Ja: Ćao devojko, kako se zoveš?
Devojka (nonšalantno): Mali jel ti još primaš paketiće preko tatine firme?
Ja: ...
Ortaci: UUUUUU BRATEEE ALA SI GA POPUŠIO, UUUU HAHAHA NEVERA, KOJI BLAM! HAHAHAHA! MORAM DA NAZOVEM SRĐANA I MILOŠA!

A: Eeee, ćao, odavno te nisam videla, šta se radi?
B: Ma evo ništa, smaranje i tako to. Ti?
A: Ja sam ti u PMS-u.
B: Ovako rano?
A: Prirodno matematički smer, glupačo.
B: A to, ja sam u DJS-u.

Coa - e ćao Dajana šta ima, traži jedan moj drugar tvoj broj telefona, Darko se zove...
Dajana - pa ne znam, kako izgleda?
Coa - evo ti link: http://www.facebook.com/home........... pa vidi!

Ona: "Ćaos!"
On: "Ej ćao, šta ima novo?"
Ona: "Ma ništa, evo... Nego, jel primećuješ nešto novo na meni?"
On: (napreže svaki delić svog mozga da se seti kako je Ona izgledala kada ju je zadnji put video, i upoređuje sa onim što vidi ispred sebe, da bi posle 10 sekundi rekao): "Ugojila si se?"
- "Debilu jedan!"

Šone: "O pa ćao društvo,večeras će biti pakleno!"

Mićko:" Oooooo pa desi Šone plejeru jedan,koja će večeras da bude prva?"

-de si mare, sta ima?
- ej cao, evo posao da kupim poklon jeleni za dan zaljubljenih, sta si ti uzeo tvojoj curi?
- kojoj mojoj curi? pa ja nemam ni macku u zenskom rodu.

D:"Ćao bako kako si? Ja došao da te obidjem."
B:"Češće Pantelić da gol nego što ti dodješ da me vidiš!! Garant si čuo da mi došla penzija.

-Ćao. Kad te ovako vidim shvatim da vreme koje sam provela s tobom nije izgubljeno.
-To je tako tužno....
-Šta je tužno u tome što te vidim lepog?

Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.

V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!

(Nakon par minuta)

V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...

(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)

V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!

(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)

V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!

(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)

Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“

(Za vrijeme igre)

V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.

Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.

V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...

ONA -Ooo pa gdje si ti meni!?
ON (u sebi:Sto tebi!?) -Eej, ćao. Jedva sam te prepoznao.
ONA -Što je l' ne izgledam kao na slikama?
ON -Ma jook, nego sam se nešto zagledao.

- Suzi, mož' mi pozajmiš Dekija za večeras, imam sutra ispit, moram malko da se opustim?
- Ček'...... Ćao, oralko, će lizneš nešto večeras? Super, u devet onda! Dečko para vredi, japanskih mi kuglica!

Dobro, dobro, ajde, ma da, vidimo se, dobro, dobro, aj, aj, dobro, ćao

- Ćao, Dragana. Slušaj..želim ti reći nešto već dugo vremena. Stvarno si mi draga i simpatična, imaš te prelepe oči i samo želim da ti kažem da...
- ...20 evra. Pušenje 10.

Najava vol. 2: :::Neočekivani gost::: i :::Da li je selenijum stigao u Jagodinu:::?

-Sad cu brate da pridjem onoj....
-Ma daaj nemas sanse brate...
-Sad ces da vidis!

(prilazi devojci)
-Cao, imas upaljac?
-Evo...
-Aaa moze broj?
-Imam decka.

Lik1: E tebra de cemo veceras, mogli bi na neku zurku?
Lik2: Ma zajebi bre, veceras u dzrej...
Lik1: Brate padala je kisa...
Lik2: Pa? Ponesi novine da sedimo i cao!

A: Ćao, šta radiš?
B: A ko je to?
A: Pa Jane ovde,kako nemaš moj broj?
B: A ti si? Sjeban mi je fon pa mi se zbrisali svi brojevi.
A: A,ok! Šta radiš,šta ima novo?
B: ...

1998
Klinac: Dobar dan čiko, daćete mi jednu žvaku.
Prodavac: Evo sine izvoli, 50 para.
2011
Klinac: Ćao, daj mi zvake.
Prodavac: 50 dinara.

Muško društvo se sreće sa nekim ženskim društvom. Međusobno se neko pozdravlja, neko upoznaje.

Ženka: E, ćao!
Mušjak: Ćao – gleda belo, vidi se da ne prepoznaje, al’ da mu se sviđa to što ne prepoznaje.
Ž: Je l’ znaš ko sam ja?
M (smeje se, neprijatno mu, al’ ne može da se seti): Paaa...ne...
Ž: Ma, Cica, bre, sa jezera, znaš, imam onog Zlatnog retrivera...(ako pas ne povadi situaciju kao element prepoznavanja, ugasio ga je)
M (olakšanje na licu): Aaaa, Cica, jbt, nisam te prepoznao – pa je odmerava još jednom – Nešto si se prolepšala.
...............................................................................................
E sad, ako nastave da piju u gradu, i svrate kod njega, i... posle se probude kod njega, vrlo verovano je moguća opet slična situacija:

Cica (čupava, bez šminke): Dobro jutro!
On (opet gleda belo): Uuu, jbt... Ko si sad pa ti?

-Ćao Sale, šta radiš?
-Ma nista naročito, odmaram.
-Aaa što tako pričaš, kao iz bunara, odjekuje nešto?
-U WC-u sam.
-Jel' oćeš da se prošetamo do kladionice malo?
-Izvini ali ne mogu, u'vatila me neka trčkavica!