Vazda dvojak u Srbalja, kod pater familias karaktera (mož da bidne i dominantna mater persona) izražava žudnju da se privatno-profesionalne frustracije, barem za trenutak, primire putem rukopipatelnih dejstvija na/po mlađima ergo slabijima od dotičnih.
Kod kladioničara/kockara i uopšteno gologuzije neumereni, ničim opravdan optimizam da će se finansijska situacija popraviti (suviše holivudskih limunada u sećanju, valjda).

Prvi istorijski eklatantan dokaz da RTS NE UME da napravi tinejdžersku seriju.
Novi, još bolji dokaz za takvu tvrdnju je "Priđi bliže", ali obzirom da se ona tek odnedavno prikazuje, ta serija će tek dobiti podrobniji sociološko-psihološko-psihijatrijski pristup.
Shvativši da su joj sve kćerke odrasle, i da se njen život u narednom periodu svodi na seckanje luka za supu, Spomenka Kovač negde 2002. godine odlučuje da još jednom dokaže svoju mladolikost- pišući scenario za "teen" seriju, a pritom promovišući raskošan glumački antitalenat svoje najmlađe kćerke. Dakle lepo i korisno. Radnja je smeštena u šatro- prosečnu beogradsku osnovnu školu. Pritom, učionica "glavnog" odeljenja i za beogradske uslove izgleda kao da je stigla iz svemira, a poređenje sa prosečnom srpskom učionicom u nekoj palanci ili na selu, gde koze i učenici sede jedni pored drugih je bezpredmetno. Sama radnja i ideja realno nisu idiotske- ono što treba da se događa na kraju osnovne škole, objektivno se i događa glavnim junacima- prve ljubavi, aktivna druženja, "furanja" stilova i sl. Ali način na koji je to Spomenka Kovač prikazala, zaista poriče njenu mladolikost. Dodatno nas je zabrinula činjenica da se njena kćerka ponosno hvalila u medijima kako je ona lično pomagala majci u razumevanju mladih, obzirom da je sama tada imala 17 godina.
I tako, kada je RTS sve fino zapakovao, na proleće 2003. nas je sačekao produkt sa sledećim junacima:
Roki- igra je naravno Anja Kovač, najmlađi izdanak dinastije Kovač. Iako je trebalo da ispadne glavna riba u razredu, očigledno je da su majčine oči slepe za te stvari, pa je niko nije gledao kako izgleda ispod vrata... Ili grudi :P
Sofija i Mina- neke dve, malo zgodnije ribe (od Roki, svakako. Time je RTS napravio i mudar potez- izborom Anje K. da igra Roki, mogli su sasvim prosečne frajle da mete da igraju ove dve). Inače su ekipa sa Roki. Sve tri su isfurale sa glavnim frajerima u razredu, do kojih ćemo kasnije doći.
Packe i Kečina- glavni frajeri u razredu. Packe se farba u drečavo žuto, ali izuzev toga, ni po čemu ne liči na osmaka, već ima vojničku bradicu. Njegovog, kasnije neafirmisanog glumca, su pojedini gledaoci zvali pederko. Kečina je u tom smislu "bolji", ali i on izgleda dosta starije.
Njutn i Bojanče- Izuzev po nadimku, koji se ne uklapa u rečnik današnjih tinejdžera, Njutn je i realno prikazan kao štreber. Bojančeta igra neki klinac, koji je u seriji vršnjak sa Packetom i Kečinom, a inače izgleda kao da je barem peti osnovne. A i pored toga igra prilično udarenu osobu.
Fića i Džoni- uvek se u američkim serijama nađe par, ne naročito pametnih, a malo klepnutih ludaka. E, to su ova dvojica, koji su umislili da su neko i nešto. Inače su pljunuta kopija Balka i Skala iz "Moćnih Rendžera".
Bora- eto idealnog mamca za preostale sponzoruše u razredu. Stigao iz Los Anđelesa, gde je video J.Lo (koja faca, jbt!!!). Odmah izabran za predsednika razreda, nakon izbora, koji su održani na njegov predlog. Po tome zaključujemo da je inteligentan i zoon politykon.
Ostali likovi iz razreda su namerno zapostavljeni, jer RTS-u realni prosek nikada nije bio interesantan...

