prebrojani.

Ko zna, prilike se ponekad love i u mutnom.

Izraz kojim majke stavljaju do znanja sagovornicima da su ponosne na neki postupak svog djeteta.

Opis godišnjeg odmora prosječnog stanovnika naših krajeva.

Već ostarjeli ali i dalje uspješno eksploatisani fazon unošenja emocija u pjevanje.
Počelo je sa Marinom Perazić, preko Maraje Keri i Toni Brekston, pa do Rijane i Ekrema Jevrića.