Poslednji trenuci žurke, kafići pred fajront, preostali štapići u činiji na stolu, zadnja cigareta u uglu kutije.
Bijedni, nikakvi, ispipani, neizvučeni igrači na klupi za rezerve, talog, mulj, sir sa dna kace.
Devedeseti minut je davno istekao, cure i poslednja zrnca pijeska produžetaka i sve su manje i manje šanse da će zablistati, makar u finišu, makar kao statisti, u trenutku kada su uloge već podijeljene a glavni aduti odavno prošli i prebrojani.
Ko zna, prilike se ponekad love i u mutnom.
- Đe ste krenuli?
- Do Fuzije, malo, na još po jednu pred spavanje. Ima li koga?
- Onako.
- Pičke?
- Samo neki pijani penali, ništa da valja.
- E, odlično, možda i ubodem neki zicer.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Oduvek smo bili najopasniji iz prekida!
+++
Kako ko, bogomi, ja kad se zalaufam, ako stanem, bi mu ga rabota.
Povuci i pokreni zabavu! :))