Aušvic- nastavnik matematike, i novi razredni ovom odeljenju. Na kraju smuva novu sekretaricu Dadu, koju igra ona crvena kovrdžava Tanja Bokan, značajna po ulozi Mađarice u "Crnom Gruji".
Travolta- peder, ili barem biseksualac, koji slučajno predaje muzičko. Fura neki hibrid više izumrlih stilova, koji najviše liči na Elvisa. Navodno se loži na Edit.
Edit i Rista- u realnosti gotovo nemoguć ljubavni par- nastavnik fizičkog i nastavnica francuskog.
Zaga- besprizorna alapača (i kao uloga, a kažu to i za njenu glumicu), koja je direktorka škole. Žvalavi nešto sa starom, formalno penzionisanom sekretaricom, takođe prakljačom, Grozdom...

Počasni član svake Crnogorske kuće.Knjiga koja se drži u staklenoj vitrini,pokraj TV-a ili na polici.Obično je u nekom mini izdanju, sa debelim koricama, i pisana na ćirilici,tako ona stoji kao "ukras". Naravno 75% Crnogoraca koji je drži u svojoj kući je nije ni pročitao jer je kako oni kažu "isuviše komplikovana".

Opis trenutka u kome se zena oseca apsolutno nepozeljno

Pojam maziva podrazumeva gasovite, tečne i čvrste materijale koji se koriste za
smanjenje trenja između spregnutih radnih površina koje se nalaze u relativnom kretanju.
Osim toga koriste se i za prenos snage, prenos toplote, hlađenje, zagrevanje, zaštitu od korozije, ali o tom potom...

Riba koja vešto simulira vrhunac.

Sportski sleng koji govori da bi trener uskoro mogao biti na izlaznim vratima kluba zbog loših rezultata. Eventualno primenjivo i na ostale oblasti života.

Najgora prozivka u svakoj faveli za krajnji stadijum zanemarivanja higijene kod nekog pripadnika Romulanske populacije, jer onaj kome se ove dve reke spomenu u smislu da ga ni one ne bi oprale, obrnuo je pun krug nečistoće i vreme je hitno d’uradi nešto povodom toga.

Usklik olakšanja prouzrokovan prevrtanjem želuca na morbidne, neželjene, ali istinite činjenice koje krase pojedine delove ovog putujućeg globusa.

Biti isfoliran, nadrkan, nabrijan, mangupirati se. proseravati se... Jednostavno, pokušavati da budeš ono što nisi...

Moderni krivovjerci.

Konstatacija da udane dame i dalje mogu orosit na druge muškarce, odnosno da imaju oči.
One slobodoumnije poduzmu i korak više, naročito ako je u pitanju mlada kurčetina, a njen dragi ne upire dovoljno.

Sjajan način da porastete u očima poštovalaca istih, bar privremeno.
Zapravo što je najbolje, šta god da kažete, nećete pogriješiti jer ma koliko veliki u nečijim očima bili, Džoni Štulić svakako liže masnu tepsiju posle ručka da se ne baci a onda mu mast curi niz bradu narednih pola sata; Neša Galija podrgine na silu kad popije pive samo da bi ispao faca u društvu, a Gale Kerber nosi gej rajf po kući da mu kosica ne bi upadala u oči. Neda Ukraden čak i prdne ponekad.
Dakle, to su obični ljudi koji su sigurno bar jednom u životu izgovorili rečenicu koja je vama na umu...

Zaustavi malo film. S kim ti misliš da pričaš? Na koga ti ja sličim? Razmisli malo što govoriš. Zadnje upozorenje prije neminovnih posljedica.
Ovo se obično odnosi na one osobe koje si previše dopuštaju, to jest, malo se zaborave, kako bi eufemistički kazali.
Nisu svjesni svoje situacije, a bogme
ni položaja u društvenoj hijerhariji.

