Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.

Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.

Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.

Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.

Izraz koji se upotrebljava za pripadnike gej zajednice, najčešće one isfeminizirane. Može se čuti i u obliku peško.

Čovek koji progovori s pet meseci i ne zatvara usta do kraja života, trtlja sto na sat i smara sve oko sebe pričama koje ih ne zanimaju, ima milion i jedan potpuno nebitan i trivijalan podatak u glavi i podeliće ih u svakom razgovoru koji vodi s tobom (uvek on vodi, nema šanse da prepusti kormilo razgovora), na forumima skupi 3000 postova za četiri dana, piše traktate koji ne mogu da se čitaju (jer su dosadni, ili "prestručni", ili oboje), non-stop je online i "druži" se sa svima, status na fejsu menja svakih pola sata, šalje ti devedeset mailova dnevno sa "zezalicama", razume se u sve i najbolji je u svemu, uživa da sluša svoj glas, zvao bi i sam sebe na telefon da može, zna svaki trač i podeliće ga sa svima. Smarač.

Kad uđeš kod svog ortaka Boleta Birkofa u sobu i zatekneš 4 monitora, 2 kućišta, po zvučnik na svakom ćošku svakog predmeta, web kamere što vise sa kablova punjača nekoliko mobilnih telefona uštekanih u plafon jer imaju u sebi svetlosne efekte električne jegulje (znaš da Bole uvek zaboravi da uzme sijalice kad skokne do Maksija), odmah pored kreveta 3 u 1 štampač/skener/kopir mašinu sa ugrađenom jubilarnom sedmom tastaturom koju je Bole počeo da koristi od juna meseca, nekoliko miševa koji su sami od sebe izrasli iz Boletovih ruku zamenjujući mu parne prste, nekoliko miševa koji grickaju ostatke čipsa, usb-ove umesto igračaka iz kinder jajeta, i kada se, razrogačenih očiju gledajući ceo taj galimatijas houm mejd-hevili pejd tehnike, sapleteš o neki od kablova iz čopora, zakucaš čelom u tospa, uspešno se, al' ipak teškom mukom, pridigneš na lakat, tada kažeš:

Naši preci su bili u pičku materinu maštoviti ljudi.
Nema toga današnjeg heroja koji bi moga da prkosi Iliji. Kakvi betmeni i supermeni?! Mladi Ilija vozi kolica koja vuku 4 konja, sjedi tako i gleda i ladi muda. Ako ga neko mrko pogleda on mu casta jednu munju po vr' čela i ćao bili.
Ali nee, današnja đeca uče o Supermenu koji je obiša' zemlju za nekoliko sekundi kako je on najjači lik ikad a niko se ne sjeća mladog Ilije. Dobro. imamo slavu ali to nije dovoljno. Moramo svijetu da objavimo. Moramo na vikipediji da proširimo članak o njemu. Neka cio svijet zna ko je bio ilija!
Danas možemo zvati Ilijom svakog talentovanog električara koji nema đe taj talenat da izduva, nema kome da popravi sat ili da uvede utičnicu direktno na isti.

To je stvar koja finansijski uništava velike kompanije lcd televizora i plazmi (Samsung, sony, panasonic itd...) jer niko neće da kupi ove MODERNE televizore.

Fantom kablovske televizije. Televizijska stanica koju nikad niko nije memorisao, niti bi naravno to želeo al ne- tu i tamo se pojavi, iščezne, opet pojavi, onda je nema na šaltanju sto godina pa odjednom na nekim srednjecifrenim brojevima iskoči kao zec iz šešira koji veze nema đe mu je gazda zglajz'o da ga vrati u nevidljivost jer mu je tamo i mesto.
Pojava čiji je razlog postojanja misteriozniji od pitanja ima li života u univerzumu, kanal za koji postoji zamalo pa urbana legenda da postoji čovek koji je jednom i film odgledao na njemu mada su to zaista sve neprovorene informacije.
Avangardni revolucionar među televizijama koji se odupire svim komercijalizacijama prkoseći tako svim nepisanim i pisanim pravilima da nekad nekog i iole poznatog treba dovesti pred kamere, jebeni rijaliti prenositi, zakuvati nešto protiv nekog i negde da bi se iko i zadržao makar dvadeset sekundi ispred ekrana.
A jok oni. Nema ništa od tog moj jado.

Polimer surove globalizacije, americkog lifestyle-a i unificiranog bitisanja svetskog tinejdzera. Ovaj web portal pored nebrojenih prednosti sajber komunikacije (muzickih otkrica bendova 'you've-never-heard-of', fashion freak show tendencija, zgodnih i umisljenih individua, kao i suseda iz blokova kojima se od 90tih ne javljamo u prolazu), nosi i formulu otrova zapadnjackog individualizma, otudjenosti i bezlicnosti. Key-words: top juzeri, 'ladno me je dodala', private profile, private message (ukoliko zaista krijete nesto - blindates favorite), pimp-myspace.com (biatch!)..
Posledice: prepoznavanje nasumicno dodatih frikova u klubu,na ulici i sl. aka "You've been stalking me on myspace" (preslusati John B - istoimeni d&b album), neiskoriscene besplatne poruke postpaid korisnika, svadja sa najboljim prijateljem koji je
nezadovoljan rangom na Top Friends..
Analiza konkurencije: hi5.com (nesto poput Coca-Cole i Pepsija), ni Britney mu ne moz' pomoci.
Lokalna reaktivnost: evropsko kasnjenje (izuzev UK, gde je MS vec godinama prihvacen, od nedavno i u Srbiji), samosvest iliti gadjenje, mass 'popularnost', slike na google-u "Tom is not my friend"..
Preporuka: Spejs poseti dnevno oko milion (i vise) ljudi. Tom je izmislio toplu vodu. Ne vredi se opirati. Coca-cola, Marlboro, Suzuki..

