Nešto što ću definitivno morati da ugradim što pre!

Najebao si!

Ono što ću ako je verovati mojoj kevi jesti u studentskoj menzi. Samo kada mi je još pomenula da će biti i ptičijeg mleka, pomislio sam da me zapravo zajebava pošto sam se već žalio na ono što je spremila za ručak...

Svečano odelo se kupuje ili za matursko u srednjoj, ako si prerastao ćaletovo, ili ako se neki bliski rodjak venčava, pa na svadbu idete i ti i ćale. Pošto se odelo kupuje uz parolu "K'o da ću svaki dan da ga nosim, obući ću ga sad pa za 5 godina" , kada odlazi u butik, svaki naš prosečan čovek poštuje odredjena pravila kupovine odela :

- U ovom odelu ću se sigurno i ja ženiti, otići na mnoge svadbe, a u njemu će me na kraju i sahraniti..

- Kupuje se sako, dva broja veći, i slučaju naglog rasta.

- Pantalone tri broja veće, kako bi mogle da se zakopčaju i u četrdesetoj godini.

- Daj neko crno, kažu crno muže sa svim bojama da se kombinuje.

- Uvek se radije uzima neko sa etiketom nekog italijanskog kreatora, koliko god on anoniman bio.

- I daj neko da nije više od šest, sedam hiljada, trebaju mi pare na sve strane.

Ja ću biti iskrena. Ukoliko bezite od kuće bezite iz dobrog razloga, a ne iz dosade. Ja sam pobegla sa 14-15 godina, a sada imam 17. Pobegla sam zbog loših odnosa u porodici, zbog prisiljavanja mojih da radim ono što želim, povredjivanj mojih osećanja i sl. To čak ni nije bilo nezreli doba u pubertetu, već sam kao i sada I tada bila svesna da živim u lošoj sredini. Do tada, a evo i sada sve to traje neprekidno. Nemaju poverenja u mn al mn nije briga za to. Najgore je što je mene moj otac uspeo da nađe tada,pa kad sam došla kući haos.. Srećom, uskoro punim 18 i znam kako cu i šta ću, imam gde otići i šta raditi.
Ps. Zahvaljujući njima, u svojih 17 godina sam anksiozna, depresivna i suicidalna, i nije ih briga za to.

Traje dok ne naucis na sat, nema briga hocu li zakasniti ili cu doci ranije.

Ako već ne mogu da dobijem ništa na kladionici, i dalje ću da kradem olovke

Opis konstrukcije prezimena.
One konstrukcije koja čini da se frizerka iz Deronja preziva kao levo krilo fudbalskog kluba "Vasko de Gama".

Neverovatna pojava da ljudi koji veruju skroz ili onako pomalo veruju u postojanje prošlih života, svi do jednog znaju da su u prošlom životu bili velike vojskovođe, prinčevi, princeze, čuvene dvorske lepotice, naučnici, muzičari, slikari, pisci, kraljevi, plemići, hrabri vitezovi ili čuveni ratnici bilo koje vrste koja je tada postojala, i kako god nađu neki test ili neko ozbljno štivo koje se bavi time da nekome kaže šta je bio u prošlom životu, postoje samo te neke velike stvari i onda se zapitaš ko je u prošlom životu bio svinjar, prljavi i izmetom premazani prosijak, gubavac, ružni čuvar tamnice sa velikom čirčinom po sred nosa, plašljivi dezerter kog su zbog dezerterstva i streljali, kmet koji je savijao kičmu na polju i plaćao skoro sve što zaradi kao porez plemiću na čijim poljima radi, siromašna pralja sa grubim rukama koja je dan-noć prala veš u potoku, rob kog su šibali po leđima ceo dan, lopov, dželat, prostitutka, dečačić kog su karali u Staroj Grčkoj feminizirani političari, običan stražar na kapiji zamka koji je imao kući desetoro musave dece i jedva je uspevao da ih prehrani od plate koju je dobijao za službu, neki nebitan rimski vojnik kog je ogromni brkati German probo kopljem i niko mu ni ime nije zapamtio, a verujte mi ovih drugih je sigurno bilo daleko više nego onih prvih.

Ono što obično dobijete na kontrolnom kada profesor kaže: ,,biće sve isto, samo ću promeniti brojeve''.

Česta pojava na Web 2.0 sajtovima.
Nastala od reči nik(engl. "nick/nickname") i trošiti.
Nikotrošači su ljudi koji se registruju na neki sajt sa odličnim nikom, i više se nikad ne uloguju. Samim tim zabranjuju novim(aktivnim) članovima da iskoriste isti nik.
Ovo se najčešće dešava na YouTubu gde ih nazivaju "namewasters".

Da bi iskoristili potrošeni nik, neki ljudi na kraju stavljaju tačku, ili Alt kod 0160.

Ako ne mogu da popravim kočnice, e onda ću vala da pojačam sirenu.

Cijepanje iks metara atoma bukovine, hrastovine ili dračevine vrlo oštrom sikirom.

Recenica koju smo kao klinci cesto izgovarali svojim roditeljima kad napravimo neko sranje u nadi da ce nam se oni smilovati i postedeti nas one stare "Sad cu da ubijem Boga u tebi".

najveca prevara u srbiji posle jezde i dafine. ne znam samo ko je koga izlozio da te patike vrede tolike koliko kostaju. kada sam ih prvi put probao, ocekivao sam da cu svrsti cim napravim prvi korak, sobzirom da kostaju 15 jebenih hiljada.
ali, nisam.
nisu toliko udobne. ni blizu. a totalno je ne moguce da se tolikim "zajebanim" likovima najvishe svidjaju bas te patike. ma daaaaj...ko tu koga zajebava?
mada naravno, ne vazi to samo za airmax, i svim reperima se ne svidjaju najvise skejterke, niti metalcima martinke.
sve je to lozenje.
dakle, ne nosite obucu, inace cu znati da se folirate.

Doćiće i mojih 5 minuta i onda ću vam se posrati usta jer sve je na mojoj strani.

biće sa kojim se ponosim u nadi da ću i ja da postanem isti.

Ciga koji 'pere' šoferku po raskrsnicama, benzinskim pumpama i ostali mogućim i nemogućim mestima.

Modus vivendi tokom celog života. Uvek težimo nečem zaokruženom, stotom, finalnom, po principu "posle toga ću se smiriti, majke mi".

Jelovnik na srpskim slavama!

- Jel moze kafa?
-- Ma ja cu sve po redu, da me ne pitas vise!