Kako prođe, pa misliš da si u guzicu ubacio nešto mnogo znanja što ti pruži potencijal da petkom i subotom sa svojim dupelizcima ili dobrim drugarima sereš o filozofskim pitanjima egzistencije ili nečemu trećem što si kampanjski pročitao.
Takođe, talas proseravanja se ugmiže u svaki segment života, pa pored ,,laprdanja'', odjednom se javlja interes za ozbiljniju muziku, filmove i menjanje života iz korena.

Obicno kad je neka festa, recimo rodjendan, ocekuje se da padne neki evric od kumova, prijatelja i tako dalje.
A onda se slavljenik toboze uvredi kolicinom novca koja mu se daruje.
Interesantna je reakcija jer je ona uvek ista bez obzira kolika je suma novca u pitanju, dal 20 evrica ili 1000.

Ako je tačna ona da je Treći kanal 1989. godine bio kao Marsovska televizija, onda je BK sredinom mračnih 90ih bio sa druge galaksije.
Velikom ironijom, kanal su pokrenuli ljudi bez mnogo ličnog ukusa, Karići, ali koji su u tom istorijskom trenutku bili spremni da izdvoje lovu za program koji je bio potpuno različit u odnosu na 90% tadašnjih medija (dodatna ironija je to što je TV "Pink", današnji simbol povlađivanja najnižim strastima, osnovao bivši urbani dečko i roker).
Televiziju je vodio Aleksandar Tijanić, isti onaj koji je kasnije od RTS-a napravio ciganmalu, što samo govori da profesionalci shodno volji finansijera mogu da urade sve što im gazde zatraže.
Program je bio uređen po modelu najmodernijih zapadnih kolažnih televizija, uglavnom se kao uzor spominje RTL. Ipak, iako je sve bilo po nekom uzoru, ništa nije bilo copy/paste kao ovaj današnji program.
Imali su odličan jutarnji program, sinhronizovane crtaće (čak i neke kvalitetne koji se do tada nisu drugde prikazivali, poput Alfreda i Sandokana), relativno neutralan informativni program (jer su Karići sa svojim komšijom Slobom bili u fazonu primirja- "ne diramo mi tebe, ne diraš ti nas"), odlične serije i filmove, dobre kolažne emisije- kako strane, tako i domaće, fenomenalan sportski program, ali i solidan vanredni program za vreme bombardovanja.
Kad pomenuh bombardovanje, baš negde u to vreme je počelo i posrtanje ove televizije: malo zato što im je NATO razjebao mrežu predajnika, malo zato što su shvatili da im je pametnije da izaberu stranu u predstojećem sukobu Slobe sa opozicijom- te su Karići izabrali Slobu. Kardinalna greška od koje ih nije spasilo ni to što su se već 5. oktobra prefarbali (za razliku od "Pinka", koji još nije stradao, jer je svakim novim vlastima potreban).
Ipak, ova TV je sebi potpisala nekrolog kada je pater familias odlučio da se kandiduje na izborima. Naravno, BK je koristio kao svoje glavno oružje i uspeo da napabirči petinu glasova. Sa jedne strane iznenađujuće mnogo za jednog tajkuna, sa druge strane nedovoljno za vlast i sasvim dovoljno da mu se Dinkara osveti ukidanjem dozvole za emitovanje.
Vredan kadar se razbežao po drugim stanicama, a onih nekoliko što nisu danas imaju svoj Jutjub kanal.