Karakterna osobina.
Smarač koji je usavršio svoju tehniku davljenja i doveo je do nivoa umjetnosti.

Spodoba sa jeftinom perikom i pokradenim šeširima, odnosno nekakva vrsta "zvezde". Posebna sorta ljudi u Srbiji. Nešto kao Miki Perić. Multi umetnici. Da te pita čo'ek čime se bave i šta su po profesiji, nemaš pojma, a verovatno ni oni. Pišu, kuvaju, slikaju, i gostuju u kojekakvim emisijama. Rade sve nekako napamet, jer nisu školovali. Samo da je fancy. Možemo tu da svrstamo i Mirjanu Bobić-Mojsilović, Biljanu Cincarević i mnoge druge multiće. Kad kuvaju, bitno da je egzotično. Plodovi mora, štapići vanile, avokado, samo da se smulja i da se prospe, a uštipak ne znaju da naprave. Konstantne priče o sexu, a ponašaju se kao da im upravo to fali. U svim mogućim emisijama na pinku se obavezno pojave, uz višečasovno palamuđenje o stvarima za koje, opet, nisu školovali. Ljudi koji su proputovali ceo svet, verovatno novcem koji dobiju za svoje pojavljivanje kojekuda i pametovanje. Svi su oni nekako Isidora, poznati bez zasluge, ljudi sa, nazovimo to, slavom.

Bosanski Emo.

Slogan većine ustanova u Srbiji fakultetskog tipa, kojima više nije bitan ni kvalitet studija, ni sistem polaganja, ni kriterijum ocenjivanja, već samo pare, PARE!!!

1. U svakodnevnom razgovoru sa drugim ljudima često koristite chat skraćenice, a rečenice završavate zamišljajući prst na ENTER-u.

2. Vidite sebe kako kucate dve tačke, crticu i zatvorenu zagradu onda kada vas neko slatko nasmeje.

3. Čak i obični natpisi po gradu i nazivi ulica asociraju vas na nickove: Nebojša kula, marina Dorćol, luka Beograd...

4. Svaki put kada se neko dere na vas, pali vam se lampica za CAPS-LOCK pred očima.

5. Domaće i strane filmove klasifikujete kao QWERTZ i QWERTY.

6. U ličnoj karti obavezno tražite prvo e-mail i IP adresu.

7. Često ste u tripu da vam na čelu piše TYPING... kad god hoćete da izustite nešto.

8. Zbog izobličenja jagodica do neprepoznatljivosti više vas ne mogu identifikovati putem otisaka prstiju.

9. Web-kameru palite i kad treba da se obrijete/našminkate.

10. Imate više od 300 kontakata na MSN-u, a ni sa desetak od tih ljudi niste makar jednom otišli i seli negde na kafu.

Najopravdaniji i najsvrsishodniji izraz u kome se koristi nepostojano i.

Kako u raznim situacijama nalećete na šalter neke službe gde sistem permanentno pokušava da Vas napravi budalom, ovaj savet od strane šalterskog službenika/ce će Vas najbolje uputiti u stvarno stanje stvari i objasniti razloge iza nerešavanja vašeg predmeta...

Oblik koji tvoje spolovilo u jutarnjoj erekciji napravi na jorganu, kada spavaš okrenut leđima ka krevetu. Veoma podsjeća na čuveno romulansko portabl utvrđenje, po kojem je dobio ime.

Shang Tsung iz Mortal Kombat-a.

У ХХ веку, људи су слали писма својим идолима, (музичарима , глумцима ...), и очекивали повратно писмо у нади, чак и по неколико година.

Твитер вам омогућава да вас ваш идол искулира у реалном времену! Има ли шта лепше?

novi zanr muzike koji je ponikao iz HC Punk-a. ljudi koji to slusaju jos se mogu nazvati emosi tj. retardi. takve ljudi prati patnja, bes i bol i takodje mrznja od strane ostalih recimo normalnih ljudi. emosi zive u ubedjenju da ih niko ne voli sto je i tacno ali ta cinjenica je prouzrokovana samim njihovim ubedjenjem. skloni su nanosenju bola sebi i porodici, skupljaju se na online forumima gde stavljaju razne morbidne slike, klipove itd. skloni su ka otudjivanju od porodice, ljudi, mozga i zivota. mozete ih prepoznati po crveno nasminkanim ocima, suzama u istim, ranama na zglobovima ruku, ispeglanoj crnoj kosi i obicno gojaznosti takodje cesto se krecu sami ili u istomisljenickim grupama ali cesto cute ili placu. oni su jedna retka vrsta ljudi koji vole da im je zivot sranje

Veoma rasprostranjena sorta čo'jeka čiji je životni cilj ispijanje piva ispred zadruge i pišanje uz ogradu bogatog seljaka koji ga je otpustio s njegovog posla čišćenja štale i tovljenja 20 bikova, jerbo je svojevremeno potajno krao po tri litre mlijeka od kojeg mu je žena pravila domaći sir kako bi imao dobro meze.
Ima tri razreda osnovne škole i knjige od četvtrog, voli da dobro pojede i popije, a naročito da posjedi ispred kazana sa svojim drugovima lolama i bekrijama, kada u zanosu emocija triput izljubi svakog od njih i počne da baljezga o tome kako je život kurva. Jedino što je u životu stekao je loš glas o njemu. On nije jedan od onih kojemu će seljanke da prinose žrtvu u vidu pogače i rujnog vina kako bi oženio njihovu kćer jedinicu, niti onaj kojemu će jedan iole imućniji čovjek ponuditi posao. Ne, gdje se on pojavi, tu trava ne niče. On je propao u životu. Dno.

Prvo slovo bosanske azbuke.