To je momak koji vam sjebe čitavo veče. Čitava ekipica je pošla na žurku, da se smuvaju neke cure, da se popije, da se provede. I šta se dešava, uvek jednog od njih ubije emocija zbog toga što je puno popio, i čitavu noć kenja, kenja i kenja. I usere vam sve, vi pođete da priđete nekim curama, počneš razgovor sve fino, i nakačiti se pijana budala i počne da sere nešto, lupeta, i cure odu. Ti sedneš ubedačen da ubiješ jedno pivo, i spažiš majmuna pijanog kako uništava šanse i drugom ortaku, ali, tebi je to smešno, jer nisi ti u pitanju.I tako, više ni ne pokušavaš nešto da smuvaš , znaš da će pre ili kasnije da ti sjebe šanse, pa onako iz ugla , ti i ekipica kojoj je sjebao šanse ( izorgijao vas ) , posmatrate i smejete se. Kasnije to postane dosadno, ali, primetio vas je on opet, dolazi, i priča vam kako ste vi braća njegova jedina, najbolja, i kako su sve cure kurve i da vam ne trebaju ništa i da će čitav život biti tu za vas, i tu jednostavno pravi orgije sa vašim mozgovima. Ali on je tek počeo ! Šta to moje oči vide, nakačio se sekjuritiju, i njih zapitkuje ima li kakvih pički ,jel karaju oni šta il' samo stoje tu ko kipovi. Naravno, njih zabole kurac šta on priča, a muka im da ga izabucuju. Al boli i njega kurac što ga niko ne sluša, nit' on zna sluša li ga, njegov mozak je odavno na spavanju.Opet ste mu vi na meti ! Priča opet istu priču. Završio je. Onako se tretura, budala, i šta, samo mu jos fali di džeja da ubedači, pa da ode sve u kurac. Opet obiđe čitav krug u klubu, ispovraća se na par cura i onda opet, naravno, VI ! Mislim, ortaci ste, al jeeee... I , priča po deseti put, mortus onako kretenski, utrne vam mozak od priče, a i vi ste već pola pijani. Opet on povraća, opet se glupira, samo što ga sad svi guraju. Prolazi par sati, vi ste svesni da nema ništa od dobrog provoda, i kapirate da se u stvari najbolje proveo ovaj kreten, pa , barem da izuvečete neki prosek, ponapijate se i vi k'o mortusi i ponavljate njegove poteze. Ništa ne preostaje, izbacuju vas. Jebali ste majku svima, a Tadić, sada Toma, će vas zapamtiti , kunete se ! Eh da,opet je pravio orgije s vašim mozgovima. I da, opet će. A možda ste i vi nekom to radili, al jebiga, ne sećate se.

Da se ne lažemo, jedan od preduslova uspešne kafane je njeno ime. U svakom slučaju svrha postojanja svake je ista, tu ne možemo a da se ne složimo, ali prava zarada se stiče njenim imenom. Zato postoje neka pravila za različite tipove gostiju.

Prvo pravilo- Udari u emociju.

Ovo su kafane gde obitavaju gosti starijih doba, oko 40 i 50, ne retko i 60 godina, koji su život profućkali na jeftine žene, rakiju šećerušu i sliku voljene u novčaniku, koja nikad nije bila tu,ili je bila dok nije 77' godine otišao u armiju, i onda se udala za lokalnog limara kao Seka Sablić što je Burduša ostavila. Piju do kraja, celu mesečnu platu, uglavnom sami za stolom, ne znaju ni sami više zašto to rade, ali drugačije ne umeju. A da se ne lažemo, drugačije i neće. U ovom slučaju srce im dirati sa sledećim imenimima: Ciganski san, Ciganska noć, (zna se koju emotivnu jačinu stvara cigan u ovakvim ljudima), Izgubljena ljubav, itd...

Drugo pravilo- Tradicija

Ovakve kafane jednostavno ne smeju da menjaju imena, ili u najgorem slučaju da pretrpe sitne modifikacije u svom nazivu. Razlog je jednostavan. Ako je moj deda im'o neomalterisanu kuću jer je svaki dan pio špricere u "kafani kod Miće", tata umal' nije ostavio i mene i mamu kod Miće u kafani, kako ja sad da idem u kafanu "Točak" dole u selo, kad to nije to jednostavno? Uđem, sednem, kažem ciganu da svira pesmu "sam od sebe bežim" i vadim pare, on kaže, tu ti pesmu ne naplaćujem, to ti je dedina pesma. Pa ako mi ne krene suza na to, onda i ne treba viš' nikad u kafanu da uđem. Ili kod Miće, il' nikud.
Jedan, i više nego dovoljan razlog da Mića ostane Mića, i da ne pokupi one malograđanske opaske, tipa: kafana Venera, Prestiž, ili još gore gradova nekih što pola ne znam ni di je,a kamoli da sam bio tamo. Kazablanka, Monte Karlo, Lozana i dr.
Dok je Miće, i moj sin će znati di da pije, i neće se ni njemu ići u Točak u selo.

Treće pravilo- Voljena žena

U ovom slučaju gazda, mnogo manje razmišljavši o zaradi, a više o emocijama, otvara kafanu svojoj voljenoj, u zavisnosti od iste, može biti prežaljena ili neprežaljena, ali poenta je ista. Da je ceo dan njeno ime u glavi, pa nek ide život. I kad ostane sam u svojoj kafani, gledajući kroz oblak dima mutnim i suznim očima natpis Suzana, da se seti te 85-te godine, kad je na 4 meseca od kuće pobegao i spavao po najgorim rupama, da bi bio sa voljenom ženom.
Razna imena pogađaju različite ljude, ali to nije striktno pravilo. Jednostavno, neko je našao vezu između gazdine Suzane i njegove Jovanke, i odnos njihovih duša postaje bratski. Kad kaže Suzana, misli Jovanka, i to je to. Takođe pije do kraja kao i onaj u kafanama emotivnog imena, ne žali to malo crkavice koje ima, a gazda se teši da ipak čini dobro delo što mu ljudi troše i poslednji dinar u kafani, sećajući se neke izgubljene ljubavi koja mu je dušu ostavila da se kroz život probija sama.

Četvrto pravilo- Rodna grudo

Još jedan način skupljanja mušterija, moram priznati veoma pametan, jeste davanje imena kafanama po kraju iz kog ste došli, ne što ste hteli, već što ste morali. Takve kafane su uglavnom u Vojvodini, jer je ista bila glavno svratište onih koji su morali doći povodom poslednjeg rata, jebem ga ja. Uglavnom su to predeli tipa: Krajina, Grmeč, Kordun i ostali, ali postoje i kafane objedinjenih imena kao što su: Kafana Bosanac, Kafana Krajišnik i drugi. Glavna karta lokalnog gazde je da svaki gost, ulaskom u njegovu kafanu zamišlja rodnu grudu, i izvor iz kog je 35 godina svako jutro umivao glavu, s tim što će se ovde verovatno umivati do iznemoglosti "zidarskom pivom" ili crnim vinom iz "bukare", kako to krajišnici popularno vole, i zamišljati dan kad će opet prošetati pored reke Zrmanje, goli do pojasa. Može se reći da je u pitanju prihod na tuđoj nesreći.
Treba uzeti u obzir da lokalni starosedeoci neće primirisati u kafane ovakvih imena, koliko iz kurtoazije toliko i iz raloga da je klijentela ovakvih lokala uvek ista, muzika takođe, i sve to đuture jednom Vojvođaninu nikako ne može da se uklopi u moždanu srž.
To je bitna činjenica, i gazda mora dobro da zna na kom mestu otvara ovakvu kafanu. Najpogodnija mesta za nju su Veternik i Futog, od milošte prema Bosancima prozvani Fjutog i Vjeternik.

Poslednje pravilo, je to, da ime kafani daš po nekoj dnevnoj inspiraciji, pa ako si pošten i vredan, radićeš i imaćeš, ali takvi su u startu par korak iza onih što veoma dugo i stručno razmišljaju o nazivu.
Ta imena su sledeća, ali mogu biti jako širokog dijapazona. Kafana kutak, kafana Majčina( moram priznati veoma interesantan naziv ), kafana Biblioteka, kafana Stari Grad, Evropa kao i mnoge druge.

Samo je pitanje u kojoj kafani ćeš ti da budeš "na svome".
Al' svakako, živeli!

Poslednji dobronamerni pokušaj plaćanja računa koji premašuje finansijske mogućnosti i kreditnu sposobnost.